Šarmantno Posesivna 🔚✔️

4 poglavlje

Bežala sam...

Od svojih misli.. od snova. Od mašte.. Glavni aspekat moje mašte bio je on - želela sam ga jako, strasno, želela sam tolikom jačinom da sam gubila razum. Ovoga puta nisam ga prisvajala, nisam ga posesivno želela za sebe, nisam radila ništa da bih ga zavela. Išla sam na taktiku stroge profesionalnosti, rešavala sam brzo ono što sam dobila, uglavnom male i lagane projekte koje pojedem za doručak. Imala sam prilike raditi na ovim stvarima, crtala sam i tražila rešenje još sa svojih petnaest godina. Tata mi je stalno pokazivao svoje nacrte, satima sam tražila greške koje nikada nije bilo, jer je on perfekcionista i opsednut kontrolom. Konce je držao u svojim rukama, bio je jedan od najboljih arhitekta, još uvek je. Kada sam prvi put krenula da crtam imala sam samo pet godina, od tada se znalo da imam talenat. Kako sam diplomirani inženjer arhitekture i inženjer građevine i najbolja u svojoj generaciji - imam svašta da pokažem ako mi se pruži prilika.

Čvrsto sam se držala poslu. Pri tome sam ostajala sve dok ga ne bih ugledala. Košulja, sako, kravata kao po običaju je na njemu, ponovo ide gipko poput predatora i svaki put me očeše svojim mračnim očima gutajući me. Želi me. Znam to. Želi me. U njegovom vrelom pogledu koji čini da prestanem da dišem - osećam to. U tim njegovim mračnim očima koje me odmeravaju više nego besramno - vidim to. Svaki put kada šeta blizu sale u kojima smo smeštani mi "male" arhitekte, u mojim nosnicama uvlači se muževan i upečatljiv miris. Ne moram podizati glavu s laptopa, znam da je to on. Osećam ga na svojoj koži, širi se svuda po meni, uzimajući me tako snažno da padam na tvrdu podlogu.

Duboko izdahnem i protresem sve što me guši. Gornjom usnom preklopim donju suzdržavajući se od plakanja. Šta se, dođavola, događa sa mnom? Zašto bih ja uopšte zaplakala zbog nekog tipa jer ga želim? Zašto njegova pojava tako utiče na mene? Sav vazduh mi izbija iz pluća, čini da mi kolena klecaju i da mi telo gori. Zar od jednog pogleda može da razgori veliki požar? Dođavola! Smiri se! Snažnije sam stiskala usne   i nesvesno zagrizla donju usnicu. On je samo dobar komad muškarca kojeg želim silno. Samo komad... toliko.. Poslastica koja se proba, ako je dobra pojedeš je ponovo, ako ti se ukus ne svidi, jednostavno zaboraviš na nju. Lily mi je rekla da se pojebem s njim, dobra ideja; da on nije brat muškarca koji mi se sviđao, verovatno bih mu se bacila još u liftu. Nisam svetica, daleko bilo. Ali, nisam ni kurva koja je imala puno muškarca. Istina je, da sam imala svega dva muškarca - ne ručam one fijasko poljupce, pritom ne mislim na prvi koji je bio horor, nego na one silne sastanke koje sam išla i onda posle poljupca rekla pozdrav. Prvi poljubac je bio u petnaestoj - neću o tome, pamtim kao najgoru stvar koja se mogla dogoditi u mom životu. Oni koji su se dogodili posle bili su znatno bolji, s različitim dečacima, uvek je ostalo na tome. S devetnaest sam imala prvi seks, kasno po nekim standardima, ali bio je to tek lik koji mi se sviđao, bili smo nekoliko meseci u vezi, onda seks, pa još par meseci i raskid - ukopno godinu dana. Nisam umirala od ljubavi, ali nisam htela da budem jelovnik na meniju. Dakle, nisam bila zaljubljena u njega. Drugi je usledio posle godinu dana, bila je to kratka vezica ispunjena samo seksom - nije bilo zle krvi pri raskidu, mirni i opušteni sastanak. Tako da seks na noć nije nešto ja priželjkujem. Nije ono što čini mene.

Fokusirati se trenutno nisam mogla. Bio je svuda po meni, širio se poput zmijskog otrova po celoj koži. Hodao je samouvereno, prepotentno, telefon je držao kraj uha u levoj ruci i njegov glas je me poremetio. Imao je lep osmeh na licu na kojeg sam padala ja, kao i ostale moje koleginice koje su ga gutale pogledom. Svaka je gledala kao što ga ja gledam; zanosno, zavodnički i nasmejano.

„ Tako je vruć!", rekla je Sara. „ Šteta što je tako nedodirljiv i daleko ispred mogućnosti!"

Dobrim rečima ga je opisala.. komad daleko od dohvata ruke, a opet tako vreo komad mesa. I, to puno mesa. Široka ramena, mišićave noge, zgodan je da, ali ispred svega je njegov urođeni seksibil koji nije imao veze s njegovim telom.. nema veze s izgledom, licem - nego s nekim njegovim opasnim držanjem. Osećala sam se kao da sam u pozorištu, a on na bini, svi pogledi su na njemu. Okrenuo je glavu i pogledao me očima koji mi bude toliki nemir. Da li imam pulsa? Nisam sigurna! Ali, da vlada sa mnom ne mogu mu dopustiti. Naglo sam ustala s kožne stolice i mala količina pogleda je sada upreta u mene, nabacila sam onaj lažni osmeh " sve je u redu" i nastavila da koračam.