The Harsh Truth

27. You have no idea how i feel, so shut up!

''Alexandra.''gledala me u nevjerici.
''Hej.''tiho sam rekla,držeći Ephraima čvrsto za ruku.
''Š-što ti radiš tu?''upitala me Natalie.
''Igrom slučaja,došla sam ti poželjeti sretan rođendan.''rekla sam i ispružila ruku sa vrećicom u kojoj je bio poklon za nju.
''Ispričajte nas na trenutak.''povukla me za ruku i odvukla u kupaonicu,zaključala je vrata iznutra.''Što misliš da radiš?''prezirno me pogledala.
''Što?''zbunjeno sam je pogledala.''Došla sam ti čestitati i..''
''Ne glumi Alex,znam da nisi.''prekinula me.''Nakon svog ovog vremena,kako imaš obraza uopće pomisliti da mi možeš doći na zabavu?''
''Ja ne..''
''Ne trudi se.Dosta mi je da glumiš žrtvu.Da govoriš kako si loše,da nisi dobro,da ne možeš više.Ne želim to slušati.''opet me prekinula.
''Ako sam ti ikad u životu rekla išta od toga,onda sam definitivno bez obraza,imam se srama pojaviti tu.''rekla sam.''Ali problem je,što nisam.Nikad,ali nikad,ti se nisam požalila u vezi mojih osjećaja.Držala sam uvijek to u sebi.No očito si ti zaboravila prošlost,pa miješaš neke stvari.''rekla sam.
''Što želiš reći?''
''Da svaki put kad si ti meni rekla da nisi dobro,da ne možeš više,ja sam bila uz tebe.Iznutra sam se i sama osjećala tako,izgubila sam obitelj Natalie,što misliš kako mi je bilo?Ali niti jednom nisam pokleknula ispred ikoga,proživljala sam sve sama.''izbacila sam riječi,prožete boli.''No,vidiš,nikad se nisam nadala,da unatoč svemu,mogu dobiti još boli.Da ću dobiti ovako jak i bolan udarac od prijateljice.''rekla sam s tugom u očima.''Hvala ti.''šapnula sam.''Žao mi je što sam ti uzela dragocjeno vrijeme i ometala te.''otključala sam vrata.''Sretan rođendan.''rekla sam nešto glasnije,a onda sam izašla i pronašla Ephraima.
''Možda ovo ipak nije bila dobra ideja.''zaključio je.
''Samo me odvedi odavde.''prošaptala sam na rubu suza.Primio me za ruku i izašli smo vani,vratili se u auto.Sjela sam na suvozačko mjesto i zavezala pojas.Ephraim je s uzdahom upalio auto,a ja više nisam mogla držati u sebi bol koju sam osjećala.Prekrila sam lice rukama i glasno zaplakala.

''Žao mi je zbog onog sinoć.Uistinu sam se nadao da će sve dobro proći,bio sam siguran da hoće.''Ephraim se počeo ispričavati čim sam se probudila.Ispravila sam se u sjedeći položaj i glasno uzdahnula.
''Oprosti.''još jednom je rekao.
''Sve je u redu.''postavila sam se na koljena i primila ga za obraze.
''Nije.Tužna si.''pogledao me u oči.
''Tužna sam cijeli život.''rekla sam.''Recimo da sam se navikla.''
''Čuo sam svaku riječ koju si joj uputila,Alexandra.''uzdahnuo je.''A ona se držala tako hladno.''rekao je misleći na Natalie.
''Nije bitno,ok?Idem u kupaonicu,trebam malo ljudskih trenutaka.''krenula sam u kupaonicu da obavim jutarnju higijenu.
''Te ljudske trenutke ja još uvijek imam.''rekao je iz sobe.Umila sam se i pogledala se u ogledalo,kratko sam se zahihotala,a onda sam oprala zube.Uzela sam ručnike i okupala se.Osušila sam kosu i ostavila da prirodne loknice padaju niz moja leđa.Našminkala sam se,jednostavno i klasično.Iz ormara sam izvukla sive traper,kratke hlače sa srebrnim lancem s desne strane i majicu boje lavande.Zavezala sam vezice mojih bijelih starki/conversica i našpricala se omiljenim parfemom.
''Ja sam se otišao doma presvući,dok si se ti uređivala.''iscerio se Ephraim.Osmijehnula sam se i prišla mu u zagrljaj.''Onda,što ćemo mi danas?''poljubio me u zatiljak.
''Hmmm..''naslonila sam glavu na njegovo rame i zatvorila oči.
''Idemo se malo prošetati,hajde.''otisnuo mi je poljubac na usne,a onda smo se spustili na 1. kat.
''Hej,misliš li da nikome nije čudno što ja živim u kući stare vještice?Pa svi znaju da je njena unuka Odabrana i sigurno će posumnjati da sam to ja.''govorila sam Ephraimu.Upozorenje me prisililo da to govorim.
''Hej.''Fiona se oglasila s ulaznim vrata.''Čekam već 5 minuta tu.''zahihotala se.
''Nismo čuli.''rekla sam.''Kako to da si svratila?''upitala sam.Bilo mi je jasno zašto su mi upozorenja stizala,no odala sam Fioni da znam priču o ponoru i pečatu.Jeli to baš bilo potrebno?
Fiona se kratko zadržala,izmišljajući razlog zašto je svratila.Nakon što je otišla ja i Ephraim smo se otišli prošetati.
''Nisi trebala reći ono.''rekao je.
''Koje?''upitala sam.
''Što si govorila prije nego smo ugledali Fionu.''
''Upozorenja.''tiho sam rekla.
''Sad ona zna da ti znaš za kletvu.''
''Znam.''rekla sam.''Prošlo mi je to glavom.No možda,kad je čula što govorim,neće sumnjati.''rekla sam.
''To su vile,one uvijek sumnjaju.''rekao je.
''Ovaj put je bilo drugačije,nisam mogla kontrolirati samu sebe.Upozorenje me preuzelo.''rekla sam.
''Čudno.''
''Osim ako..''nešto mi je palo na pamet.
''Što?''pogledao me.
''Osim ako to nije bilo upozorenje?!''