Internet Ljubav

1 deo

Sedela sam kraj prozora te jedne veceri kad mi je prosto bilo dosta svega.
U drugoj prostoriji otac koji je bolesno lezao,majka koja se jos nije vratila sa posla i moja braca koja su radila nesto ali nisam marila.
Bila sam u mislima hocu li ikad biti slobodna,da li cu ikad imati ikog u zivotu.
Zakovana za ovu kucu pomagajuci ocu,nisam mogla da zamislim zivot u kom svako vece izlazim kao i svi moji godišnjaci.
Mastala sam o tome da budem slobodna..tako zamisljena listala sam kroz drustvenu mrezu i naletela na jednu sliku na kojoj je bio decko plave kose sa velikim osmehom pun radosti koji je budio u meni osecaj da je veoma srecan svojim zivotom.Bio mi je simpatican tako da sam odlucila da vidim jos koju njegovu sliku.
Njegove plave oci su me terale da ga sto duze gledam i nisam mogla da sklonim pogled,zato sam odlucila da ga zapratim u nadi da cu moci jos slika da vidim u buducnosti.
"SOFIJA!"-cula sam da me otac doziva
-Mora da mu treba pomoc oko jela opet.-
Ustala sam i otisla da mu pomognem.

"Divno si ti dete,hvala sto mi jos uvek pomazes,brzo cu ja ozdraviti..-
Bila sam svesna njegovog stanja i ne dovoljno mala da ne razumem njegovo stanje.
"Tata svestan si da mi je vec 18 godina,znam da ti nije dobro ne moras me lagati..-
Uhvatila sam ga za ruku dok sam mu govorila.
"Izvini..samo ne zelim da te opterecujem mojom bolešću..-
Zakasljao se,to nije bilo dobro.
Svaki put kad kaslje ne moze da dise kako treba,ali tu mu ne mogu pomoci..na zalost.
"Evo ti malo vode,hoces pumpicu da lakse dises?"
Klimnuo je bezmocno glavu kao znak odobravanja.
Dodala sam mu casu a zatim ustala i otisla do stola gde je stojala pupmica.
-Dobro je jos to sto nije toliko bolestan,izlecivo je ali jako skupo...-
Vratila sam se do njega i dala mu.
"Hvala ti.."
Govorio je jedva dolazeci do vazduha između reci.
"Probaj da spavas,ja cu uskoro u krevet."
"Vazi.."
Opet je jedva izgovorio svoje misli ali je uspeo podici moju ruku i poljubio ju je.
"Laku noc srce.."
-Pretpostavljam da mu ne treba vise nista.-
"Laku noc tata,zovi me ako ti jos nesto treba."
Klimnuo mi je goavom i izadla sam iz sobe.
U hodniku je stojao moj najmlađi brat Uroš.
"Jel tata bolje?"
Svaki put bi me to pitao nakon sto bih napustila njegovu sobu.
"Malo jeste."
Nisam znala sta drugo reci,svaki put bih ga lagala kako se ne bi brinuo.
-A onaj prokleti Milos se opet sprema da izađe,ne znam samo odakle mu para za to.-
Milos je postao vrlo samostalan od kako se tata razboleo.Sam je sebi spremao hranu,sekao drva..i uglavnom bio zamena tate za sve muske poslove u kuci.
Znala sam da ume tu i tamo da radi za vise novca,ali uglavnom ih je predavao mami kako bi imali sto pre za tatinu operaciju.
Prisla sam mu iza leđa dok je trazio po ormanu sta da obuce.
"Ti opet izlazis?A od kojih para,znas da nam mama ne daje da se razbacujemo novcem?"
"Sam sam zaradio,al polovinu sam joj dao."
"Pa koliko si ti uzeo za sebe?Nije valjda 2000 dinara?"
"Nisam mogao tako puno,dali su mi manje para ovaj put,a znas i sama da mama zna tacno kol'ko para dobijam i koliko sam joj uzeo."
"Pa kol'ko si uzeo onda?"
"900,to je najvise sto sam mogao."
"A meni nista da das?"
"A na sta ces potrositi,i onako ti ne treba."
Ovakav je bio uvek,stariji brat koji nije morao nista da preduzme jer je on bio njegova figura u porodici koja je mogla skoro sav posao da obavlja.Nikad se nisam zalila sto je na meni ostalo da bodrim oca,ali me je nerviralo sto Milos nikad nije imao postovanja za moje stpljenje u volju.
"Dobro,samo znaj da ti ni ja necu nikad dati u buducnosti ako ovako nastavis."
"Ni ne trebas,jer cu uvek imati kod sebe para."
"Faco!" "Budalo!"
Izasla sam mu iz sobe i otisla u svoju.
-Kasno je,ne mogu vise da podnesem ovaj dan..Ocekivala sam da cu uspeti da docekam mamu ali izgleda da i veceras radi do 1 uvece.-
Setila sam se da brata moram da uspavam jer jos uvek nije hteo sam da ide u krevet.
"Hajde,vreme za spavanje."
"Ali mama jos nije kuci!"
"Ona dolazi kasno,a ti sutra neces moci da ustanes rano i da se sto duze igras sa drugarima."
Morala sam uvek nalaziti izgovore zasto da ide ranije u krevet jer nikad nije hteo da spava pre nego sto se mama vrati nazad.
Ušuškala sam ga i poljubila ga u celo.
"Lepo spavaj mali,vidimo se sutra."
Njega sam volela vise nego bilo koga drugog,moguce jer sam sa njim provodila puno vremena i pored mog tate.
Istusirala sam se i zatim otisla da spavam.