KIRA (završena)

1. poglavlje

Stajala je pored balkonskih vrata hotelske sobe i posmatrala kako dan zamire nad gradom. Ulične svetiljke i glomazne reklame su se lagano budile svetleći i blješteći negde pod njenim nogama. Bila je izvan svega toga gotovo nesvesna gužve koja se stvarala na ulicama. Grad kao da je tek oživljavao.

Osećala se kao begunac, što i jeste bila u neku ruku. Ako je u onome to se tog dana dogodilo bilo njene krivice ona svakako nije bila potpuno njena. Pa ipak, osećala je sav taj teret na svojim plećima. Pritiskao ju je poput tega koji nije mogla još dugo da nosi. Morala je negde da ga odloži, da ga spusti makar na tren kako bi uspela da udahne vazduh punim plućima. Rasterećenje. To joj je bilo preko potrebno. Valjda se zato i uputila u hotel. Kuća joj je bila na svega pola sata vožnje odatle, ali ona nije želela poznata lica u svojoj blizini. Pogotovu ne Alanovo.

Mešavina ironije i gađenja pojavi joj se na licu i ona posegnu za cigaretama kao da će duvanski dim uspeti da neutrališe ono što je u tom trenutku osećala.
Kada je osetila vrelinu u očima, udarila se po licu kao da pokušava da se razbudi. Zatreptala je i tako oterala suze koje su joj se iznenada prikrale. Te proklete izdajničke suze! Ništa što se tog dana dogodilo nije bilo vredno njenih suza.
Otišla je u kupatilo i bacila pogled na ogledalo. Popravila je šminku rešena da se spusti u bar i dozvoli sebi da se opusti uz piće.

U baru nije bila gužva. Nekoliko separea je bilo zauzeto i to uglavnom onih postavljenih desno od šanka. Za šankom nije bilo nikoga, pa se uputila tamo. Naručila je džin - tonik pokušavajući da se što udobnije smesti na barsku stolicu.

Ponovo je pokušala da pozove Saru, ali je i ovaj put bio bezuspešan. Znala je da njena najbolja drugarica zaturi svoj mobilni telefon čim stigne na imanje svoje bake i da mnogo više uživa u jahanju nego u slanju poruka i ona nije mogla da je krivi zbog toga. Imanje Sarine bake bilo je čarobno. Raj na zemlji skriven gustim šumama i dalekim brežuljcima. Ranije je često odlazila tamo sa Sarom, a Sarina umetnička duša bujala bi od ushićenja zbog lepote koja ih okružuje. Njene prve slike nastale su baš na tom mestu, a zalazak sunca koji je tamo naslikala pre mnogo godina sada krasi zid Sarine dnevne sobe.

Komešanje koje je osetila pored sebe prenulo ju je iz sećanja. Kada se susrela sa tamnim, gotovo pretećim pogledom prkosno je nastavila da gleda priliku koja se smeštala na stolicu pored nje.
Tamne oči su je sa zanimanjem posmatrale nekoliko trenutaka, a onda su se usredsredile na barmena.

"Henesi", čula je promukao muški glas kako izgovara svoju želju i želja se ubrzo našla pred njim.

Ponovo se vratila svom telefonu. Odlučila je da Sari napiše poruku i u kratkim crtama joj ispriča sve što joj se tog dana dogodilo. A Sara će je sigurno pozvati čim bude videla poruku.
Toliko je želela da je sada pored nje. Da je u gradu, sada bi verovatno sedele u Sarinoj dnevnoj sobi i pitale se kako ranije nisu primetile da je Alan toliki podlac.
A kada je reč o njenom ocu, tu već ni ona sama ne zna šta bi rekla. Ono što joj je Majkl ispričao danas povredilo ju je mnogo više nego to je mogla da zamisli.
Odsutno je zapalila cigaretu i odmah zatim čula kako se tip pored nje nakašljava.
Samo joj je još to falilo! Zakleti i zajedljivi nepušač koji se verovatno sprema da joj pametuje o svim štetnostima njenog poroka kao da ih ona sama nije svesna!

- Deo za nepušače je tamo! - izgovorila je hladno i pomalo drsko i mogla se zakleti da je muškarca pored nje sve to strašno zabavlja.

Iznervirano se okrenula na drugu stranu rešena da zaboravi na njega.
Posmatrala je šta se dešava sa one strane staklene pregrade kroz koju je i sama prošla kada je ulazila u bar. Videla je elegantno uređen foaje i ljude koji su neprestano cirkulisali. Petak veče. Bilo je živo kao u košnici.

U mislima joj ponovo izroni ime njenog oca i majčin lik. Sve majčine fotografije koje su bile uramljene u kući kao da su se stopile u jednu i pogledale je tim prodornim plavim očima koje joj je ostavila u amanet. Srce joj se steglo od iznenadne tuge koju je osetila.
Obgrlila se rukama potpuno nesvesno. Za trenutak joj se činilo kao da je sama u prostoriji. Misli su je tako skolale da nije primetila koliko je zanimanje probudila u muškarcu koji je sedeo sa njene desne strane.