Kako biti izbačen iz škole

Mrzim vas oboje!

Sad sam naprosto gotov.Hm,nikad ih nisam video ovako ljute...Ali,dobro,malo ih gledam umiljato i izvučem se.Dve kokoške od moje dve sestre su pobegle nekuda,umesto da mi pomognu sa ovime,ali ipak je možda i bolje ovako.Te dve glupače bi sve upropastile.Od kad su gospođu Vrištavu svraku koja ne voli iguane nekako smirili sa dva ili tri bensendina i poslali je kući,ni jedno od ovo dvoje nije progovorilo ni reč,samo me besno gledaju,a to je gore od svakog dranja.Kad mi lepo saspu sve u lice,onda bar znam na čemu sam.Ovako...Ovako možda nisu ljuti,što je malo verovatno,možda su stvarno mnogo ljuti,što je mnogo više verovatno,i smišljaju kako da me kazne na najgori mogući način,a možda i nešto treće.Ko će da ih zna,oni su veoma čudni ljudi,znate?Konačno,keva se setila kako se priča.

-Dobro...Danijele,trudim se da budem smirena.-udahnula je duboko i počela sa ispitivanjem-Zašto si uradio ovo?

-Zato što me je ona lujka nervirala.-odgovorio sam mojim klasičnim opuštenim tonom.

-Dušo,ne možeš ovakve stvari da radiš ljudima samo jer te nerviraju.-govorila je kao da govori malom detetu,ne meni.

-Eto,Elsa,to je problem!-odjednom je skočio moj dragi otac-Tebi je on ,,duša", ,,zlato", ,,ljubav" i tako to kad god napravi neku glupost!

-Pa šta je u tome problem?-pitala je ona krajnje mirno-On mi je sin,zar ne?

-Problem je u tome,ženo,što si ti previše popustljiva prema njemu!-čini mi se da mu trebaju lekovi za smirenje-Šta god da on napravi,ti ćeš da ga braniš!Zato je i ovako problematičan!

-Nisam ja problematičan -ubacio sam se tonom kao da sam popio svu pamet sveta-ja sam samo mladalačkog duha i nemirnog karaktera.

-Danijele,ti si razmaženo derište koje ne zna da se ponaša i nemoj tu da mi pametuješ!-odbrusio mi je iznervirano.

-Oh,izvinjavam se,gospodine Voker.prevrnuo sam očima i rekao sarkastično-Odakle meni pravo da pokazujem svu svoju pamet...

-Kako god,samo ućuti i pusti odrasle da raščiste ovo.-svim silama je pokušavao da me malo ućutka.

-Odlučuje se o mojoj sudbini,tako da željm da učestvujem.-nažalost,nije toliko lako mene ućutkati.

-Znaš šta?-pokušavao je svim silama da ostane miran-Najbolje bi bilo da ti lepo ideš u sobu dok mi lepo smislimo šta ćemo da radimo.

-A ti lepo nemoj da mi lepo pričaš šta je lepo dobro za mene,hvala lepo.-imitirajući njegov gla s sam kazao.

-Bože,zašto ja?-udario se poi čelu i uzdahnuo kao da su mu sve lađe potponule

-Tako,to te taj gore kažnjava jer si nepravedan prema meni.-neobavezno sam primetio.

-Ja nepravedan?!Jel si ti normalan,dete?!-stvarno nekad imam utisak da ću ga jednog dana poslati u ludnicu-Ceo život trpim tvoje gluposti i izvlačim te iz nevolja,a ti tako?!

-Ja samo kažem šta je istina,dragi moj tata,a ti shvati kako hoćeš.-objasnio sam mu sasvim fino i kulturno.

-Jo,bože,stvarno ću da izgubim živce jedan dan,a onda...-opet je počeo sa starom pričom o živcima i gubljenju istih.

-Onda se ja konačno da se iselim odavde i živeću kako i priliči nekome mog ranga.-ponovo,veoma fino sam mu objasnio realnost.

-E sad je dosta!-i eto,pukao je ko petarda.

Kreće zabava...

-Šta dosta?!-kako je samo lep osećaj kad se svađaš na sav las-Ovo je tek zagrejavanje!

-Elsa,baš me briga šta ti misliš o ovome,ni da li se slažeš sa ovime,ali neću više da čekam i da uništavam svima nama život!-okrenuo se ka mami i pričao joj nešto ko zna šta.