Udata do ponedeljka

Peto poglavlje

„Super. A sada, hajde da odaberemo haljinu. Treba nam nešto ravnog kroja, sa okruglim izrezom. Biće toplo, tako da treba da bude svilena. Preko nje ide ovaj blejzer kratkih rukava. U tome ćeš se osećati samouvereno uprkos tome što će ti srce sići u pete. Nikad ne dozvoli da vide kako se osećaš", rekla je Gven.

Dok je ona govorila, Nadin je odvojila nekoliko haljina i prebacila ih preko paravana. Bilo je malo neslaganja oko izbora boje, ali naposletku su se složile da haljina treba da bude marinskoplava, da bi se slagala s bojom šešira. Cipele su imale štiklu od šest-sedam centimetara, ali su bile udobnije od njenih patika za džoging. Neverovatno je šta sve može da se nađe u skupoj prodavnici.

Pomisao na cenu ovog kompleta vratila ju je u stvarnost. Mada su ledi Gven i Samanta mogle da troše vojvodino bogatstvo, Elajza nije imala tu privilegiju. Pošto je prodavačica zapakovala kupljenu robu, predala je račun Elajzi. Ugledavši cifru, umalo joj nije pozlilo. Tri hiljadarke su za nju bile previše.

„Primate li kreditne kartice?"

„Naravno."

„Ja ću ovo platiti", rekla je Gven.

„Kad sam te zamolila za pomoć, nisam mislila na finansijsku", rekla je Elajza i izvadila karticu iz tašne.

„Stanovaću kod tebe naredne tri nedelje. Valjda ti dugujem nešto za to."

Mada je cena kompleta bila previsoka za Elajzu, ipak nije mogla da dozvoli da Gven plati njenu odeću. „Kad se useliš, smislićemo već nešto."

Susrevši se s Elajzinim odlučnim pogledom, Gven se povukla i prestala da navaljuje.

***

Oglasilo se zvono na vratima kuće u Tarzani, u kojoj su Sem i Elajza živele pre Semine udaje. Karter je poranio pet minuta.

„Evo me, stižem!", povikala je dok je silazila stepenicama. Pre nego što je otvorila vrata, još jednom se pogledala u ogledalu i, ugledavši svoj odraz, zapitala se gde li je nestala stara Elajza Hejvens. Žena u ogledalu bila je strankinja. Misteriozna i pomalo lepa strankinja. „Možeš ti to", rekla je samoj sebi da bi se umirila. Cela ova mala predstava pašće u vodu bude li počela da gricka nokte i da se vrpolji.

Gvenine reči još su joj odzvanjale u ušima. Ispravi leđa, zabaci ramena. Takav stav odaje odlučnost. Glavu drži blago nagnutu. Osmeh mora da bude prisutan, ali ne previše. Ne sme da bude ni usiljen, ni preširok.

Gven je za jedan dan učinila čudo - pretvorila je Elajzu u otmenu damu. Možda to ipak nije bilo toliko nemoguće, pomislila je.

Zvono se ponovo oglasilo i Elajza je duboko udahnula i ispustila vazduh na usta. „Neka zabava počne."

Popravila je nabore na haljini i otvorila vrata, očekujući Kartera. Ali, pred njom je stajao nepoznat čovek.

„Gospođica Hejvens?", upitao ju je taj čovečuljak u trodelnom odelu, široko joj se osmehujući. Na ulici je bila parkirana tamna limuzina pored koje je stajao šofer i držao otvorena vrata na suvozačevom mestu.

„Da, ja sam."

Čovek je skinuo naočare i kratko je odmerio pogledom. Nije to bio nepristojan pogled, već samo kratka procena. Usne su mu se razvukle u širok osmeh. „Ja sam Džej Liberman, Karterov menadžer kampanje. Oprostite što on nije lično došao po vas, sačekaće vas u hotelu."

Elajza je jedva sakrivala razočaranje. ,,Oh."

„Ne brinite. Ja ću proći s vama kroz celu proceduru i reći vam šta treba da kažete novinarima."

Elajza je klimnula glavom, duboko udahnula i izašla. Pošto je zaključala vrata, zaputila se prema limuzini, dopustivši Džeju da ide ispred nje. Dok su se vozili, dvaput se uhvatila kako prinosi prste ustima, ali ipak se suzdržala i nastavila da drži šake u krilu. U poslednje vreme, kad god je bila nervozna, mahinalno je grickala nokte. Inače nije to činila. Potapšala je tašnicu i setila se da u njoj drži mali pištolj.