The Hidden World

33 ▬ ''Hajde, kupiću ti šećernu vunu.''

Kyle i Theo su stavili kacige na glave i kancelarijskim stolicama, kartonima, skejtovima i ostalim stvarima se spuštali niz stepenice. Vjerovatno će biti plavi od modrica i neko će nešto da polomi. Sat vremena kasnije, htjela sam da idem uz te stepenice, ali nisam mogla da priđem prvoj stepenici od tegli meda, a Kyle i Theo su pažljivo posipali po već petoj stepenici.

"Šta radite?" Zainteresovano i neobavezno sam ih upitala, kao da ne rade ništa nenormalno.

"Namazaćemo stepenice i onda ćemo se spustiti na niz njih", Theo mi je objasnio.

"Da vas neće med malo usporavati?" Upitala sam sumnjičavo.

"Gubi onaj koji padne na med", Kyle mi je rekao. "Hoćeš s nama?"

"Naah, moram završiti projekat iz biologije", rekla sam. "Srećno."

"Hej, Bill i Brenda su se posvađali", Theo je dobacio. Obojica su sjeli na stepenice. "Spominjali su mamu, London i nas."

"Zašto su se posvađali?" Upitala sam, skrštenih ruku.

"Zbog svega šta joj je otkazano. Valjda smo joj otkazali sastanak koji je trebao 10 miliona da donese firmi", Kyle je rekao. "Prijeti joj otkaz."

"Pa? Može da širi noge za drugi." Prevrnula sam očima.

"Premirno je", Theo je rekao. "Niko nam nije ništa rekao. Spremaju nešto."

"Ne spremaju", Kyle je prevrnuo očima. "Nismo još ni za šta bili u kazni što se tiče Brende."

"Kad je neko posljednji put hranio onu zmijurinu?" Matt je silazio niz stepenice. "Idem da joj kupim hranu."

"Da, samo idi", Theo se iskezio.

"Anna, je l' sve u red- Koji kurac?" Zagazio je u med bosom nogom, a Kyle i Theo su se glasno smijali. "Kreteni." Promrmljao je i sišao preko meda. "Sad ću ostaviti tragove meda po kući, pa gledaj ko će to objašnjavati Billu. Kao da nas Brenda nije dovoljno sjebala. Gdje je David?"

"Ne znam i ne zanima me", odgovorila sam. "Moram da radim biologiju."

Drugim stepenicama sam se popela na pod i otišla u sobu. Pripremila sam sve šta mi treba da radim projekat, a još juče sam obrisala Kristianov broj da mi ne padne na pamet da ga zovem, s obzirom da ni njemu nije palo na pamet da zove mene.

"Hej", Theo je ušao u moju sobu. Retard. Je l' ikad čuo za kucanje? "Mogu li da te pitam nešto?"

"Budi brz."

"Šta nije u redu?"

"Sve je u redu. Zašto ne bi bilo?" Neuvjerljivo sam zvučala, protiv svoje volje.

"Ne znam, ti reci meni." Sjeo je na krevet. "Znaš, prije si mi sve govorila."

"Theo, ne postoji ništa šta ne znaš." Rekla sam opušteno kao da je to istina, iako me prava istina izjedala iznutra. Boljelo me što moram da mu lažem.

"Ma da?" Neuvjereno me pogledao. "David očigledno mnogo više zna. Kad sam ga pitao šta ti je, rekao je da ne želiš pričati o tome."

"Šta on zna?" Frknula sam. "Nema on pojma. On je glup."

"Anna.."

"Okej", uzdahnula sam i prošla rukama kroz kosu. "Nedostaje mi Kristian." Rekla sam to naglas, rekla sam to naglas. I to je čista istina.

"Očekivano", slegnuo je ramenima uz neki iskrivljeni osmijeh.

"Posvađala sam se s njim prije nego što je.. otišao. Previše, rekla sam svašta šta nisam mislila, a izbrisala sam njegov broj.. Vjerovatno je i on moj i.. mah." Odmahnula sam rukom. "Zaboraviću na to za par dana, bez brige."