Košavin usud

Uhvativši se za ruke, sestre su igrale u kolu, stvarajući oko sebe vrtloge. Smejući se prskale su se kapljicama slane vode, podižući talase jedna na drugu. Bura predloži da se takmče u pravljenju što većih talasa. Mlađe sestre sa radošću prihvatiše novu igru. U početku ih je Bura puštala da je nadmaše. Kako je igra odmicala Bura se sve više zahuktavala. Podizala je talase visoko u nebo, činilo se da dodiruju oblake.. Valjala čitave vodene zidove pred sobom, toliko moćne i visoko da mlađe seje ni zajedno nisu mogle da joj pariraju. Smejala se, prskala se i zadirkivala ih.

Dan je bio prelep. Sunce visoko na nebu, a more plavo i mirno. Pravo vreme za pobednika, mislio je kapetan Vukašin, dok je sa krme svog broda "Zvijezda" posmatrao more po kom je njegova lađa ostavljala penastu brazdu. Petnaest godina služenja na raznim čamcima, barkama i brodovima, sve dok nije skupio dovoljno zlatnika da kupi sopstveni brod i zaposli veštu i snažnu posadu. Vraćao se sa istoka, sa svoje prve plovidbe. Tovar je bio pun: platno, svila, ćilimi, kujunđziski radovi, začini i poslastice orijenta. Kupiće još jedan brod kad sve proda... Nestrpljivo je čekao da uplovi u zaliv, i da vidi lica svih onih što su mu se se podsmevali. Znao je da je postigao više no i jedan mornar iz njegovog sela ikada. Još ove večeri piće u kafani. Krčmar će morati zbog njega da načne bačvu onog čuvenog vina što svake godine čuva za karneval. Ona mala crnokosa krčmarica, tankih usana, sa sitnim prkosnim očima, biće noćas njegova, pa makar platio krčmaru da mu je na silu dovede u postelju... Dok je maštao kako će ploviti po njenoj garavoj koži začuo je svog osmatrača sa katarke kako viče: "Zid, zid od talasa!!!",

"Šta pričaš ludače", dreknu kapetan, otgnut iz svojih slatkih misli...

"Bura je pred nama! Idemo pravo u oluju!!!", odgovorio mu je mornar.

"Prokletstvo... Zar sad pred kućom... Tako, tako blizu cilju...", mislio je kapetan.

"Da kažem kormilaru da promeni pravac? Još nije kasno da se okrenemo i izbegnemo najgore. Možda nevreme skrene na sever!", dotrčao je oficir palube da pita kapetana.

"Ne!!!", dreknu na njega kapetan, "Zar da me prozovu kukavicom na prvoj plovidbi sa mojim brodom!!! Nikako!!! Snažna je Zvijezda, izdržaće. Zvoni za uzbunu! Neka svi budu na svojim mestima!!!"

"Oblaci su previše crni...", hteo je da se suprostavi oficir, ali ga Vukašin prekide:

"Rekao sam da zvoniš!!! Slušaš li ti šta ti se kaže?!", viknu kapetan i otrča na pramac, kako bi se sam uverio u to što mu je oficir rekao.

Zaista pred njima se dizao mračni zid talasa i olujnih oblaka, koji se sve više širio po horizontu i približavao Vukašinovoj Zvijezdi. Brod je uskoro počeo da poskakuje po talasima. Kapetan se jednom rukom držao za ogradu. Silovito je vikao na svoju posadu davajući im naređenja. Jedra su brzo bila spuštena, a sve što je moglo da se kotrlja po palubi sklonjeno je sa nje ili prčvršćeno debelim kanapom.

Bura je pobeđivala svoje sestre u visini i silini talasa, kada su se u daljini začula zvona. Brod je jurio ka buri. Razjarena sopstvenim moćima zaboravila je da se samo igrala i da treba da stiša svoju snagu. Umesto toga, još jače je nasrnula, podigavši strahovit vetar pravo na brod. Počela je gromoglasno da se smeje. Obuzela ju je jarost i žestina. Oči su joj pocrvenele, gotovo da su iskre izvijale iz njih, stvarajući munje po nebu. Košava i Lahorka shvatile su da će potopiti brod i odneti na dno mora živote svih mornara. Najmlađa Lahorka uplašeno poče da vrišti i da preklinje najstariju srestru da se zaustavi. Pokušala je da je obuhvati sopstvenim vetrom, ali bila je preslaba da bi doprla do svoje pomahnitale sestre. Kada je brod počeo da se podiže i propada po ogromnim talasima, Lahorka prestravljeno pobeže ka obali... Košava je sve vreme stajala sa strane i posmatrala ludilo koje je obuzelo njenu najstariju sestru. U početku joj se divila, na snazi i silini. Kada se brod pojavio i sama je želela da se pridruži Burinom piru. Znala je da se može povrediti ako se približi sestri.