Devojka sa darom

I

„Tata, jedan covek je doneo psa na pregled".

Usla je devojka kratke kose, kestenaste boje i zelenih ociju.

„Dolazim Helena! Molim te odvedi psa u ordinaciju!"

Rekao je otac iz kancelarije, zavrsavajuci zadnje delove papirologije. Veterinar je vec 16 godina i voli svoj posao, pa je resio da ga prenese i na svoju kcer, Helenu. Od malena je u njoj video potencijal za dobrog veterinara, obzirnog ali i vrlo inteligentnog.
A i ona mu se nije opirala, uvek ju je sve zanimalo, uvek je bila spremna na nesto novo, razne avanture.
Ali jedno veliko pravilo je vladalo u njihovoj kuci.

Helena ne sme da ima decka pre 17. Trenutno ima 15.

Po misljenju njenog oca, ona je premada i 'dete'.
Pokusvala je da dokaze ocu da vec zna puno stvari o veterini, zasto onda ne bi imala nekog uz sebe?
Ali njen otac nikada nije posustao. Znao je da je dobra devojka i da nema lose namere, samo nije hteo da neki krelac kvari njeno dobronamerno srce.

Brzo je dosao u ordinaciju, stavljajuci svoje rukavice upitao je gospodju sta nije u redu.

„Lora ne zeli nista da jede. Kada proba, pocne da cvili iako bi htela da jede. Uistinu se trudi, ali jednostavno ne zeli da prodje!"

„Da li je pojela nesto sto mu mozda ne odgovara?"

Miloš, otac, je upitao ocito uplasenu zenu.

„Koliko ja znam ne. Uvek je drzim na oku! Ne znam sta je moglo da se desi!"

Dok su zena i njen otac pricali, Helena je stavila rukavicu i pregledala usta psa. Primetila je nesto neobicno.

„Tata..."

Uz to, izvukla je pilecu kost iz grla psa, pokazujuci ocu.

„Kost joj nije dozvoljavala, bolelo je kada je god pokusala da guta".

Uzela je granulu, dala je Lori, koja je pojela sa uzitkom. Helena se nasmejala, spustila psa sa stola i vratila povodac oko vrata.

„Hvala vam puno! Bila sam jako uplasena za svoju malu Loru!"

„Nema na cemu. Nemojte joj davati pilece kosti. Vrlo su riskantne i lome se po duzini sto dovodi do cepanja digestivnog trakta, ili u ovom slucaju, zabola se u grlo".

Miloš se nasmejao, ponosan na svoju kcer. Izasao je sa zenom do saltera, kada je usao jedan decko, njenih godina, vodeci svog gustera sa sobom u kavezu. Pogledao je okolo, i ugledao Helenu. Ona mu je rekla da unese gustera u ordinaciju.

„Hej"

Nasmejao joj se, videvsi lepu devojku ispred sebe.

„Koji problem ima ovaj malisan?"

„Ne zeli da jede hranu koju sam mu do sad davao. Ne znam sta je u pitanju".

Ona je pocela da pregleda gustera, dok ju je on gledao nekim posebnim pogledom.
Zamislila se, pokusavajuci da provali sta se desava sa malenim.

„Kako se zoves?"

Pogledala ga je nezno.

„Helena. A Vi?"

„Ja sam Matija. A ovo je Leni"

„Zanimljivo ime za gustera, Leni!"

Nasmejala se, konacno shvativsi sta nije u redu.

„Prelazi sa trave i salate na bube. Dakle, trebali bi da mu date, na primer, cvrcke ili neke sitne bubice koje mozete kupiti u pet shopu"

Nasmejala mu se i vratila Lenija u kavez.

„A...da li bih mozda mogao da dobijem tvoj broj?"

„Haha..mislim da se mom ocu to ne bi svidelo"

„A daj, hajde! Molim te"

„Ne znam...Ne poznajem te dovoljno"

„Pa onda ti je ovo savrsena prilika da me upoznas. Hajde, nece da boli"

„Ali nisam sigurna, stvarno. Ne bih smela"

„Zbog cega?"

„Pa...roditeljska pravila"

„Ma daj..niko nece da zna!"

„Ne znam.."

Uzdahnuo je, uzeo parce papira i napisao svoj broj.

„Evo..javi se kada budes bila spremna".

Uzela je papiric, a on svog gustera i izasao. Nije znala sta da radi, bila je vrlo zbunjena.
Da li da mu se javim..ili mozda ne?
Mislila je u sebi.
Ali je njene misli naglo prekinuo Miloš.

„Hajde, dosta za danas Helena. Idemo kuci"

„U redu tata"

Skinula je svoju uniformu i obukla jaknu, izlazeci napolje, sa laganom drhtavicom zbog hladnoce.
Usli su u kola, i posli.

«30 minuta kasnije »

„Konacno! Mrzim guzvu!"

Uzdahnula je Helena, skidajuci jaknu i stavljajuci je na civiluk.
Usla je u kuhinju, sipala sebi sok od pomorandze.

„Duso, molim te sipaj i meni jednu casu"

„Okej tata".

Uradila je kako joj je receno, i stavila casu soka ispred svog oca. Otisla je u svoju sobu i izvukla papiric sa brojem iz dzepa. Sela je na krevet, ne znajuci sta da radi.
Da li da mu posaljem poruku, rizikujem i ostanem kaznjena..ili da se ipak klonim nesrece?
Bila je izludjena, nije znala sta da radi!
Pa je ipak poslala poruku...