Udata do ponedeljka

Dvadeset prvo poglavlje

„Uđi", doviknule su joj uglas Elajza i Gven.

Tek pošto ju je Zod propisno onjušio, Samanta je smela da sedne na kauč pored svojih prijateljica.

„Nadam se da nisam zakasnila. Jesi li već započela?"

„Šta to? Kako si uopšte znala da sam ovde?", upitala ju je Elajza.

„Karter je pozvao Blejka i rekao mu da dolazi kod nas i da si ti otišla kući da se spakuješ. Došla sam da ti pomognem... O Bože blagi! Pa ti sijaš! Pričaj, kako ti je bilo?"

Samanta i Gven nisu se ni potrudile da sakriju svoju nestrpljivost.

„To što ti, Gven, jedva čekaš da čuješ škakljive detalje mogu i da razumem, budući da si zagorela. Ali koji je tvoj izgovor, Samanta?"

Samanta je radosno pljesnula rukama. „Znači bilo je seksa?"

Elajza se tek tada setila kamera i mikrofona. „Znate i same da ovo sluša još najmanje jedan par ušiju?"

Sem je odmahnula rukom. „Koga još briga za to! Hoću da čujem svaki jebeni detalj. Karter se oduvek ložio na tebe."

„Nije."

„Neću da se raspravljam s tobom. Pričaj!" Sem je sklonila uvojak riđe kose iza uha i nacerila se kao nestašno dete.

Shvativši da njih dve neće odustati, Elajza je duboko udahnula i započela priču o svom neverovatnom medenom mesecu. „Bilo je... ma, teško je to opisati. Karter je san snova. Nežan, strastven, pažljiv i... neverovatan u krevetu. Uživala sam, ali sam i mrzela sebe zbog toga", rekla je i duboko uzdahnula. „Ipak, bilo je vredno čekanja."

Gven je nastavila da je ispituje. Sve ju je zanimalo; da li je bilo seksa u avionu ili na plaži? Elajza nije mogla ništa da sakrije pred svojim prijateljicama, ali dovoljno im je verovala, znajući da će sve što im bude ispričala ostati između ovih zidova. 

***

„Zašto se ti tako zagonetno smeškaš?", upitao je Karter Nila pošto je ušao u prostoriju. Grmalj je izgledao kao šesnaestogodišnjak koji je upravo pronašao očevu bocu skrivenog viskija.

Nil je pogledao Kartera pravo u oči i prigušio je smeh.

„Da li je Sem dobro stigla?"

„Jeste", odgovorio mu je Nil.

Karter se pomerio od Nila i prišao Blejku. „Samanta je kod Elajze i Gven, je li? Pomaže joj da se spakuje?"

„Jeste."

,,A, sad mi je jasno. Prisluškivali ste njihov razgovor? I gledali ih?"

Nil je imao pristup nadzornoj opremi kuće u Tarzani, ali Karter nikad nije pomislio da će to zloupotrebiti.

„Samo toliko da vidim da li je Sem stigla i jesu li počele da se pakuju", rekao mu je Nil i naglo se uozbiljio. „Nego... šta treba sad da uradimo?"

„Treba da obavimo video-razgovor s Kešom i čujemo šta je saznao."

Karter je okrenuo očev broj, a Blejk je prebacio sliku na veliki ekran.

„Zdravo, tata."

Keš je sedeo za radnim stolom i mahnuo ka ekranu. ,,Ko bi rekao da je tehnologija ovoliko uznapredovala! Šta bih dao da sam ovo imao dok sam radio. Znači, ovako vi mladi danas razgovarate? Ništa telefoni?"

„Šaljemo poruke, imejlove i pričamo preko telefona. Kako ste putovali?"

„Dobro. Deluješ odmorno. Kako je Elajza?"