Moja Jedina

8

-"Vjerujem da su te ispitali previse stvari ali moram i ja postaviti koje pitanje. Pa..."

Oprezno izgovorim kako bih ispao divan domacin

-" Cime se bavis Pavle?"

-" Ja sam inzinjer,zavrsio sam fakultet i nasao divnu prilku ovde blizu najsjajnije devojke"

Podignem obrvu i spustim glavu da ne vide moj ironican osmijeh.

-" Tvoja porodica?"

Oprezno izgovorim.

-" Imam sestru Nevenu,mladja je 4 godine studira psihologiju,otac radi u jednoj fabrici, a majka je krojac"

Znaci postena neka porodica...

-" Helena je napomenula da ste imali neku pauzu"

Ona sad skrene pogled ka meni ljuto

-" Znas vec da u svakoj vezi ima nesiglasica, ali ja i Helena se nikada nijesmo posvadjali i ocigledno je i meni i njoj bilo cudno da smo u opste povisili ton jedno na drugo"

Podignem obrvu znacajno ga pogledam.

-"Imas sestru i majku pretpostavljam da znas cuvati i brinuti o zenskom polu"

Ispravim svoja ledja uz naslon stolice.

-" znam naravno"

-" Na Helenu niko nikad ne podize ton .."

Ona opet pogleda u mene samo ovog puta zadrzi pogled, a ja se zagledam u nju. Toliko je lijepa,toliko je zelim i toliko mrzim sebe jer je to tako.

-" Takvo nesto se nece ponoviti"

Uvjerava me,a ja bezvoljno skrenem pogled. Pod hitno menjam temu i prestajem biti brat za veceras.

-" Pavle je savrsen"
Majka sapuce, a ja klimam glavom dok ga gledam kako se pozdravlja sa ocem potom on i Helena ostanu sami napolje kako bi se "pozdravili" kao par.

-" Odoh da spvama, mrtav sam umoran"

Usao sam u sobu i legao poprilicno nervozan ali mislim da nijesam pogrijesio ni sa jednim pitanjem. I tako,valjao sam se po krevetu shvatajuci da mi nema spavanja veceras. Polako sam sisao niz stepenice kad zacujem njen glas iza zatvorenih vrata dnevne sobe.

-" Pavle Lav je citav zivot ozbiljan i ne umije da se nasmije. Tako da sigurno si mu se dopao samo on bas to i nece reci"

Nastala je tisina.

-" Pavle ne mogu ga naterati da se smije ako on to ne zeli. U ostalom odakle ti znas da se on ne smije?"

-" Mama je bas srecna sto te upoznala"

Osjetio sam se kao dijete koje stoji iza vrata i prisluskuje. Samo ja sam veliki magarac koji prisluskuje sestrin razgovor

-" Boze naravno da sam srecna, naravno da mi je drago da se se preselio ovde ali opet ti kazem Lav mi ne bi dozvolio da se preselim kod tebe."

-" Znam da imam dovoljno godina, ali za neke stvari se pita Lav ne ja... Da, videcemo se sjutra posle tvog posla."

-"Da moze, dodji po mene" 

Prekinula je vezu i duboko udahnula,a ja kao da nijesam najgora osoba koja prisluskuje udjem u kucu i kao sam u cudu jer je budna.

-"Sto ne spavas?"

Kazem cim udjem i zatvorim vrata za sobom.

-"San mi bas nece na oci veceras,a ti?"

-" Takodje..."

Kratko kazem te odem do frizidera po bocu hladne vode, ona je u rukama drzala veliku kesu cipsa i pustila neki film. Kratko mi je trebalo da prepoznam zvukove svog najdrzaveg filma koji je bio "nas"kad smo bili mali.

-"Sta gledas?"

Pogledala je konacno u mene te malo pomjeri cebebce u stranu

-"Ajde dolazi, ovo ce nam biti 6-ti put da gledamo ovaj film zajedno"

Sjeo sam pored nje i  uzeo par gutljaja vode dok ona gasi telefon i ostavlja ga na sto.

-"Hvala ti za ono danas..."

Pogledam u nju kratko i zbunjeno.

-" Ono da na mene niko ne povisuje ton... Zvucalo je tako..."

Ne dopustim da dovrsi

-" Nema na cemu, uvijek i zauvijek sam tu za tebe..."

Sada ona pogleda mene te kao da se premislja da li ce nesto reci ili ne potom spusti svoj pogled i tiho doda.

-" Izvini za moji izjavu od prekljuce, takva glupost  vise nikad nece izaci iz mojih usta."

Blago se nasmijem.

-" vraticemo se na staro?"

Pita me zancajnijim pogledom

-"Ocemo..."

Kazem kratko, a njene ruke obmotaju moj  struk te se namjesti kao nekad kad bi gledali ovaj film.

-"Posto smo se vratili na staro ceskaj me..."

Zapovjedi,a ja odmah zapletem ruke u njenu kosu... vise sam posmatrao nju nego film ali svaki put bih to vjesto sakrio. Nijesam voljeo ovaj film zbog filma vec zbog toga sto sam ga uvijek sa njom gledao.