a masterpiece

2007.

Čovek ne poznaje pravu sreću jer uvek želi ono što nema! (Bakhilid).

Nečistom je zbog moralne iskvarenosti i blato drago, kao što se i svinje, telesno nečiste, tome raduju!

Nigde drugde ne treba tražiti zlo, nego ga postaviti u dušu i smatrati ga odsustvom dobra! (Plotin)

"Gde si naucio da razmisljas na taj nacin?
Lezao sam, naslonjen na krhko kamenje Seitan Limania plaze.
Ti si bio tu.

"Znas kako je to, otkako sam otisao od kuce, nije mi preostajalo sta drugo nego da citam. Nije to cak ni moj nacin razmisljanja, vec mudrolije procitane u stotinama knjiga. "
Rekao sam tihim tonom.

"Sta se desilo? "

Mislim da sam sinoc upoznao coveka svog zivota.
Kako li god to zvucalo.

20 km dalje od Hamije, ja Ahil Malatras, ti Vladimir Kostopoulus.

Ja 24. Ti 16.

Samo sam razmisljao koliko kasnim.
Necu stici!
Jureci zajedno sa svojom diplomom AAS fakulteta u Tesalonikiji, ali bez trunke volje, u potrazi za poslom u prestiznoj firmi, ulecem...ali ovo samo meni moze da se desi.

"Ovde sam po prijavi za po.. "
"Zao nam je, klijent ispred vas je primljen."
"Ali.."
"Zao mi je."

Gledam u sve te ljude, zene u haljinama poznatih brendova, muskarci u cipelama iz najskuplje prodavnice.
A ja?

Plava kosulja, farmerice, chelsea cizme i tobra. I ko mene da primi.

Tu pocinje raspad sistema.
Usvojen decak sa ulice, uteha roditeljima dok se nisu ostvarili kao bioloski, a zatim?
Zatim sam vracen u kolevku.

Moja baka, starija zena, cisto od starosti nije mogla da me usvoji, ali ja sam bio zadovoljan ,vidjao sam je kada god sam pozeleo.

Zahvalan sam Bogu, nije docekala dan kada su me moji nazovi "roditelji" ,koje ja i jesam smatrao roditeljima, poslali na ono monstuozno mesto.

Prvi posao,drugi,treci..
Prva godina,druga,treca..

Sada sa diplomom u ruci, spreman da pokorim sve, sta ustvari mogu?

"Oh, pardon." cuo sam glas, nakon snaznog udarca o rame.

"Gledaj kuda ides ,mali." ne obaziruci se na izgled momka, obrusio sam prvu recenicu, od mnogih koje bih rekao.

"Nemoj mi reci da nisi video da je bilo slucajno?! " podigao je glas i ostao zacudjen, a mozda i pomalo besan.

Trebalo bi ja da budem besan.

"Uf. " stisnuo sam papire u ruci i uputio se na izlazu.

"Rekao sam ti nesto!"
Sta?

"Molim? " da li je ovaj momak meni rekao?
Okrenuo sam se i stao.

"Zeleo bih da odemo na kafu, krenuo sam ko oca, ali zelim da se iskupim za ovaj nemili dogadjaj." da li da se smejem?

"Hvala, ali ne bih zeleo da mi dete od 13 godina placa pice." nasmejao sam se ,ali on je samo gledao u mene.

"Moj otac drzi lanac kompanija, u koju si vidim, hteo da se zaposlis? Jedino sto mogu nauciti od njega u rad,disciplina i kavaljerstvo."
Ovaj decak je 12 godina?

"Hajde." mahnuo sam rukom i pozvao ga, nemam nameru da ga pustim da me on vodi na pice, ali prijalo bi mi drustvo..

Sedeli smo u obliznjem restoranu,zapoceli temu neuspelog pronalaska posla i evo nas sada..

"Ali ozbiljno,zelim da dodjes." upravo sam proveo 28 sati sa nekim nepoznatim momkom.
Bilo bi interesantno da je bar malo stariji.
Ovako, pricali smo o srednjoj skoli, strogim roditeljima i ocenama.

"Hocu,hvala." pozvao me je kod sebe kuci, da kao njegov novi drug, rucam sa njegovim roditeljima.
Sinoc smo zalutali u gradu, prespavali kod mene i sada ga vracam mami i tati.

"Hteo bih da te vidim jos neki put."
"Hoces." nasmejao sam se i krenuo ka kuci.
Neobicno iskustvo ,ali simpaticno.

"Sta to radis? " upitala je moja supruga, Hristina.
"Ah, ne moram ni da pogledam, opet o njemu...moras da kontrolises sebe, ja ne zelim da patim zbog tvoje nepromisljenosti u mladosti. Mi nikada nismo morali da se vencamo, to je tvoja glupa ideja. " nastavila je, daleko od mene, na drugom kraju kuce.
Ostao sam sam sa rokovnikom i zatvorio ga.
Protracio sam i previse vremena razmisljajuci o toj osobi, vise ne mogu.