•Prvi Sneg• || ✔

•12• || 🕊

▪Utorak 8.12.▪
▪6:09PM

▪Andrewov P.O.V.▪

Prošlo je otprilike petnaestak minuta. Ona je sve vreme sedela u mom krilu, njene ruke lagano obavijene oko mog vrata. Prvih par minuta je plakala, ali se onda smirila. I samo je sedela, njena glava na mom ramenu. Osećao sam njen dah na svom vratu. Disala je sporo i veoma retko. Jedna moja ruka bila je čvrsto obavijena oko njenog struka dok sam drugom rukom prolazio kroz njenu kosu i igrao se njome.

Stephanie: Drew?

Rekla je tiho, a njen glas je pukao. Osetio sam bol u grudima kad sam čuo tugu u njenom glasu i odmah sam spustio pogled ka njoj. Bili smo svega par centimetara udaljeni i ja sam progutao knedlu. Pogledao sam u njene pune usne na sekundu, ali se nisam usudio da zadrzim pogled na njima.

Stephanie: Um.. Mislim da bi bilo najbolje da krenemo.

Prestao sam da se igram njenom kosom i opustio stisak oko njenog struka. Odmakla se od mene i već mi je nedostajao osećaj njenog tela pribijenog uz moje. Nedostajala mi je njena toplina. Stavila je ruke na moje grudi idalje sedeći u mom krilu. Zatim je brzo skočila sa mene i uzela kesten pire, koji nije pojela, sa klupe. Ustao sam gledajući svaki pokret koji njeno telo napravi. Protresla je svoje pantalone i pogledala me. Sjaj se pojavio u njenim očima i ja sam se blago nasmešio. Pružio sam joj ruku i ona ju je uhvatila bez ikakvih pitanja. Ovog puta, ona je bila ta koja nam je isprepletala prste, jer ja nisam imao snage to da uradim. Ne nakon svega što sam rekao... Počeli smo da hodamo ka izlazu iz parka, bez ijedne reči. Okrenula se ka meni par puta, kako bi me pogledala. Poslednji put kad se okrenula stala je. Stao sam i ja i okrenuo se ja njoj. Pružila mi je kesten pire i kašičicu i ja sam ih uzeo ne skidajući pogled sa nje. Bio sam zbunjen i iznenadjen... Baš kao kada me je poljubila malopre. Osetio sam elektricitet kako prolazi mojim telom. Bilo je ludo... Ali ne znam zašto se to desilo. Ovu devojku uopšte ne vidim kao partnera, samo kao prijateljicu. Pa ipak, nikad ne propusti priliku da mi da srčani udar... I da me otopi svakim osmehom. Iako mi se svidja Charlotte, zbog nje se ne osećam ovako. Ova devojka je posebna.

Stephanie: Drew!

Trgnula me je iz transa u koji sam upao razmisljajući o njoj. Zašto? Jebeno zašto razmišljam o njoj? Ona je samo prijateljica. Okrenuo sam se ka njoj i video je par metara ispred mene. Dotrčao sam do nje i nastavili smo da hodamo normalnim tempom.

Stephanie: Šta ti se desilo?

Ja: Oh, um, ništa. Ništa...

Otvorio sam kesten pire i pogledao u nju. Stavio sam punu kašiku u usta i ona se nasmešila...

▪6:36PM▪

Vratili smo se kući držeći se za ruke. Ušli smo tiho i ja sam zatvorio vrata. Izuli smo se i ja sam skinuo svoju jaknu, a zatim njenu. Okačio sam ih na čiviluk i gledao njeno telo dok se gegala do dnevne sobe.

Stephanie: Kući smo!

Ušao sam u sobu i video Nathana i Zoey kako se smeju.

Ja: Prekidamo nešto?

Nathaniel: Oh, ne, ne!

Zoey: Ništa bitno. N i ja smo samo pričali.

Pogledao sam u Steph kojoj su oči zasijale kada je napravila kontakt očima sa svojom najboljom prijateljicom. Pogledala je u mene i njen prelep osmeh se ocrtao na njenom licu.

Zoey: A vi? Šta se desilo?

Ja: Ništa...

Rekao sam drhtavim glasom i skrenuo pogled.

Stephanie: Pa ako ti je izlazak sa mnom ništa, onda wow hvala.

Nasmejala se i ja sam zakolutao ocima. Istog momenta sam ponovo počeo da se osećam samouvereno.

Ja: Izvini ljubavi...

Rekao sam joj, a zatim sam se okrenuo ka Nathanielu i Zoey.

Ja: Držali smo se za ruke. Sedela mi je u krilu. Podelili smo kesten pire, a zatim i dnk, heheh.

Rekao sam sa osmehom na licu, a zatim pogledao u nju. Njene oči ponovo crvene. Usna joj je medju zubima i njene pesnice su stisnute. Uletela je u svoju sobu i zalupila vratima. Pogledao sam u Zoey i Nathana i stisnuo zube.

Ja: To je bila laž. I zamolio bih vas da prekinete da nas gledate kao da smo nešto više od prijatelja, jer nikada nećemo biti zajedno! Samo kvarite prijateljstvo!

Prodrao sam se, besan na sebe, svoje postupke i svoj brzoplet um. Čuo sam jecaj iz njene sobe i uleteo sam unutra. Sedela je u turskom sedu na svom krevetu. Glava joj je bila zabijena u šake i plakala je. Hteo sam da udarim sebe jer sam je povredio, ali znam da to ne bi pomoglo situaciji.

Ja: Steph, ja... Glup sam jebote... Ne umem da se zaustavim... Ne znam zasto se družiš sa mnom. Ja sam jedan običan idiot i ne zaslužujem te.

Stephanie: Ne pričaj tako...

Rekla je tiho dok je njen glas pucao. Ponovo je ispustila par jecaja i nastavila da plače.

Ja: Želis li zagrljaj?

Klimnula je glavom i ja sam iste sekunde skočio na njen krevet srećan sto će ona ponovo biti u mojim rukama. Raširio sam ruke i ona je skočila na mene. Zabila je glavu u moj vrat i nastavila je da plače. Jako sam obmotao ruke oko nje.

Ja: Nemoj da plačeš zbog mene. Činjenica da je zbog mene samo još više boli. Ako me voliš prestaćeš da plačeš.

Čulo se kucanje na vratima i Zoeyna glava je provirila.

Zoey: Izvinjavam se što vas prekidam, ali ja moram da idem. Nazvaću te kasnije i reći ću ti sve. Bilo mi je lepo družiti se sa vama. A ti Collins, bolje bi ti bilo da je ne povrediš.

Zatvorila je vrata i ja sam se nasmejao. Moj osmeh je odmah zamenila ozbiljna faca i pogledao sam u Steph koja se malo smirila. Pogledala je u mene i rekla promuklim glasom...

Stephanie: Volim te.

___________________________________

Broj reci: 985
Datum: 12/30/18