Šarmantno Posesivna 🔚✔️

Prolog

Sećam se..

Avgust, utorak.

Stajala sam ispred velikog prozora u iznajmljenoj hotelskoj sobi. U kratkoj crnoj haljini i gledala kroz prozor.Uskoro će kiša, bilo je sparno i oblaci su sve tamniji. Na prozoru su se oslikavale kapljice kiše, sitne pa krupne. Gledala sam u zaljubljene parove kako šetaju po kiši pod kišobranom i zamišljala da sam jedna od njih.Zbog kiše koja je odjednom snažno pljuštala ulica je postala potpuno pusta, osim jednoj bicikliste nikoga nije bilo. Posmatrala sam kapljice kiše i razmišljala o svom životu. Obožavala sam stajati kraj prozora i posmatrati kapljice sve do jedne, valjda zato što sam se jedino u tom trenutku osećala drugačije.. Neka druga ja.. Brižna, nežna i mala, puna ljubavi, daleko od onoga što sam sada. Samo u tom trenutku bila sam istinski srećna, pošto mi emocije nisu jača strana; nije me briga za ljude; ljudsku nepravdu i gomilu laži koje silaze s njihovih usana - ne smeta mi ni podsmevanje, otvoreno   upiranje prstom u mene samo zbog onoga čija sam ćerka. Za mene su ljudi samo male bube koje pregazim, uništim i bacim u smeće. Stavljam tačku na svakom odnosu, jer ne volim da se zamaram ljudima, da trošim vreme na njih, da ih slušam. Jednostavno za mene je sve nevidljivo. Tu sam.. ponekad ih ne slušam, ali tu sam.. Uglavnom, služim ih kao izduvni ventil, jer znaju da ću saslušati i da s mojih usta neće išta izaći, ali te iste ljude ću prožvakati kao žvake i pljunuti kada više nema ukusa.

Često se pitam da moj tata nije bogat toliko koliko jeste; da li bi moj život bio ovako savršen? Markirana odeća, skup nakit, auti, stanovi, putovanja - sve je na nivou. Dovoljno sam ambiciozna i intelegentna da postignem uspeh i ostvarim svoje životne ciljeve, ali  moja pamet je ispod fasade bezobrazne i razmažene klinke koji roditelji ugađaju. Znam da mogu da budem bolja od ovoga, da moje neobično hladno kameno srce može da bude meko.. samo volim život na visokoj nozi i volim da uživam. To sam ja razmažena ćerka jedinica Ele i Caseya Golda. Svi me znaju kao devojku prelepih crta lica, lepog osmeha, izuzetno brbljivih usta i jakog teškog karaktera. Povukla sam lepotu na majku i visinu na oca, sa svojih metar i sedamdeset pet imam predivne noge - to je moj glavni adut jer svako voli 'videti' lepe i oblikovane butine. Znala sam koliko vredim i koliko mogu visoko da doguram svojom inteligencijom, ali moj žestok temperament me je uvek kočio u mojim ciljevima. Nisam mogla samo povijene glave da klimam na sve što mi ljudi kažu, da glumim slatku i finu devojčicu, da igram po tuđim pravilima.Samo zato što imam visoki koficijent inteligencije, završila sam školu i fakultet pre svoje generacije. Diplomirani sam inženjer: inženjer arhitekture i građevinski inženjer. Nikada sam volela da delim i posesivno sam sve prisvajala sebi, pa tako i u ovom slučaju - nisam u stanj u biti timski igrač i raditi sa svima njima u firmi. Jednostavno.. ne mogu.. Hoću neki svoj uspeh, van moje porodice i njihovog prezimena; koje koristim samo u svrhu kada mi je nešto potrebno - jer svi znaju ko je moj otac, kao i stričevi. Potrebno mi je nešto moje. Samo moje..Bila sam ljubomorna, ljuta i besna jer su Leonu i Lavu prepustili glavne projekte, spakovala sam dva tamna braon kofera i otišla bez reči. Eto me, u Veneciji, posmatram ovaj divan grad na reci, gledam tu lepotu - sve je tako mirno, lepo i drugačije.

Gledala sam kroz prozor i onda.. videla sam ga. On je visok, lep, taman i seksi. Velik je i mišićav. Njegova široka ramena i čvrsto telo kao stena nisu me najviše privukli. Njegovo lice nije bilo savršeno lepo, imao je grube crte lica, koje nisam mogla videti lepo iz daleka. Kosa boje čokolade bila je duga, preko čela mu je padala u loknama. Prsti su me pekli od želje da ih dodirnem i igram se s njima. Bilo je nešto magično u tom muškarcu koji je hodao kao da je svet njegov - nije se plašio kiše koja je kvasila njegovu odeću; košulju boje kašmira i crne pantalone. Bio je tako čvrst, telo mu je tako.. Ostavio je bez daha. Posmatrala sam ga fascinirano, kao da gledam svoj omiljeni kolač od čokolade kojeg ću svakog sekunda osetiti u ustima - taj divan i sočan ukus čokolade. Koračao je ka autu par sekundi, a meni je to delovala ka večnost. I onda uradila sam ono što nikada ne bih, pokupila sam kišobran i brzo liftom sišla dole i izašla iz hotela. Nije ga bilo više na vidiku, ali znala sam da mi treba plan. Ovakav zgodan muškarac navikao je da viđa lepe žene, imao je na hiljade i mogao je da uzme bilo koju hoće. Zato ja nisam mogla biti još jedna u tom jelovniku! Trebao mi je pakleni plan zbog kojeg sam se osećala užasno, kao psihopata koja prati svoju žrtvu čeka savršeni trenutak da je namami. Ja kada hoću nešto, posesivno se toga prihvatim i guram napred dok to nešto ne osvojim. Uhvatim se brzo i snažno, ali još brže se ohladim. Trebalo mi je 'ono nešto', magija na prvi pogled, ne znam; treba da me ugleda i pomisli: „ Vau! Kakva devojka!", treba da mu budem upečatljiva i drugačija. Kako bih bila posebna, morala sam i znati kako biti drugačija od onoga što on ima priliku imati. Okružuju ga lepotice i zgodne cice, tako da ja nemam ništa novo da mu ponudim. Ali, ja sve da nisam njegov tip, nema šanse da jebeno odustanem. Meni se on sviđa ovako na prvi pogled, zgodan je, ima para, visok je dovoljno za mene i najvažnije ima neki stav moćnog muškarca. Uf! Ne može da bude savršen. Sigurno mu je glas poput devojčice, ili nema pameti - više razmišlja o mišićnoj masi nego o bilo čemu drugom i svaka druga mu je: „ Vidi koliko mišića imam. Pipni biceps!" Zgodan je! Moram da mu opipam ta široka ramena.

Ja sam odlučila on je moj. Ne poznajem ga, on nema pojima da ja postojim, ali Bože moj, ako ima pameti i ponašanje mu je dobro postaće u bliskoj budućnosti moj muž. Bože! Doslovno ovoga muškarca sam videla prvi put u životu na svega par sekundi i ja sam otišla toliko napred da to nije normalno. Lav sam u horoskopu i navikla sam da dobijam sve što želim na bilo koji način! Tako ću njega dobiti na način koji ću malo uprljati svoje ruke, ali to nije ništa novo za mene. 

Dan- dva koliko je bio u istom hotelu trebalo mi je vremena da saznam njegovo ime. Aries Hunt. Izgovarala sam hiljadu puta, meko, nežno, zamišljala sam kako vrištim njegovo ime dok sam na njemu. Aries. Aries. Kao i svaka devojka i momak normalno je da osobu potražimo na društvenim mrežama. Uradila sam to! Gledala sam svaki detalj, imao je samo dve slike na kojima je bez majice i mogla sam blejim satima u slike. Gledala sam ta ramena, vrat, trbušne mišiće - istraživala sam tetovaže koje su prekrivale gotovu celu njegovu kožu i tako su mu divno i moćno stajale. Imao je puno pratioca, koje sam sve proverila tražeći neki detalj koji će povezati sa njim. Par slika, za koje sam shvatila da su mu drugovi, par slika na kojima je označen i onda bum lokacija. Chicago. To je bilo van mojih mogućnosti, zato mi je bio potreban haker koji mi je dao puno informacija o njemu, ali me je koštao pakleno.

Ime: Aries

Prezime: Hunt

Rođenje:  3. 11. 2007

Ima lanac firmi smeštenih u SDA-u, poznat je po tome što je sam pokrenuo svoj posao. Ima mlađeg brata Serija. Saznala sam svaki detalj o njemu koji mi je bio potreban.

Ovo je bilo prilično, u najmanju ruku, čudan i bolestan pokret od mene. Posebno zbog činjenice da sam ja temeljno prelistala njegov život u par papira - osobe koju sam videla jednom i koja me je opčinila. Tačnije, videla sam ga s pogledom iz prozora, na svega par sekundi i onda čekala da se ponovo pojavi. Moram biti bezobrazna i reći da sam se usudila raspitivati sa strane i tako sam došla do njegovog imena. Da stvar bude još gora, prilično sam se opustila u ovome.  Dan je trideset i peti dan otkako ga pratim.  Petnaest dan od kada sam iznajmila stan u zgradu preko njegove. Pratim ga, brojala sam dane do ovoga trenutka, strpljivo ga posmatrala. Dvogled je omogućio da ga vidim, njegovo kretanje, njega i to je to. Ali, to nije bilo dovoljno da mi upadne u ruke. Pratila sam ga svuda, gde god da bi pošao išla bih i ja za njim,to mi postala neka bolesna navika koje sam se grozila, ali nisam mogla da prestanem. Kako su dani prolazili, tako je moja želja za njim postojala jača i moja ludost se širila sve snažnije i snažnije. Pratim ga. Zbog toga sam počinila zločin, za koji mogu dobiti samo zabranu prilaska. Ništa strašno. Ali, do toga ne sme da dođe, zato što sam ja sve detaljno isplanirala.

Aries. Aries. Budim se svaki dan s njegovim imenom na mojim ustima. Sviđa mi se i želim ga! Nema ništa loše u tome što ga malo pratim, zar ne? Otkud će on uopšte znati da sam ja tako nešto počinila? Neće! Zbog toga opušteno ulazim u kafić s velikom šeširom i naočarima kako ne bi video moje lice, pa da moj plan propadne. On će biti moj! Samo moj!

Zdravo!
Neko vreme zaista nisam imala inspiracije i ništa što sam napisala mi se nije dopalo. Povukla sam određene priče ( koje su gotove), kako bih ih ispravila i doradila.
Kao što znate, gospodin serijal nisam još uvek završila, ali posle ove ide zadnji deo.
Ovo je priča o ćerki Caseya i Ele. Došlo je iskreno skroz ne planirano, nisam imala pojima da ću pisati o njoj, niti da ću nastavljati taj serijal ( još ne znam hoće li ostali likovi dobiti svoj).