Stripper>>z.m

Part 24

Big Ben je uveliko otkucao nadolazak zore, dok je jedna krhka devojka stajala u na terasi u tek prozirnoj spavacici. Hladan novembarski vetar je nosio njenu dugu valovitu kosu, uvlaceci se pod prozirnu tkaninu njene spavacice.
Na prvi pogled delovala je tako prazno, ali orelepo prazno, jer njene misli bi svakoga mogle da ocaraju i zadive.
Sela je na hladnu betonsku ogradu, promatrajuci grad ispred sebe. Za sve ove godine gotovo nije primetila kakav ima pogled, jer je mrzela ovaj stan, dok ga je njen otac obozavao. Znao je satima sedeti na isto ovom mestu, upijajuci prizor ispred sebe. Nikad joj nije bilo jasno koja je svrha, ali je sada shvatala i previse je shvatala toliko da joj je samo priznanje cepalo dusu na dva dela.
Gledala je u daljinu poput nekakvog ludaka, ne obaziruci se na prostor oko sebe. Zivela je kroz ovaj prizor, poput njenog oca stapala se sa celim prizorom.
" Alice sta to radis?"
Trgla se na promukli glas svoje drugarice, te ustala sa ograde.
" Smrznuces se!" Povukla ju je unutra, zatvarajuci terasna vrata za sobom.
" Dobro sam." Tiho je prozborila, gledajuci u istom pravcu kao ranije.
" Zaista je prelepo, a toliko mrzis ovaj stan." Naslonila je glavu na njeno rame, gledajuci i istom smeru.
" Ne mogu da mrzim ono sto je Edward obozavao." Setno se nasmesila, brisuci jednu zalutalu suzu.
" Oh draga." Privukla ju je u jedan topli zagrljaj, nezno joj gladeci ledja.
" Tako mi nedostaje." Tiho je prosaptala u njenu majicu, koja se polako natapala suzama.
" Znam ali miras krenuti dalje inace ces se unistiti." Podigla je njenu glavu rukama, gledajuci u njene crvene oci.
" Znam Mia, ali jednostavno sve me podseca na njega. On zivi u meni. Ja sam deo njega Mia." Tuzno je oborila glavu, snazno zajecajuci.
" Alice bila si jebeno sjajna cerka. Prodala si dusu, da bi ga spasila, veruj mi da on ne zeli da places! Edward bi najvise zeleo da budes sretna, to zasluzujes!"
" Pokusacu." Tiho je smrcnula, brisuci ostatak suza.
" A sad idi na spavanje, potreban ti je odmor." Nezno je protrljala njeno rame, najezeci se od hladnoce njene koze.
" Hvala ti." Kratko ju je zagrlila, potom odlazeci u svoju sobu.
***
Sedeo je na kaucu u Liamovoj dnevnoj sobi, promatrajuci silne slike nepoznatih umetnika na zidu. Istina je da je ove slike video milion puta do sad, ali ih nikad nije pazljivo proucavao kao sad. Crni, duboki podocnjaci su otkrivali njegovu neispavanost, dok je nervozno vrteo kljuceve auta po rukama.
" Mogu ti reci da izgledas odvratno." Liam mu je dobacio, proucavajuci lice svog prijatelja. Zadnji put kad je izgledao ovako, uvalio se u probleme, i to je bilo dovoljno da mu unisti ovu jitarnju harmoniju koju je imao sve dok se Zayn nije pojavio.
" Nisi valjda opet napravio neko sranje?" Besno je progovorio, ocekivajuci bilo kakvu reakciju, ali nije je dobio.
" Nisam i ne zamaraj me." Odmahnuo je glavom, nastavljajuci da tupo gleda u jednu tacku.
" Zasto onda izgledas tako?" Podigao je jednu obrvu, gledajuci sumnjicavo u njega.
" Zato sto moja jebena devojka radi u sugavom klubu u kojem joj prilazi gomila sugavih muskaraca! I zbog toga ne migu da spavam celu jebenu noc! I upozoravam te da mi ne postavljas dalja pitanja jer bi mogao da te pojedem za dorucak!" Besno je prosiktao, hodajuci gore-dole po sobi, dok ga je Liam nemo gledao.
Ugrizao se za jezik kako ne bi prasnuo u smeh, ali je znao da to nije tako pametna ideja jer bi se posvadjali na krv i noz.
Umesto toga odlucio je da promatra prizor za koji se mogao zakleti da se nikad nece desiti.
" Ne razumem te Zayn. Devojka mora da se izdrzava." Zbunjeno je slegnuo ramenima, nastavljajuci da gleda dosadnu jutarnju emisiju.
" Ja bi joj dao novac ali ona gospodjica ne zeli! Pa umesto toga radi u toj rupcagi!" Brzopleto je izvadio telefon, proveravajuci da li ima bilo kakvu poruku ili propusten poziv od nje, ali nista.
" Cak mi nije ni javila da je ustala, a znam da jeste!"
Liamove emocije su isplivale na povrsinu, tako da je prasnuo u gromoglasan smeh, drzeci se ujedno za stomak.
" Sta je smesno?" Iznervirano je pogledao u njega, vracajuci telefon u dzep.
" Ovo je nemoguce!" Jedva je progovorio, glasno se smejuci, dok ga je Zayn ubitacno gledao.
" Payn prekini nije mi do zajebancije! I daj molim te skloni to sranje od emisije." Skrenuo je pogled, dok je Liam pokusavao da dodje do vazduha.
" Ponocni jahac je postao ljubomorni papucar."
Trgao se na njegov komentar, gledajuci u Liama, koji je bio crven kao paprika.
" Odjebi." Odmahnuo je rukom, ustajuci sa kauca.
" Daj zasto se ljutis? Salio sam se." Ustao je zajedno sa Zaynom, pokusavajuci da glumi ozbiljnost.
" Znam da zelis da se smejes bar toliko te poznajem." Saljivo ga je okrznuo ramenom, sipajuci sebi djus.
" Izvini, ali nikako mi ovo ne ide uz tebe i mogu ti reci da mi je drago. Ipak si normalan." Nastavio je da ga zacikava, provokativno ga gledajuci.
" Ne gledaj me tako Liam." Bacio je jastuk na njega, koji je ubrzo zavrsio na njegovom licu.
" I dalje si ljubomorko." Posprdno se nasmejao, na sta je prevrnuo ocima prihvatajuci dugu torturu koja je sledila.
*
Interfonsko zvono je odjekivalo celim stanom, sto je Miu trglo iz ovako slabasnog sna. Smotano je dotrcala do vrata, kako ne bi probudila Alice. Podigla je slusalicu kako bi izgrdila spremacicu, sto uvek zvoni na njihova vrata, kad ju je u nameri prekinuo poznat muski glas.
" Otvarajte spavalice!" Zacula je Harrya, siroko se osmehnuvsi.
" Probudio si me." Pritisnula je tipku, otvarajuci im vrata zgrade.
Za par trenutaka unutra su uleteli Harry i Nail.
" Gde je uspavana lepotica?" Harry je gledao po stanu poput nekakvog predatora, od cega su svi prasnuli u smeh.
" Spava ludaku nemoj je buditi. Radila je do kasno." Prekorila ga je pogledom znajuci sta zeli da uradi.
" Da se nisi usudio." Pokusala je da glumi neku vrstu strogoce, ali je Harry vec upao u njenu sobu ispustajuci neke cudne krike.
" Kretenu!" Alice je uplaseno vrisnula, dok je Harry umirao od smeha.
" Zapretila sam mu ali vidis." Pokazala je prstom na njega, poput nekog optuzenika, koreci ga pogledom.

Protrljala je oci par puta, pokusavajuci da razbistri sliku ispred sebe. Ugledala je Miu, koja je jos uvek bila rascupana i u pidzami, dok nije zelela da zamisli kako ona izgleda u ovom trenutku.
" Moram da se presvucem." Rekla je pomalo ljutito, ali sa nekom dozom saljivosti.
Bilo joj je drago sto su odrzali rec i sto ce zaista provesti neko vreme zajedno, posle puno izgubljenog vremena.
Nedostajali su joj mnogo, iako im to nihe priznala, ova dva sasavca uvek su znali da najcrnje pretvore u belo.
" Ok nemoj nas ubiti." Nail je odvratio, zatvarajuci vrata za sobom.
Prisla je prozoru, te pazljivim pokretima razgrnula tamno roze zavese, kije su krasile ovu sobu.
Odlucila je da danas pusti malo svetlosti u svoj zivot, i nije se osecala nimalo lose zbog toga. Njen otac zeli da bude sretna, pa ce barem pokusati. Otvorila je prozor, promatrajuci ljude koji su vec uveliko negde zurili. U ovom gradu sve se odvija tako brzo, i to je bio nacin zivota koji joj se svidjao. Volela je brzinu, ali isto tako ju je i mrzela jer bas ta brzina zivota ti oduzme mnoge stvari. Zivot ti u sekundi prodje u ocima, a da nisi ni svestan dda je prosao, dok se ne osvrnes iza sebe.
U misli joj se ponovo uvukla trenutno svetlija tacka njenog zivota, a to je bio on. Na neki nacin mogla je da ga gleda kao istovremenu svetlost i tamu. On je jedina osoba koja je mogla da je digne u visine, a potom spusti do najmracnijeg dna.
" Prvo sto sam zapazila bile su njegove oci, tako svetle a tako tamne u idto vreme. Gubila sam se u dubini njegovih ociju, delovale su tako okrutno u jednom trenutku, dok su u drugom bile tako nevine. Plasila me je dubina tih ociju, jer sam znala da svasta krije, to se videlo po njegovom hodu, ponasanju i upravo to me je toliko privlacilo i toliko odbijalo od njega. Te dve oluje njegove licnosti cinile su savrsenu celinu jednog Zayna Malika."
Dnevnik Alice Wodley..