Anđeo moga pakla (Niall Horan)

Zašto si dobar prema meni?Nisam to zaslužila

"Ti me ne diraj."-izgovorila sam gledajući ga ravno u oči.-"Evo ti frendice pa brini za nju,a mene jebeno ostavite na miru."-izderala sam se i bijesno sam izišla iz wc udarajući vratima.

Slamala sam se od bola.Moja nekadašnja najbolja prijateljica me naziva droljom.Ubija me ti,ali nisam dopustila suzama da krenu.Obećala sam sebi da više nikada neću plakati zbog takvih ljudi.

Bijesno sam ušla u učionicu,zavalila se u svoju stolicu i slušala sam glazbu.Niall je sjeo pored mene i pogledao je u mene.Počeo je nešto pričati.Smanjila sam zvuk da čujem što govori iako sam se i dalje pretvarala da ga ne slušam.

"Rosie,žao mi je.Samo nisam htio da te iznervira pa da se potučete i da dobiješ ukor."

Zanemarivala sam sve što govori tako da se uskoro okrenuo i prestao s pričom.

Tako je bilo i ostatak nastave.Ignorirali smo jedno drugo i nismo progovorili ni slova jedno s drugim.I rad iz psihologije smo nekako odradili,ali bez previše međusobne komunikacije.Rad je dobro prošao i čak mi je onaj smrad dao 5,i meni i Niallu.

Zadnji sat je bila matematika.Profesor je ušao nervozno što smo svi znali da znači da ispit i nije dobro prošao.Zapisao je sat i počeo nam je djeliti ispite čitajući ocjene.

"Rosario McBeth."-izgovorio je moje ime i mrko je pogledao u mene,pa u ispit.-"Nedovoljan."

Šta?Koji kurac??Gledala sam u ispit i jedan cijeli zadatak,od ona dva što sam riješila,je bio potpuno išaran crvenom kemijskom.Ma savršeno!Samo mi je to još trebalo.

"Niall Horan,vrlo dobar."-rekao je s osmijehom.-"Šteta što si tu napravio pogrešku,inače bi bilo odličan."-objašnjavao mu je pokazujući na ispit.

"Da šteta,ali i ovako je dobro."-Niall je odvratio sa smiješkom i ponosno je gledao u tu četvrticu.

"Štreberčina."-rekla sam sebi u bradu,ali me očito čuo jer se nasmijao.

"I panj."-prošaptao je uz smijeh na što sam se i ja na trenutak zasmijala,ali sam se opet namrštila gledajući u svoju jedinicu.

Profesor je ostatak sata objašnjavao zadatke iz testa i upisivao je ocjene.Čim je zazvonilo zgrabila sam torbu i ispit i izjurila sam iz učionice.Pokupila sam baki tablete iz ljekarne i trčala sam na stanicu,ali mi je bus otišao pred nosom.Ovo očito nije moj dan kao ni svaki drugi.Sjela sam na klupu i nervozno sam čekala novi bus.

Nakon pola sata je došao i za 20 minuta sam napokon bila pred kućom.Napokon.Moja soba,poezija,Birdy i kava već sam zamišljala svoju savršenu večer,ali čim sam ušla u kuću bilo je jasno da se mogu pozdraviti s tim.Niall je stajao u kuhinji mješajući nešto u loncu.

"Dobro,šta ti radiš tu?"-upitala sam ljutito bacajući torbu na stolicu.

"Hej mila."-baka se odjednom pojavila iz dnevne sobe.-"Niall ti je došao pomoći s matematikom,a ja sam kuhala večeru i odlučio mi je pomoći dok ti ne dođeš."

"Meni ne treba tvoja pomoć tako da si uzalud dolazio i sad možeš ići."-odbrusila sam gledajući u njega.

"Mila nemoj tako.Znaš da moraš ispraviti tu jedinicu ako misliš upisati fakultet koji želiš,a on ti samo želi pomoći."

Kvragu,ima pravo.Ako ne popravim ocjene iz matematike riskiram upis na željeni faks.

"Zato sad lijepo kad večeramo počnite to učiti."

"No dobro,što se mora mora se."-rekla sam iznervirano,a Niall i baka su se pogledali i nasmiješili.-"Što uopće pripremate?"

"Kušaj ovo."-Niall je uzeo žlicu i ponudio mi je umak.Kušala sam i umak je bio prefin da nisam mogla ne ispustiti jedan mmm.-"Znači ukusno je?"-upitao je s osmijehom.