Koliko dugo mozes bez spavanja?

1 Poglavlje

Otvaram oci. Sve oko mene je crno. Svesna sam sebe ali ne mogu da shvatim gde sam. Udisem vazduh, ne znam zasto ali osecam kao da dugo nisam disala. Zelim da ustanem ali ne mogu. Osecam se polu mrtvom. Ne mogu da se pomerim. Pocinjem da panicim. Sta mi se desava? Gde sam i zasto sam ovde? Ko sam ja uopste? U trenutku osecam bol koja prolazi celim telom, vrlo cudan osecaj. Odjednom gubim dah, srce pocinje da mi  kuca neverovatnom brzinom i  vise se nicega ne secam.
Cujem glasove: "ovo je cudo", "nikada nismo imali ovakav slucaj", "mora da je veoma posebna". Verovatno pricaju o meni ali sta se to meni tako zanimljivo desilo? Pa cekaj ja i dalje ne znam ni gde sam, ne znam ni sta mi se dogodilo prethodnu noc kad sam otvorila oci.
Cujem korake. Malo me strah. Neko otvara vrata. Ulazi zena obucena u belo znaci u bolnici sam. To me bas raduje...
Rekla mi je samo: dobro jutro, mila kako si?
" Iskreno ne znam, sta mi se desilo, zasto sam ovde?
Pogledala me nekako cudno imala je neku dubinu u pogledu:" znam da sada imas hiljadu pitanja za mene ali mislim da tvoje stanje treba jos malo da napreduje jer si i dalje slaba".
Nisam je bas razumela, naravno da sam zelela sve odma da znam.. Jos sam i slaba.. Neverovatno. Sta ce jos da mi kaze na sve ovo?
" Ovo sto cu ti sada reci je malo teze da se shvati.."
Osecam kako u meni raste adrenalin, osecam svoj puls koji je podivaljao, strepim od sledece recenice.
"Mila moja", uhvatila me za ruku i nastavila, "bila si u komi"
Nije mi bas najjasnije, to nije nista cudno, zar ne? Pitala sam je: "zar to nije normalna stvar?"
Usledio je veliki sok za mene posle ovoga...
"Jeste normalno, ali biti u komi 10 godina nije bas cesta pojava"