Zavedi me (Prvi deo trilogije "Iskušenje ljubavi") 🔚

11. Keti i Džordž

– Nema šanse!

– Moraš.

– Jasmina... – pogledao je Donato. – Pokloniću ti svog lamborginija ako nagovoriš ovog skota da odustane.

Jasmina je raširila oči. – Lamborginija... – promucala je. – Džastine, mislim da bi bilo najbolje da odustaneš...

Donato i ja smo prasnuli u smeh. Oboje smo znali koliko Jasmina voli automobile i da će uraditi sve kako bi dobila auto, pogotovo lamborgini.

– Ne nasedaj, Jasmina! – viknuo je Džastin.

– Ali odustani, molim te. – molila ga je Jasmina. – Molim te, molim te, molim te, molim te.

– To će ti biti poklon za venčanje od mene, Jaco. – osmehnuo se Donato. – Ubedi ga, srce.

– Pokušavam. – zarežala je Jasmina. – Daj, Džastine, nećeš va...

Džastin je prekinuo. – Venčao sam se samo kako bi...

Jasmina mu je prišla i opalila mu šamar. – Samo zbog toga si se venčao sa mnom? Ne voliš me?

– Ne, Jaco, pogrešno si me razumela. – branio se Džastin.

Jasmina je počela da plače i otrčala je iz sobe.

– Idiote! – odgurnula sam Džastina i otrčala za Jasminom.

– Dušo. – stigla sam je. – Nemoj da plačeš. – grlim je. – Nemoj. Pusti budalu.

– Oženio se sa mnom samo zbog onog obećanja.

Osmehnula sam se. – Ma nije. Jesi li ti normalna? Jasmina, mogu da ti se zakunem da te Džastin voli.

– Aha, voli me. Kako da ne.

– Veruj mi. U očima vam se vidi koliko se obožavate.

– Šta da radim, Keti?

– Dobiće grdnju od Donata, ako već nije. – zakikotala sam se. – Ne brini.

U tom trenutku smo ugledale Donata kako dovodi Džastina, držeći ga za kragnu od košulje.

– Kreni! – zagrmeo je Donato kada su stali ispred nas.

– Hoću. – promrmljao je Džastin.

– Požuri!

– Nisam tako mislio, Jasmina. Pa zar misliš da bi se čovek kao što sam ja oženio samo zbog jebenog obećanja? Nikada, mila. Nikada. Dugo sam čekao onu pravu...

– Ja nisam ona prava! – odbrusila mu je Jasmina.

– Jesi, ljubavi, jesi.

Donato mi je pogledom pokazao da krenem sa njim i ja sam ga poslušala. Ostavili smo ih da reše problem i otišli smo do spavaće sobe. Donato je seo na krevet i povukao me u svoje krilo.

– Neka sami reše svoj problem. – ljubi me. – Moramo i mi naš problem da rešimo.

– Koji mi problem imamo? – zbunila sam se.

– Imamo veliki problem, Katarina. Veliki. – rekao je ozbiljno.

– Kaži mi!

– Nismo vodili ljubav više od nedelju dana!

Osmehnula sam se. – Budalo, uplašila sam se.

– Pa zar to nije ozbiljan problem?

– Jeste. U pravu si.

– Ustani i skini se.

Podigla sam obrvu. – A ti?

– Polako, draga. Mlađi imaju prednost.