Vukodlak iz proročanstva

1.

Ostatak dana sam razmisljala o mom cudnom snu. Da li je taj san uopste nesto znacio? Postavljala sam sebi razna pitanja, na koja nikako nisam mogla da nadjem odgovor.
Istrazivala sam na internetu svaku mogucu stranicu o takvim snovima, i da li bi uopste trebalo nesto da znace.
Krenula sam da tonem u san, te sam se umorno naslonila na sto,i tako zaspala.

.
Bezim. Nisu me jos stigli, ali uskoro ce. Nikada nisam ovako brzo, niti dugo trcala. Ne znam sta mi se desava. Moje, vec skroz izderano, telo, puno rana, pocinje da se sve vise i vise umara. Za petama su mi. Ne mogu da im vidim lica, ni ne znam ko me juri, ali ako se okrenem, samo cu biti sporija, ali ne zelim da me stignu. Plasim se. Stigla sam do dela sume, koji je bio potpuno prazan. Ni jedno drvo, ni jedan list, ni trava, samo zemlja.
Trcala sam u ,meni potpuno nepoznatom pravcu. Primetila sam jedno malo drvo, i krenula sam da idem prema njemu. Sve sam se vise priblizavala dok blizu nisam videla malu kucicu. To mi je bio spas. Usla sam u kucu i naglo zalupila vrata.
.

Trgnula sam se iz dubokog sna, primetivsi da sam zaspala na stolici, zbog sinocnjeg istrazivanja. Pogledala sam na sat, i videla da ovog puta nisam zakasnila, i da imam jos malo vremena da se spremim za skolu. Na brzinu sam pokupila sve stvari koje su mi bilr potrebne, obukla se, obavila licnu higijenu, brzo otrcala dole, i izletela iz kuce.
Brzo sam koracala do skole, shvativsi da mi se ostalo jos 5 minuta do pocetka casa.
Stigla sam do skole. U dvoristu nije bilo zive duse. Usla sam u skolu, ali hvala Bogu nisam zakasnila. Usla sam u ucionicu i sela u poslednju klupu. Ja sam jako povucena osoba, i zato nemam prijatelja. Sedim sama, i meni je to sasvim dovoljno.
Nastavnica je usla u ucionicu, zajedno sa nekim deckom.
Izgledao je cudno. Bio je veoma zgodan, i svi su balavili za njim, imao je tamno braon kosu, i imao je prelep osmeh. Jedina cudna stvar na njemu, su bile njegove oci. Skroz crne. Nikada pre nisam videla tako tamne oci.

"Zdravo deco, od danas imamo novog ucenika,zove se Brendon. Brendone sedi gde god hoces"

Nasa ucionica je jako velika, pa ima dosta praznih mesta. Ali on je odlucio da sedne bas sa mnom. Seo je pored mene, i ostatak casa je buljio u mene, bilo mi je jako neprijatno.

Zavrsio se cas. Ja sam naravno kao i uvek poslednja izasla iz ucionice. Brendon je i dalje gledao u mene.

"Zasto gledas u mene? Postaje mi stvarno ne prijatno"-rekla sam, sa povisenim tonom.

Primetila sam da je krenuo da gleda u moj lancic, u obliku nekog vuka. Taj lancic imam od rodjenja, i sluzi mi kao amajlija, nikada ga ne skidam. Zbog cega se sad on toliko zainteresovao?

"Ti si ta."