Dobro pamtim nas poslednji susret. Prisao si mi sa setnim osmehom. Pogladio si me po obrazu i tu zadrzao ruku par trenutaka. Stojala sam nepomicno upijajuci tvoj dodir poput biljke sto upija suncevu energiju. Popricali smo par minuta, secajuci se starih uspomena. Na kraju, nezno si prosao rukom od mog obraza, duz vrata i ruke, zaustavljajuci se na mom boku. Privukao si me na svoje grudi i cvrsto zagrlio. Tiho smo zajecali oboje. Prosaputao si da ti je zao sto su nam se putevi raskrstili i da znas da si sam kriv za to, da nisi smeo da odes od mene. Samo sam cutala. Smogla sam hrabrosti da se odvojim od tebe. Noge su mi bile toliko klimave da sam jedva stojala na njima. Po poslednji put sam pogledala duboko u te oci boje najsvetlijeg neba. Okrenula sam se i otisla bez okretanja. Oboje znamo da to znaci samo jedno: volim te i volecu te zauvek!
Stigli smo do kraja ove, nazovimo, knjige. Hvala svima koji su me pratili i na neki nacin i upoznali kroz citate ❤❤❤
