Povukla se, bio je u prednosti...morala je naći način da što manje skreće pažnju na sebe. Jezik joj je bio najveći problem, nikada nije podnosila nadobudne i bezobrazne ljude. Izbegavala ih je u širokom luku jer za takve je imala nizak prag tolerancije. Podiže glavu i nevino se osmehnu,mekim glasom izgovori.
-Shvatila sam...u redu, recite šta očekujete od mene.
Istog trenutka je privuče sebi i nasloni bradu na njenu kosu...držao je priljubljenu par sekundi želeći samo dodir i njen miris. Stajala je kao kip očekujući napad. Isak je uhvati za bradu i podiže lice gledajući je bezizazražajno, tiho progovori.
-Mene ne možeš prevariti, ti si rođeni manipulator...ne verujem ti jer si obrazovana i francuskinja. One su mi dobro poznate. Ne pokušavaj bacati svoje čari na mene, upozoravam te, imun sam na to! – okrete se i ode.
Stajala je šokirana njegovim rečima, sve što je rekao bila je surova istina. Igrao je otvorenih karata.
U međuvremenu je stigla gospođa Haffa...uzela je mere i odabrale su materijal. Donela je gotovih haljina i odabrale su par za prvu ruku. Šokirala se kada je žena rekla da će biti pokrivena jer u Tandžiru su sami berberi, malo je arapa.
Sve je bilo spremno, čekao je u dvorištu dok su sluge unosile kofere...krenula je u auto iza kombija kada je preseče njegov glas.
-Gde si krenula?
-Kako gde? U auto za sluge!
-Sedećeš sa mnom u kombiju...od mene se nećeš odvajati!
Bez reči je sela na sediše čekajući da krenu. Ismail joj rekao da će put trajati par sati jer je Tandžir na samom severu. Gazda je izabrao noć, brže se stigne.
Seo je preko puta nje i izvadio laptop...nije obraćao pažnju na nju. Ekran mu je obasjavao namršteno lice, oči su mu bile fokusirane na tekst...osetila je da je isključen za okolni svet. Mogla je na miru gledati u tamu i razmišljati o bilo čemu bez straha da će joj nešto zanovetati ili tražiti. Sati su prolazili, dremež je savladao...
Isak pogleda u njenom pravcu i osmehnu se...spavala je. Kliznu pogledom po njenoj figuri. Svidela mu se haljina koju je nosila, tirkizno plava sa prelepim vezom, stajala joj je savršeno i ako je bila tradicinalna. Sa kose joj skliznula marama, dugi pramenovi tamne kose padali su po jedrim grudima...bosa stopala u sandalama skupljena ispod sedišta izazvaše nalet strasti. Bila je prelepa...drugačija a toliko ženstvena. Nežne ruke sa izvajanim prstima, sklopljene na krilu odavale su utisak skromnosti sa dozom urođenog stida. Nije mu smetala, nije bila naporna...umela je da ćuti i povuče crtu. Užasavao se glasnih žena, užasavao se njihove raskalašne napadnosti...ona je bila dama. Pomerila se, podiže ruke skupljajući se u sam ugao...bilo joj je hladno. Isak spusti laptop i skinu sako...ustade sa sedišta i pokri je. Pritisnu dugme i reče vozaču da uključi grejanje.
Oseti snažnu šaku na svom ramenu i trže se. Stajao je iznad nje i pokušavao je probuditi.
-Stigli smo...uredi se.
Pridiže se sa sedišta i izvuče češalj iz tašne...snažnim potezima raščešlja kosu, vlažnom maramicom izbrisa lice i stavi malo sjaja na usne. On je izgledao sveže i ako je videla da je laptop bio upaljen, verovala je da je celu noć proveo radeći. Kombi se zaustavi. Vrata se otvoriše i pred njom se pojavi uska uličica sa načičkanim kućama koje su ličile jedna na drugu. Zidine okrečene u belo sa malim prozorima sa kojih su se šepurile šarene saksije pune raznobojnog cveća. Zapahnu je miris mora. Krenula je da izađe ali se zanese još uvek bunovna...dohvati je u sekundi i pridrža. Naslonjena na njega oseti poznatu nelagodu, pogleda njene usne i vrati se na oči gledajući je sa divljenjem. Srce joj zastade i zbunjeno spusti glavu.
Zavet 5. deo
Start from the beginning
