Zavedi me (Prvi deo trilogije "Iskušenje ljubavi") 🔚

5. Saznanje

– Dobar dan. – odgovorio je.

– Kako je Donato?

– Mislio sam da čitate novine.

– Budalo! – zagrmela sam. – Šta ti umišljaš, ko si? – odgurnula sam ga svom snagom i otrčala unutra. Trčali su za mnom, ali ja sam bila brža. Zaustavila sam se ispred jednog šaltera.

– Dobar dan. Ja sam... Donatova... rođaka. Moram ga videti.

– Kako da ne! Sve ste vi rođake i poznanice! – namrštila se nadrkana medicinska sestra.

– Verujte mi.

– Ne možete unutra!

– Kažite mi samo kako je Donato!

– U komi je.

U komi? O, moj Bože. Ne!

Vrisnula sam i krenuvši da padnem, Donatov telohranitelj me je sprečio u tome.

– Gospođice...

– Dobro sam.

– Katarina. – dotrčala je Jasmina. – Smiri se, molim te.

– Ne mogu da se smirim! – rekla sam i pogledala telohranitelja. – Molim vas... zamolite ih da me puste da ga vidim. Platiću...

– Polako, gospođice, smirite se prvo. – rekao je telohranitelj.

– Moram da ga vidim! Moram!

Entoni je otišao do šaltera i pričao nešto sa medicinskom sestrom nekoliko minuta.

– Dođite. – pozvao me je.

– Puštate me da ga vidim?

– Da, dođite.

Krenula sam sa njima i zaustavili smo se ispred Donatove sobe.

– Ovo je njegova soba? – upitala sam ih.

– Da. – odgovorio je Entoni. – Uđite.

– Hvala vam. – pogledala sam ih i ušla polako unutra. Suze su mi potekle kada sam ugledala bespomoćnog Donata kako leži u beloj postelji.

– Donato, ljubavi moja. – zajecala sam i prišla njegovom krevetu. – Oprosti mi, oprosti mi, molim te. – plakala sam. – Probudi se, molim te. Ne mogu da te gledam takvog. Ne mogu.

Naišla je medicinska sestra. – Izađite!

– Nećete me izbaciti odavde!

– Preglasni ste. Niste vi jedini ovde.

– Izvinite, mnogo mi je teško.

– Šta ste mu vi?

– Rođaka. – promucala sam.

– Ma kako da ne, rođaka.

U sobu je uletela nepoznata žena, uplakana i očajna.

– Kako je? Kako je Donato?

– Je l' je ovo bolnica ili ludnica? – pobesnela je sestra. – Kako to upadate? Ko ste vi?

– Ja sam... Donatova... poznanica. – promucala je žena.

– Da, poznanica. Sve same rođake i poznanice. Izađite odavde! – naredila nam je i izašla iz sobe.

– Ko si ti? – pogledala me je nepoznata žena.

– Katarina.

– Nisam te pitala kako se zoveš, nego šta si ti mom Donatu!

– Tvom Donatu?