Ti prokleti gadovi sto nam ljuste godine, prokleti cuvari vremena kojima nista nismo duzni a opet tako nam jako fale. Osvrt na proslu godinu, letovali smo na primorju varali jedno drugo, takmicili se u ostrini cistih emocija. Ne onih bljutavih, sto se tope u svakom cosku ili ucionici sa trnjem dosadnih akcenata kojekakvih mladica iz unutrasnjosti. Ja sam uvek sebe gledala kao devojku koja prvo obuce nalicje zalutale umetnice. I onako gole duse i savrsenog karaktera krenem u setnju tragajuci za svojim princom, koji ce me poneti ka daljinama za kojima tako ludacki ceznem i koje ponekad slikam u svom dosadnom mracnom ateljeu. Ponekad tu i tamo zaluta mi neki muskarac zeljan pravih zena i ja tu zazmurim na nasu tajnu i utonem u misli i uzbudjenja koja mi donosi taj cudesni nepoznati gost. Gospodin koji ne trosi olako necije cipele, a opet postuje damin temperament i harizmu koja se obavija oko nje povlaceci za njom sva ta ambiciozna muska srca. Ah, taj prokleti strasni sarm! Nisam mu odolela! Niko i ne bi, jer je prokletnik tako dobar. Obavije se oko vas, poput nekih starih juznih vetrova, ma znate onih sto ponesu i vas i haljinu a vama djavolski nije nimalo neprijatno. Cak sta vise navijate da bude tako divlje uporan. Prokletnik! Taj moj... Koji me ceka. Ne osudjujem ga, ali budi u meni onu divlju erotiku, ma znate onu, od koje se gubim... Od koje mi stopala ne dodiruju tlo. On to voli, iako jako potisnut mojim divljim dahom, pokusava isplivati na povrsinu nikada ne uspeva, a uvek ostaje zadovoljan. Kada se vratim, uvek me onako zacudjeno gleda, kao da proverava da li je njegova masina u koju je ulozio mnogo truda omanula i koliko je zaista uspela ostati verna. Uvek letujemo u razlicitim gradovima, da bi nasa apsolutna sloboda imala neki znacaj a uzivanje zapravo bio jos jedan prljavi test s kojim osvajamo iznova jedno drugo. Proverava me, ali nikad ne sazna!
