Uzela sam jaknu, torbu i izletila van. Ponovno je to napravio. Ponovno me izdao i ponovo je srušio moje povjerenje.
"Tena stani! Molim te!"- vikao je netko ali ja nisam mogla stat. Nisam se mogla okrenut i ponovno ga vidjet jer znam da ću mu po treći put sve oprostit.
Niki p.o.v.
"Ma ne ti jebeno nisi normalan!"- vikao sam dok sam držao Joška za majicu dok su me ostali pokušali maknut od njega.
"Nije tak kak izgleda kunem se!"- vikao je dok me gledao u oči. Pustio sam ga i gurnuo Belu i istrčao van. Nisam nigdje vidio Tenu pa sam pretpostavio da je otišla u stan. Odlučio sam ju ipak nazvat.
Da? - rekla je kada se javila a ja sam mogao ćut kako plače.
"Samo reci gdje si i to je to"- rekao sam dok sam već hodao prema stanu.
U stanu sam. Pakujem se.-čim je to rekla poklopio sam i počeo trčati prema stanu. Tamo sam bio za manje od 5 minuta. Utrčao sam u stan i odmah otišao u sad već njihovu bivšu sobu.
"Ej, Ej. Smiri se"- rekao sam i sjeo pored nje na pod i zagrlio ju a ona se raspala. Počela je plakat kao nikad. Dok sam ju tješio čuo sam kako netko ulazi u stan i jedino logično je bilo da je to Joško. Tena je brzo obrisala suze i počela bacat stvari u torbu.
"Tena! Moraš me saslušat"- rekao je čim nas je skužio u sobi.
"Nema ona tebe šta saslušat idiote! Slomio si joj srce po stoti put! Zapamti kak izgleda jer je ovo zadnji put da ju vidiš!"- derao sam se na njega dok je on gledao u mene sa strahom u očima. Otišao sam do druge sobe po svoje stvari koje sam brzo spakovao i otišao po Tenu kojoj je Joško pokušavao objasnit neke stvari kroz suze. Oke, to me jedino šokiralo.
"Teno ajde!"- rekao sam i uzeo ju za ruku.
"Nikola stani molim te samo da joj objasnim"- derao se Joško dok smo izlazili iz stana.
"Niki pusti me molim te!"- vikala je Tena kroz suze ali joj nisam dao. Znan da bi mu se odma vratila jer zna da on nikad ne plače.
Izašli smo iz zgrade a ja sam joj rekao da sjedne na betonski zidić ispred.
"Jesi normalna?! Šta on se rasplače i odma bi mu se vratila?! Kolko puta te čovjek treba sjebat da skužiš neke stvari Teno!"- govorio sam iznervirano jer mi nije bila nikako jasna.
"Ali volim ga Niki! Ne razumiješ!"- derala se na mene kroz suze.
"Znam ali šta ti radi! Nije prvi put. Sad idemo odma na aerodrom, tata je poslao neki avion po nas i idemo doma a ja da nisam u životu više čuo njegovo ime, jel ti jasno?"- rekao sam dok sam zvao taksi po nas. Samo je potvrdno klimnula glavom i šutila. Bio sam iznerviran da sam ga mogao ubit jer znam koliko puta ju je povrijedio a to sam se od njega najmanje nadao. Došao je taksi po nas i sjeli smo unutra sa stvarima i krenuli prema aerodromu. Putem nismo progovorili ni riječ. Stalno joj je vibrirao mobitel ali sam ga ja uzeo i ugasio. Bio sam jako iznerviran.
Kada smo sjeli u avion ona je zaspala a ja sam cijelo vrijeme razmišljao zašto je to napravio. U Dohi je bio tako dobar prema njoj, sumnjam da ga je slava udarila u glavu. Odlučio sam se javit Franki, njegovoj sestri.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Inače Franka i ja smo odmah kliknuli kad smo se upoznali. Od onda smo ajmo reć najbolji prijatelj i rekli smo da ako ovo dvoje ikad prekinu da ćemo ostat i dalje prijatelji.
Nakon nekih dva sata sletili smo u Zagreb i tata je došao po nas. Tena je šutila cijelim putem i tata je znao da ne treba trenutno ništa ispitivat. Kada smo došli kuć Tena je otišla u sobu a meni je tata rekao "šta je on to napravio našoj princezi?" Na što sam ja samo slegnuo ramenima.
Bolje da Franka nešto rješi s njim nego ja.
———————————————————————————
Malo drama🥳 postalo mi je dosadnjikavo malo pa da okrenem priču. Nadam se da vam se sviđa.
