•Prvi Sneg• || ✔

•20• || 🕊

▪Petak 25.12.▪
▪2:25PM▪

Skočila sam na Andrewa i on je stavio ruke na moje butine. Počela sam da ga gušim i on nas je zavrteo.

Zoey: Ne mogu da verujem da ste za ono sranje od prezentacije dobili petice.

Andrew: E pa veruj!

Počela sam da se smejem i on je zastao.

Nathaniel: Moramo da proslavimo!

Ja: Idemo u prodavnicu da kupimo nešto za grickanje.

Na putu do našeg stana svratili smo do prodavnice. Svi smo bili gladni i želeli smo da jedemo.

Ja: Meni se jede medeno srce.

Andrew: Nisi li ti dovoljno medena, srce?

Udarila sam ga i on je počeo da se smeje kao i Zoey i Nathan.

Ja: Ti si idiot Andrew. I to je bilo toliko cringe.

Andrew: Znam. Ali me voliš.

Zakolutala sam očima, ali me nije video sa obzirom da me je još nosio na ledjima.

Nathaniel: I kupićemo čips i kokice i neki sok i naravno čokoladu.

Zoey: Polako N. Ko će sve to da plati?

Nathaniel: Stephanie.

Ja: Ja!?

Nathaniel: Naravno da da.

Ja: Onda me pustite da uzmem kesten pire.

Nathaniel: Tvoj novac. Uzmi šta želiš.

Ja: Andrew! Vodi me ka kesten pireu!

Andrew: Vaša želja je za mene zapovest.

Počeo je da trči i ja sam ciknula. Stisnula sam ga i u sledećoj sekundi smo se našli u delu sa sladoledima.

Ja: Želiš li ti kesten pire?

Andrew: Kupi ćeš mi?

Ja: Naravno. Ipak si me naučio da kližem.

Andrew: Idalje si jako loša.

Ja: Vežbanjem se dolazi do savršenstva.

Nasmejao se i izvadio dva kesten pirea iz frižidera.

Ja: Nathanu i Zoey nećemo uzeti?

Andrew: Nep.

Nasmejala sam se i on je potrčao nazad ka Zoey i Nathanu. Nakon što sam sve platila, uzeli smo kese i izašli iz marketa. U medjuvremenu, Andrew me je spustio tako da sam i ja sad hodala. Prolazili smo po komšiluku. Svaka kuća je bila predivno ukrašena.

Nathaniel: Konačno raspust.

Zoey: Da. Ne idemo u školu do 11.1.