🔞BIG BOSS🔞✔

🔞POGLAVLJE 15.🔞

Noge su mi se u sekundi oduzele. Koračali smo svi zajedno prema glavnom uredu. Unutra su nas dočekali neka dva čovjeka u odjelima. Ali po izrazu Antonijeva lica shvatila sam da je u pitanju nešto jako jako loše. A upravo ću saznati što...

-Taty... bilo bi najbolje da izađeš...-rekla je Vesna  a ja sam pogledala zabrinuto u Antonia.-Ne, neka ostane.-kaže ljutito. -Što će oni ovdje? Neće valjda preuzeti naš slućaj?- kada je to rekao shvatila sam o čemu se radi. Oni su CIA ili  nešto slično i sada 6ele preuzeti Antoniev slučaj. Odnosno mene. -Do njih su došle vijesti o našim propustima.- rekla je Vesna nimalo veselo. -Ali imamo krticu u postaji, nije naša krivnja. - rekao je ljutito. -Molimo vas da nam predate gospođicu.- rekao je jedan i krenuo je prema meni. Antoni je automatski stao ispred mene i dao im jasnu poruku da me neće dati.

-Dajte nam još vremena i riješit ćemo ovaj slučaj.- kaže.  Nije sačekao njihovu reakciju samo me je izveo iz ureda. -Moramo u arhivu po dokaze, a onda idemo vidjeti jel možemo razgovarati s Kristinom.- kaže a ja pođem sa njim. -Znao sam da neće biti dobro.- kaže preturajući po kutiji. -Što nije u redu?- upitam ga a on mi pokaže gotovo praznu kutiju. -Kako pa bila je ....- nisam ni trebala dovršiti dalje. I sama sam shvatila koji je odgovor na to. Krtica je ponovno učinila svoje. Odlučili smo nikome ne govoriti. Uputili smo se u bolnicu.

-Taty, bilo bi dobro da budeš uz Kristinu dok je budem ispitivao. Trebat će joj netko u toj situaciji.-Kaže prije negoli smo se zaustavili ispred bolnice. Kada smo se zaustavili krenuli smo gore prema njezinom sobi tamo nas je dočekala Sanja bila je iznenađena što nas ponovno vidi zajedno ,mene  to baš i nije previše dirao. Najviše od svega zanimalo me kako se sada osjeća Kristina. Ja sam ušla odmah u sobu Antoni je ostao vani se sa Sanjom da joj kaže kako su nestali svi dokazi.

-Jeste li našli što?- upitala me je Kristina dok smo čekali da Antini dođe.-Ne nažalost.- uzdahnem i zagrlim je. Nakon nekoliko trenutaka ušao je Antoni. -Nadam se da ćeš moći odgovoriti na par pitanja.- rekao je Antoni vadeći blokić. -Naravno, pomoću što više budem moga.- rekla je i ja joj zahvalno kimnem. -Onda znaš li one koji su te oteli?- upitao je. -Zapravo nažalost nisam ih vidjela. Imala sam nešto preko glave. Ali u jedno sam sigurna jedan nije imao pravu ruku.- rekla je a Antoni je to zapisao. Znam da nije baš bila od neke pomoći ali još uvijek je se oporavljala možda se uskoro nečega sjeti.

-Dobro, ja idem podjeliti informacije sa Sanjom i Vesnom pa ću se vratiti po tebe Taty.- rekao mi je, pozdravio se je s Kristinom i izašao je.-Šta se događa između vas?-odmah me je upitala.-Primjetila si? -upitam je.-Pa malo je teško ne primjetiti s obzirom da ne skidate pogled jedno s drugog.- kaže a ja se osmjehnem. -Kako je Luka?-upitala je  -Bolje je oporavlja se.- kaže. -Uskoro će ga prevesti u sobu gdje ćemo ga moći posjetiti.-kažem. -Taty, Antoni te čeka.- ušla je Sanja ulazeći u sobu. Pozdravila sam se s Kristinom i izašla sam. -Idemo nešto pojest.- rekao je Antoni dok sam kročila prema njemu.

Došli smo u neki restorančić. Uzeo nam je hranu za van i uputili smo se u sigurnu kuću. -Šta će biti s nama kad se sve ovo završi?- upitam ga dok smo jeli. -Jel baš moramo sada razmišljati o tome?- upitao me je. -Pa voljela bi znati na čemu sam.- kažem a on ostavi hranu. -Slušaj, ni ja ne znam što će biti sutra a kamoli kad se sve ovo završi. Zašto da pokvarimo ono što sada imamo?- upita me.

-Pa ti tako razmišljaš....ja ne....- kažem i dignem se od stola. -Dobro Taty...volim te.- rekao je a moje tijelo se ukoći.-Volim te, a to je ono što me plaši, jer me može uništiti.- kaže i priđe mi. Zagrlio me je. Ponovno onaj zagrljaj u kojem osječam sigurnost. Ali naravno prekinuo nas je mobitel. -Halo Sanja.?-javio se. Ma divno, baš ona.-Razumijem...kako...dolazimo.-rekao je. -Što se događa?- upitam ga. -Sanja je zvala, kod kuće je...i izgleda da je pronašla bombu. - kaže uplašeno.

Odmah smo se spremili. Antoni je bio van sebe. Naravno razumijem ga radi i se o osobi koju je volio. Samo ja nisam znala što da radim i kako da se osjećam. Odmah pri ulazu u ulicu u kojem se nalazi Sanjina kuća dočekale su nas patrole. Izašli smo i uputili smo se prema dva policajca. -Kakva je situacija?- upitao ih he. -Evakuirali smo sve u krugu od nekoliko metara, ali još uvijek ne možemo stupiti do njene kuće jer ne znamo položaj bombe.- objasnio je jedan.

-A zašto Sanju ne izvedete van?- upitao je pomalo 6ivčano Antoni.-Gospodine ne smijemo pristupiti objektu dok ne stigne ekipa za detonaciju.-objasnili su. -Antoni smiri se.- kažem mu. Stigne mu poruka a on je pogleda, mobitel mu ispadne na pod a on krene trčati prema kući. Nisam stigla ni reagirati a otrčao je od mene. Podigla sam njegov mobitel i sve mi je bilo jasno. Samo sam uputila pogled prema njemu dok je trčao prema Sanjinoj kući.....