Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
23:29
Bilo je smešno kako je neko kao ti, visok i naizgled grub, stajao na pragu moje kuće sa suzama u očima i blago izbačenom donjom usnom.
Već je bilo prošlo deset sati i sunce je davno zašlo, a moj otac se još uvek nije vratio.
Rekao si da mnogo boli, ali to sam i sama mogla da shvatim. Preko celih tvojih leđa se prostirala ružičasta fleka koja se ipak jedva videla čak i pod svetlošću lampe. Mama je uvek govorila da je za opekotine dobar alkohol.
Sedeli smo na ćebetu prostrtom na terasi i kada si uporno jaukao dok sam ti utrljala alkohol u osetljivu kožu.
Sećam se da mi je zastao dah kada sam prvi put dodirnula tvoju kožu. Pod prstima je bila ista onakva kakva je i izgledala; glatka i mekana. Tvoja ramena su bila široka i jaka, a mišići na leđima tvrdi kao kamen. Najbolji deo je bio tvoj neodoljivi taman ten.
Rekao si da obožavaš svoju kožu onoliko koliko je sunce obožavalo da je ljubi.
Htela sam da budem sunce. Htela sam da te ljubim. Želja za saznanjem o tome kako je tvoja koža osećala pod toplim usnama i vrelim jezikom me je izjedala.
Ne znam zašto, ali ostao si. Ostao si čak i onda kada je ponestalo tema za diskutovanje i onda kada su leđa prestala da peku i kada si konačno mogao da ležiš na njima.
Zašto nisi otišao? Zašto se nisi okrenuo na leđa i posmatrao zvezde sa mnom? Da li je postojalo nešto lepše od zvezda i nešto vrednije tvog pogleda?
