The Harsh Truth

10.

If you can't convince them-confuse them!
-Harry S. Truman

''Što?Gdje sam?''probudila sam se na nepoznatom mjestu.
''Tvoja krv će mi pomoći.Ti si Odabrana da nam pomogneš.Moraš.''glasovi su ponavljali.
''Fiona?Ne,ne,ne.''derala sam se dok mi se tamna sjena približavala.Nisam se mogla micati.U sljedećem trenutku našla sam se na travi.Zemlja se razdvajala.
''Alexandra,otvorila si ponor.''Ephraim me razočarano gledao.
''Ne.''povikala sam prije nego ga je netko povukao dolje.

''Ne.''otvorila sam oči i našla se u svom krevetu.
''Alexandra?''Ephraim se stvorio pored mene.
''Tu si.Dobro si.''brzo sam disala uvjeravajući sebe da je to on.
''Nisam otišao,tu sam cijelo vrijeme.Ne boj se.''
''Ne,sanjala sam..ne.''zbunjeno sam ponavljala.
''Upozorenje.''zaključio je.''Možeš li mi ispričati?''pažljivo me pogledao.Duboko sam udahnula i ispričala mu svoj san.

''Jesi spremna?''nesigurno me upitao.
''Jesam.''uvjerljivo sam rekla.
''Sigurna si da možeš to učiniti?''
''Moram.''odlučno sam ga pogledala.''Vidimo se kasnije.''
''Alexandra.''
''Nemoj upropastiti plan,molim te.''molećljivo sam rekla.
''Neću.Čekat ću te ovdje.Pripazi se.''
''Bok.''izašla sam iz kuće.Na putu do kafića sam nazvala Lauren i rekla joj da dovede Fionu,da se bolje upoznamo.Stigla sam u kafić i čekala ih,no pojavila se samo Fiona.Zašto me to ne čudi?

''Želiš reći da nije ništa pokušala?''Ephraim me zbunjeno gledao.
''Vjerovatno traži bolji trenutak.''slegnula sam ramenima.
''Kučka.''promrsio je.
''Smiri strasti,sve u svoje vrijeme.''rekla sam.''Imam pitanje.''
''Da?''zainteresirano me pogledao.
''Zbog čega mi pomažeš?''
''Smeta ti moja pomoć?''
''Možda.Rekao si da me Elijah kontrolira,no možda me i ti kontroliraš,kako bi me iskoristio i otvorio ponor.''iznijela sam činjenice.
''Da,istina.Možda jesam.''kimnuo je glavom.
''Jesi li?''
''Što ti misliš?Imam li skrivene namjere?''
''Da znam,ne bih te pitala.''
''Da ih imam,ne bih ti rekao.''očito da ne bi.Uzdahnula sam.
''Ako nemaš skrivene namjere,imaš razlog.''rekla sam,a on se iskreveljio.''Onda,slušam.''gledala sam u nje čekajući da progovori.Mobitel mi je zazvonio.''Halo?Hej Fiona.Sad?Gdje?Okej,može.Bok.''poklopila sam.''Fiona želi da..''obratila sam mu se.
''Čuo sam.''prekinuo me.''Želi da se nađete odmah,pokraj stare škole.''
''Mislila sam da neće biti toliko očita.''
''Krivo si mislila.Bolje da ne čeka,idemo.''
''Idemo?Samo sanjaj.Ti ćeš ostati ovdje i čekati me.Ok?Ne mići se,samo ćeš upropasiti plan.''naredila sam mu.''Stoj tu i čekaj me.''ponovila sam prije nego sam izašla iz kuće.Požurila sam do stare škole,znala sam gdje je to mjesto.Lauren i njeni nacrti.
''Fiona?''prozvala sam je.Samo odjednom sam odjetila nalet naredbi kako pokušavaju ući u moj um.Fiona me pokušava kontrolirati.Usredotočila sam se i smogla svu snagu da pohvatam njene naredbe.
''Napadni.Me.''ponavljao je Fionin glas.Želi da je napadnem?Ah,očito je sigurna da sam ja ona koju traži.Osjetila sam adrenalin.Krenula sam učiniti što mi je Fiona naređivala,ali upozorenja nisu stajala.Jedna vila nije u funkciji,sve ostale me pokušavaju kontrolirati.Ako jedna nedostaje,kontrola ne uspijeva.Ne smijem raditi što žele.No ja sam već trčala prema Fioni.Što da radim?
Zadovoljno me gledala,shvaćajući da je varam.No sreća moja pa sam oduvijek bila nespretna,spotaknula sam se o vlastite noge i pala na tlo.Ostala sam tako ležati,praveći se da sam u nesvjestici.
''To nije Ona.''ženski glas je rekao.''Prevarile smo se.''
''Ali krenula je na mene,znači da nije znala da se bez Lauren ne može provoditi kontrola.''Fiona je rekla.
''Ali vidiš da je izgubila svijest,ona je običan čovjek Fiona.Kontrola je držala kratko,a onda ju je odbacila.''
''Ona ima pravo Fiona,ovo je pogrešna osoba.''
''Odlazite odavde,sad je na meni red.''Fiona ih je potjerala.Prišla je k meni.
''Alexandra,Alexandra.''tresla me.Novi nalet upozorenja je dolazio.Ephraim je tu i napast će je ako se odmah ne probudim.Otvorila sam oči i ispravila se.
''Što se dogodilo?''glumila sam zbunjenost.
''Našla sam te na podu,ne znam.''lagala je.''Trebala bi ići doma i odmoriti se.''rekla je.
''Da,trebala bih.''ustala sam.''Osjećam vrtoglavicu.''glumila sam.
''Samo otiđi doma.''rekla je i otišla.
''Ephraim,ne prilazi.Naći ćemo se gdje sam ti rekla da budeš.''šaptom sam rekla,nadala sam se da će me ćuti.Još sam malo glumila slabost,u slučaju da je ostala koja vila u blizini,a onda sam otišla doma.

''Što je ono bilo?''Ephraim me napao čim sam ušla u kuću.
''Gluma.''rekla sam.
''Onda si ti jako dobra glumica.''
''Da,jesam.''osmijehnula sam se.''A sad čekam tvoj odgovor.''
''Nećeš valjda opet s tim glupostima.''
''Hoću.Koji je razlog zbog kojeg mi pomažeš?''