Ostalo je na tome, poznanici, javljali smo se jedan drugome na messenger. Umeđuvremenu ja sam pošla u Umetničku školu, školu gde svi duvaju, opijaju se, uzimaju razne opijate, rok stil preferira među dečacima itd. Zasviđa mi se jedan Aleksandar, budem s njim oko 3 meseca. On je bio previše dobar prema meni, nije mi bilo prijatno, razmazio me je previše.
Novu godinu sam dočekala u Beču, još uvek sam sa Aleksandrom bila i tad mi se javio Momčilo.. Bila sam presrećna, probudilo se svako čulo, ispira mi mozak, u stomaku imam čudan osećaj, ne znam šta se to dešava sa mnom.. To jest, znam. Vraćaju se osećanja koja sam gajila prema njemu, tad shvatim da ja Momčila ustvari volim, a da mi je Aleksandar samo draga osoba i da ne znam zašto sam uopšte s njim. Povratak kući mi daje nadu da ću da vidim Momčila, ali bez uspeha.
