"Slomljeno srce" Banović Strahinja x reader

Zarobljena

I bejah ja zarobljena u Turčina Jaze, dvije stotine noći i dvije stotine dana.
I razmišljah ja kuda ću otići al put ne nađoh i ostadoh da patim.

Turčina Jaza bejaše bogat.
Tri sam praseta ručala i sedam vječerala a opet se ne najedoh i nemah snage da se pravim.

Kad dvije stotinita noć prođe i zraci nestadoše, ja leđem u krevet svoj i po dvije stotiniti put počnem plakati.
Ne da mi se. Da ositim, da pohitrim, da izustim, da odem odavde. Ne đa mi se.

I dođe Turčin Jaza i pod brkom se osmehnu i kosicu mi pomazi i usne mi dodirnu i ja povratim i padnem i udarim glavom o tlo i mrtva sam ali stvarnost je surovija.

Ja ostadoh živa.

I on me mazi i on me mlatne i ja plačem i sve mi suze liju. I sjetim se dana lepih i pepe prase i međeda i maše, i mađarskih bajki i za princeze škole.

Al za princezu škola odavno prošla i ja ostadoh u ovom trenutku da još suza lijam, da još život kunem i mrzim svoga Turčina Jazu.

I Jaza se naljuti. Naljuti se mom otimičluku i on pusti. Pusti i izusti:

"Šta li ti je Gospođice Y/N pa da lice kriješ, suze liješ, zar ti ne bejaše divnih dvije stotinu noći ovih!?"

I ja krhnem i šmrknem i udarim se o kamen i kamen pukne i iz nje dogmiža zmija i zmija stade siktati, govoreći mi šta da kažem.

Al ja ne razumem zmiju jer zmija ti je prosta i zmija sikće i ja slušam i nista ja ne kazah.

I Turčin Jaza mrzi me kad ćutim, mrzi me kad ćutim al ne bi me ni čuo, pa uvati motku pa vuče me u sobu a ja sve plačem plačem, slaba sam budala.

~

Kad jutro dvije stotine prvo osvanu i ja se digoh i kičma mi se steže, i ja gledam i ja žmurim i porekoh se ja što zmiju ne poslušah.

A pored mene Turčin Jaza, spava, kisela mu glava, pa odmara se krasno nakon prošle noći strašne.

I ja groknuh i ja skoknuh i ja brže bolje bežim al kičma me izda i nema mi se reče.

I sva hrana i svih deset prasića nestadoše i sve se sruši kad ustane Turčina Jazo.

I on riknu i on stade i on uzme pa mi pipa čelo.

"Jelo, Jelo, Y/N ti prokleta žabo! Pa temperaturu si dobila kojeglava si bila!? I nisi se snašla no u moj krevet upadaš, Jelo, Jelo!"

I onda se pomeri i u policu udari i sve se više ovaj svet udara i on zaudara i on uzme kašu i natopi se doručkom i natopi se ručkom plus.

A ja sedim i ćutim i čekam i čekam, kraj ovog prokletog dana.

I čekam i čekam i čekam i čekam i dočekam!

Najednom se zemlja trese i voće i sve veze, i Turčin Jaza za glavu se uhvati i uzme sablju i u trk se uvati i nađe se pred dvorom.

I ja gledah šta se dešava i gledam i nevijerujem i čudim se čudom i opet izlaz tražim.

Al izlaza mi nepotrijebno kad vrata se vratiše, otvoriše, zamahnuše, i gle tama nesta i kroz vrata njemu tesna, nađe li se stvarno, junak čuda li je velikoga, Baneviću Strahinja.

I on jurnu i za odeću me dirnu i povuče iz sve snage, ka slobodi, ka lepoti, ka miru, spasu, divoti.

~~~~
BYE NE ZNAN STA JE OVO DKALCOKXLYICOYIVOOXCO trenutno je 3 ujutru i hocu da kazem neke stvari:
1. ovako sam samo ovaj chapter pisala mrzi me dalje ovako
2. ja nemam pojma srpski i neke reči vrv ni ne postoje i nije im dobro značenje i samo sam lupala i bio mi je cilj da ispadne glupo al ispalo je duplo glupo-
3. ako nešto ne razumete nije do vas jer ovo sranje ni nema mnogo smisla- ima neko tho 🙄
4. ne znam koja budala bi ovo čitala jer je čak i dosadno i promeniću jer je glupo jea samo sam htela sad ovako mislim na ovaj način pisanja 🤙🤙 ali jea ako zelite da ostavim kazite ali bruh zasto bi iko zeleo dkLifoyicosoocoxoc
5. pls nemojte da me dzadzujete ni za sta sto napisem samo mi je dosadno i lupam sta mi padne na um i na kraju krajeva svakako cu da umrem 🙄
6. bye treba da ustanem u pola 8
7. SAD SAM POGLEDALA OVO I TAKO JE KRATKO A TREBALO MI JE FAZON POLA SATA DA NAPISEM BRUHHHH
8. mrzi me da ista prepravljam i znam da sam pola reci napisala sa j a pola bez BYE NE ZNAM NI KAKO SE TO KAZE TJT MISLIM DA ZNAM ali nisam sigurna pa ne bih da kazem pogresno ali jea