Zbog Tebe

Moja porodica.

"Večeras idemo u klub. Bez pogovora Andrea"

Jelena je podigla prst, onda kada je shvatila da neću ništa reći dodala je:

"Budi spremna u osam, doći ću po tebe."

Poljubila me je u obraz i izašla iz mog stana. Moj uzdah se čuo kroz prostoriju, nakon čega sam bezvoljno ustala sa ugaone i sitnim koracima došla u spavaću sobu. Pogled mi je odmah pao na uramljenu sliku na mom radnom stolu. Moja porodica. Stariji brat, moj otac, majka i ja. Od svih nas jedino sam ja još živa. Moj otac i brat su poginuli u saobraćajnoj nesreći, a majka je imala tumor na mozgu. Nje nema vec tri godine, a njih dvojice vec pet. Pre tri godine umrla je svaka nada da ću ikada više biti srećna. Mada to Jelena, moja najbolja drugarica, ne razume. Ni ne krivim je. Ona je jedinica, mamina i tatina princeza. Bez obzira na sve to ostala je uz mene. Čak i posle mojih milion "Odlazi ne trebaš mi, ne treba mi niko!"  ostala je. Zato je i volim ovoliko i zato nikada nisam odbila njenu ponudu da idemo negde zajedno. Zbog toga i veceras idem sa njom.

Stojim u crnoj uskoj haljini koja dopire do polovine mojih butina ispred velikog stakla, koje zamenjuje jedan od pet zidova moje sobe, i gledam na Beograd. Moj omiljeni grad, a u isto vreme i grad koji prezirem. U ovom gradu su umrli sve troje. Ovde su me ostavili. Moju dugu crni kosu vezala sam u visoki rep. Kada sam čula zvono na vratima sišla sam niz stepenjice koje vode iz moje sobe u dnevnu sobu.

"Stižem!"-Viknula sam, jer neko uporno zvoni.
"Oh"-Izustila je onog trenutka kada me je videla
"Da te štikle ne budu prevelike?"
"Neće Jelena, ne brini."
"Idemo li Andrea?"

Klub je bio pun kao i uvek. Odvukla me je do šanka i naručila nam piće. Nije skidala pogled sa dva čoveka koji su sedeli na gornjem spratu u jednom od nameštenih stolova.

"Ognjen Todorović i Denis Komatov"

Na spomen Denisovog imena niz sećanja prodje kroz moju glavu.

"Bila si zaljubljena u Denisa u srednjoj, niste bili zajedno. Trebam li da znam još nešto?"-Upitam je.
"Spavali smo noćas, bila sam pijana kao i on. Kada sam se probudila i videla ko lezi pored mene pokupila sam svoje stvari i otišla." -Ćutala je neko vreme te dodala:
"Otišla sam iz svog stana u kafić preko puta, nakon jedne kafe razbudila sam se. Čekala sam dva ipo sata da ode. Što je na kraju i uradio."
"U čemu je onda problem Jelena?"
"Uzeo je jednu moju sliku koja mi uvek stoji pored kreveta. Zato ću te zamoliti da izvučeš informacije iz njegovog najboljeg druga, Ognjena Todorovića."

Ne znam da li zbog alkohola kojeg sam unela u organizam ili nečega drugog, ali to u mojoj glavi u trenutku bude odlična ideja. Pristanem na to, a onda mi moja najbolja drugarica podari osmeh od uha do uha. Dok Jelena naručuje još jednu rudu tekile ja zamišljam plan u glavi. Dođavola, ništa sem toga da ga

Denis Komatov

"Denise one dve kod šanka te sve vreme odmeravaju"

Prebacim pogled sa svog ručnog sata na šank gde ugledam svoju partnerku od noćas. Smešak mi zaigra na usnama te odlučno ustanem i krenem prema Jeleni.

"Denise, kuda ćeš?"
"Hoćeš da ih upoznaš?"
"To bi bila dobra ideja. Koja je tvoja?"

Naše nepisano pravilo je:
Bivšu, Sadašnju i Buduću devojku jedno drugom nikada ne diramo. Čak šta više, zaobilazimo ih u širokom krugu. Zato kada god treba da priđemo nekim devojkama prvo odlučimo čija je čija.

"Ti Ognjene uzmi crnku, ja ću plavu."

Podigne palac kao znak da razume gde se završio naš međusobni razgovor.

To bi bilo to od mene za danas. Krsitina S.🌼