Udata do ponedeljka

Prvo poglavlje

„Zar ne može Nil sam da ode tamo?", upitala ju je Elajza. Žudela je za koktelom u hotelskom baru i osvežavajućom kupkom u apartmanu. Za vreme svog boravka u Teksasu, radila je i na pronalaženju novih klijenata. Muškaraca i žena. Samanta je pre udaje za Blejka osnovala novu, elitnu firmu za posredovanje u sklapanju brakova i Elajzi je dodelila puno partnerstvo. U protekle dve godine, Elajza je pridobila na desetine žena i ugovorila čak tri venčanja. Za razliku od ostalih sličnih agencija, Alijansa je spajala ljude na osnovu obostranih ciljeva, a ne zbog ljubavi i bajkovitog završetka. Bilo je dosta muškaraca koji su želeli da se ožene zbog statusa u društvu ili im je bila potrebna privremena partnerka kako bi se dokopali nekog posla ili unapređenja. U Samantinom slučaju, ona se udala za Blejka kako bi on mogao da ispuni zahtev iz očevog testamenta. Međutim, njih dvoje su se ludo zaljubili i dobili su Edija pre prve godišnjice braka.

Elajza je uvek bila budna kad su u pitanju novi klijenti. Za to nije bilo boljeg mesta od Teksasa, države prepune bogataša i doteranih, slobodnih žena.

„Znaš i sama koliko Nil ume da bude naporan. Moram ga ubediti da paparaci neće proći kroz kapiju ranča."

Ukus onog zamišljenog koktela lagano je ispario. Elajza je posegnula rukom u tašnu, izvadila iz nje šnalu i na vrh glave pričvrstila do ramena dugu kosu. Bilo je toliko sparno da joj se frizura od vlage sva ufronclala, te nije bilo potrebe da se pretvara da je u redu.

„U redu, idemo. Ali ja vozim."

Gven je navikla da je hotelski šofer vozi gde god da poželi. Rekla je Elajzi da neće da vozi u Americi zato što se automobili tamo kreću suprotnom stranom. Međutim, Elajza nije želela ni od koga da zavisi, pa je zato iznajmila auto.

Pola sata kasnije, njih dve su prašile malim automobilom po teksaskom auto-putu. Mada je klima radila punom snagom, tek neznatno je uspela da ublaži nesnosnu vrućinu. Elajza je tresnula pesnicom po kontrolnoj tabli. „Mislim da ova glupa klima ne radi kako treba."

Gven je mirno sedela u sedištu hladeći se lepezom koju je kupila za venčanje. „Nije daleko. Preživećemo."

Ipak, Elajzu je jako nervirala vrućina i to što joj se bluza lepila za naslon sedišta. Imajući u vidu da je Gven iz Engleske, čudilo ju je to što se ona ni na šta nije žalila. Naprotiv, nije prestajala da se osmehuje otkad su izašle iz hotela.

Hm, to je baš sumnjivo.

Kod ulaza na imanje bila je stražarska kućica. Kad su se zaustavile i izgovorile svoja imena, stražar im je pokazao rukom da mogu proći.„Gospođa Hotorn vas očekuje", rekao im je kauboj, dodirnuvši prstima obod šešira.

„Dopada mi se taj njihov teksaski naglasak. A tebi?", upitala ju je Gven.

„Svi ga s vremenom zavole."

„Meni je baš čaroban. I sviđa mi se to što su ovde svi prijatni i srdačni."

Elajza je vozila dugačkom alejom prema ogromnoj farmerskoj kući.„Amerikanci misle da su svi koji govore britanskim naglaskom inteligentni, mada svi znamo da to nije istina. Provedi jedno veče u nekoj jeftinoj rupi, pa ćeš shvatiti da nisu ni svi kauboji prijatni i srdačni."

Iz nekog razloga, Elajza je mislila da je njena dužnost da vodi računa o Gven, kao što bi to činila starija, iskusnija sestra.

„Nisam baš toliko naivna kao što misliš", prigovorila joj je Gven.

„Hm." Sve se plašim.

„Nisam."

Elajza je pogledala u Gven i susrela se s njenim nabusitim pogledom. One njene krupne oči, porcelanske crte lica i savršena šminka zajedno s karakterističnim naglaskom, još više su doprineli da liči na sliku nevinog deteta s postera.