Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
18:59
Nisam te poznavala dovoljno da bih razvila bilo kakvu vrstu osećanja, ali, Bože oprosti mi što zvučim kao najpatetičnija osoba na svetu, tvoje oči su nešto najlepše što sam ikad videla i da ne znam bolje, rekla bih da sam se tada zaljubila.
Da neko drugi čita ovo prevrnuo bi očima, i meni je sada nekako muka od romantičnih jada koji mi se vrzmaju po glavi, ali znam da ćeš ti razumeti. Hoćeš, zar ne? Uvek si me razumeo, i čak i onda kada nisi, bar si pokušao.
Završili smo ležeći na plaži s nogama do kolena u vodi koja je kasnije sa svakim talasom zalazila više. Pomešao si dane i smene (uvek si bio izgubljen u vremenu i prostoru, bilo je nekako slatko, neću da lažem) i došao na posao sat ranije. Srećom, otac je rano otišao na put, inače bi te sravnio s zemljom da si ga probudio u sedam ujutru lupajući na vrata iz dosade.
Čudno, ali nikad pre te nisam čula kako se smeješ. Rekao si da si se veče pre toga naduvao sa svojim drugom i da nisi spavao celu noć. Iskreno, i jesi izgledao očajno sa ogromnim podočnjacima i neuobičajeno prebledelom kožom.
Pričao si o tome kako se svaki put osećaš kao na sedmom nebu i poverovala sam ti u to iako meni nije trebala nikakva droga da bih bila na sedmom nebu. Zapalili ste vatru na plaži i jeli mančmelou i možda se jednom (ili više puta) poljubili, ali se ne sećaš.
Zašto su svi sem mene mogli da te ljube?
Na trenutak sam pomislila da ipak preferiraš momke, ali hvala bogu da si skapirao inače verovatno nikad više ne bih smela da te pogledam. Nisi želeo da se etiketiraš; bilo ti je svejedno. Nikada nisi shvatao zašto je toliko bitno odrediti svoju seksualnu orijentaciju i predstavljati se na određen način i zbog toga si ljubio i momke i devojke bez ikakvog ustručavanja i kajanja. Ništa nije greh i ništa nije normalno. U ostalom, to je samo ljubljenje.
Ležali smo i onda kada je sunce već počinjalo da peče obraze i onda kada se nije čulo ništa sem mirnih talasa. Tada sam shvatila da se osećam prijatno u tvom prisustvu. Nisi tražio mnogo; ako nisam bila raspoložena za priču, onda smo ćutali; ako nisam imala snage za bilo kakav pokret iako sam uvek žudila za svakakvim pokretima kada si ti u blizini, onda smo jednostavno ležali. Ležali na travi u tvom dvorištu, na plaži ili mekanoj ćebadi na mojoj terasi- bilo je svejedno. U tim trenucima sam se gubila u tvojim očima. Nisam verovala da je moguće da jednostavno gledaš nekoga direktno u oči bez ijedne reči, bez ijednog dodira.
Nadam se da su i sada tvoje oči onakve kakve su bile nekad. Smeđe, što se samo videlo na svetlosti, dok se po mraku ni zenice nisu mogle razlikovati. Ti si jedna od onih osoba čija se osećanja zaista ogledaju kroz oči i tog jutra ja sam videla mir, spokoj.
Uvek sam osećala harmoniju kada sam mogla da vidim toplu smeđkastu boju. Imaš upravo one oči o kojima pišu pisci i pričaju zaljubljeni ljudi, a ja nisam ni jedno ni drugo, bar ne više.
