Story The Song Hides

Prvi Deo

-Budi se! Zakasnićeš!-Čula sam Bethany kako se dere.
Istina je.Zakasniću na fakultet ako ne požurim.Nevoljno sam ustala.Koliko god da volim muziku i muzičku školu,ja i dalje volim da spavam.Za razliku od Bethany koja može da se probudi bilo kad i uvek je puna energije.
Nakon što sam se sredila izašla sam napolju da čekam Enrica-mog komšiju koji mi je jako dobar drug.Ustvari najbolji.
Majka mu je iz Španije pa zato ima tako drugačije ime koje se meni lično jako sviđa.Nakon otprilike deset minuta čekanja stigao je svojim autom.Konačno.Ušla sam unutra,zalupila vrata i stavljajući sigurnosni kaiš rekla-Gde si ti do sad? Zar nisi juče brže stigao?
-Ne,nego si ti juče zakasnila.-sasvim mirno je odgovorio.
-Trebalo je i danas da zakasnim.-rekla sam.
Ostatak vožnje smo ćutali,uglavnom zato što sam ja dremala.Kad smo stigli brzo sam se pozdravila sa njim i potrčala a on je nastavio.
Nakon duuuugih časova konačno sam bila slobodna.U dva popodne imam još časova.Idem na časove kod komšije moje najbolje drugarice Melany.On je završio književnost i sada drži časove ljudima koji vole da pišu.A to volim i ja. Pisanje je moj hobi,posle pevanja,to je nešto što volim najviše.Tako sam požurila da stignem na čas.Ne bih da zakasnim na svom prvom ikada času književnosti.Kada sam KONAČNO stigla shvatila sam da sam ipak zakasnila.Bravo za mene! Jednostavno uvek moram da zakasnim kad mi je nešto važno.Tiho i nesigurno sam pokucala na vrata potajno se nadajući da odgovora ipak neće biti.Ipak,čulo se jedno glasno ,,Uđi''.
Ušla sam I videla jednog čoveka i gomilu učenika kako gledaju u mene kao da sam prosula pirinač u indijskoj seriji.
Pa sam i ja zurila u njih.Nakon dva minuta neprijatne tišine i zurenja jedni u druge taj čovek je konačno progovorio i rekao-Da? Šta ti treba?
-Uh..Ja sam Emily Stevens.Ovde sam za časove kod..- tom trenutku sam zaboravila ime.Srećom,mozak mi brzo radi pa sam odmah progovorila-Kod David-a Wright-a.
Gledao je u mene petnaes sekundi a onda rekao-A, znači ti si Emily.Melany mi je pričala o tebi.Rekla je da voliš književnost.
-Da gosodine.-odgovorila sam.
-Dobro,sedi pa da nastavimo.
Sela sam i počeli smo.Baš sam uzbuđena.
A/N
Cao , ovo je moja prva prica i nadam se da ce je neko citati.
Makar i da je to samo jedna osoba.Nastavak svake subote i ako vam se svidi prica preporucite je nekome, ostavite vote, comment, puno bi mi znacilo.

Hvala.

Bye.

-PancakeThief