Heroj Ulice

20

Emir

Avgust '00.

Svet ume da se okrene za jedan sekund. Onaj koji je bio na dnu, popne se na sami vrh, a onaj sa vrha padne i strmoglavi se odozgo. Tako je i za mog gazdu sudbina bila kurva. U ovom poslu možeš biti uspešan jedino ako ostaneš hladne glave, ako se ne hvališ previše svojim uspehom. Zavist i ljubomora drugih mogu te vrlo lako skinuti sa trona, a čak i najmanji neoprez se skupo plaća.

Boss je bio previše uspešan. Za kratko vreme uzeo je preveliki deo kolača, a drugima se to nije svidelo. Štrčao je previše, zato su i rešili da ga smaknu. Osvetili su mu se oni koji su ga dan pre tapšali po ledjima. U ovom poslu ne možeš nikom da veruješ, a Boss se potpuno opustio.

Par dana pre nego što se vratio, u kazino je došla "inspekcija". Pretresali su kazino uzduž i popreko, tražili neke nepostojeće papire, i posle raznih provera, nisu pronašli baš ništa što nije legalno. Otišli su odatle podvijenog repa. Kazino je bio čist kao suza. Naravno, sav nelegalni novac se nalazio u štampariji, a za nju niko nije znao.

Kada su shvatili da ne mogu da pronadju Bossov štek, osvetili su mu se tako što su ga dva dana tukli i mučili, a onda ga izbacili onesvešćenog na sred ulice. Niko ne zna kako je uspeo da dodje do kazina.

Vanja me je sačekao na ulazu kazina. Bio je nervozan i smrknut.

- On je unutra, ali ne želi nikog pored sebe. Unakazili su ga, ne liči na sebe. Momci ga nisu prepoznali.

- Zašto? Jel rekao nešto?

- Smestili su mu.

- I šta sad?

- Sad ništa. Sad čekamo da se on oporavi. A onda osveta!

- Jesi li mu rekao za naš štek?

- Jesam. Rekao je da si pametniji nego što izgledaš. Prema tome, večeras ti ostaješ ovde. Dosta sam ja dadiljao, sad si ti na redu.

Sitna kiša rominja, kazino je večeras zatvoren, samo ja tumaram hodnicima. Osluškujem, čuje li se nešto iz Bossove sobice, pa se vratim nazad u kancelariju. Uzmem telefon da pozovem Tamaru, samo da joj čujem glas, pa odustanem. Iznervirala me je. Svratio sam da je vidim, a ona me oterala. Kao nema vremena da priča. Ljuta je na mene zbog nečeg, kad bih još samo provalio zbog čega. I tužna je. Danas kad sam bio sa Eminom u kafiću, bila je vesela. Kako je moguće da se za samo par sati u njoj nastani tolika tuga?

Dok napipavam telefon da Tamari pošaljem poruku, u džepu pronadjem ono prokleto pismo. Obećao sam Emini da ću ga pročitati, a sada je pravo vreme za to.

Emire,

Kao što znaš, Emina se u nedelju vraća u Nemačku. Nadam se da ćeš do tada imati dovoljno vremena da pročitaš moje pismo. Neću te pitati zašto se ne javljaš, neću te ništa pitati. Jedino što želim da znam je, da li si odustao od mene? Imaš vremena do nedelje u ponoć da mi se javiš, i odgovoriš na pitanje. Ako se ne javiš, smatraću da si raskinuo veridbu. Neću te više čekati, ali neću ni mojima ništa reći. Ti im objasni zašto si raskinuo veridbu, jer ja odgovor na to pitanje nemam.

Šejla

Vidi ti nje! Ona će meni da postavlja ultimatume! E pa nećeš! Kurac ću da ti se javim! Pa makar raskinula tu jebenu veridbu. Ne znam zašto sam uopšte i uradio to. Kao da je ona jedina riba na svetu. Ima ih koliko hoćeš, mogu da oženim bilo koju!