Kada bude shvatila da ne voli Leonarda, put naše Leen ka onom čemu teži postajaće lakši. Laži će početi da se nižu, da se izgovaraju tako lagano, bez dlake na jeziku.
Osećaj krivice polako će nestatiti, a ona će se uskoro osećati kao da ga nikada nije ni bilo. Glumiće srećnu ženu pred svojim mužem, glumiće zajedno sa njim vezu iz bajke.
Govoriće o svojoj ljubavi i srećnom braku, a u jednom trenutku i o deci. A on...verovaće u svaku njenu laž.
Možda se čini da je zaljubljen u svoj posao i da ne voli svoju ženu, da je samo jedan robot. Ali verujte. On voli svoju ženu. Samo što ne zna da tu ljubav iskaže na pravi način.
Za razliku od njega, tu je Niall, čovek koji zna šta žene vole i šta im je potrebno. Zna pre svega šta je Darleeni potrebno. Ipak je on taj koji je poznaje od detinjstva.
Možda je ona izgubila pamćenje, ali njena ličnost je ostala ista. Njene potrebe i sanjarenja su kao i nekada. Lik muškarca iz snova je i dalje u njenoj glavi.
To nije njen muž. Taj čovek ne postoji. Ali postoji muškarac koji je njemu veoma sličan. I ona ga je pronašla. To je njen ljubavnik. Muškarac u kog će se zaljubiti, čovek koji će joj na jedno kratko vreme uneti sreću i radost u život, a onda će joj slomiti srce.
Njegova osveta...postala je prah i pepo. Ali ko garantuje da se iz tog praha neće poput feniksa ponovo roditi ta osveta? Dovoljna je samo jedna sitnica da se dogodi, da se želja za osvetom vrati.
A ja ću malo umeštati svoje prste i pustiću da se ta sitnica dogodi. To mi je posao. Uostalom, kako da onda njihovi životi postanu zanimljiviji?
S.
Poruka koju je moja sestra poslala celog dana mi je bila u mislima. Toliko me je okupirala da nisam stigla da završim sve što sam htela.
Činjenica da Christy zna za mene i Nialla nikako nije dobra. Ali olakšavajuća okolnost je ta što ni ona nije ostala verna svom mužu. A za tu informaciju mogu da zahvalim Niallu.
Kako je Louis njegov najbolji prijatelj, priznao mu je da je nastavio da se viđa sa Christy. Ne znam zašto me nije začudilo kada mi je Niall rekao da Louis zna za nas. Verovatno zato što sam sumnjala na to od samog početka.
Sada i ja imam Christy u šaci. Sve dok ona bude držala jezik za zubima, i ja ću. Derick i Leonard za ovo ne smeju da znaju. Ni pod razno.
I upravo to sam rekla Christy.
„Molim?", njena usta su otvorena. Šokirana je.
„Čula si. Rekla sam da znam za tebe i Louisa. I dalje varaš Dericka. Ali nemoj da brineš. Neću ništa reći nikome dokle god ti budeš čuvala moju tajnu.", ponovim.
Šokirana je jer je mislila da me je nasamarila. Nakon odmora, tačnije u povratku, sama mi je rekla da zaboravim na ono što se dogodilo. Rekla je da je shvatila da je napravila ogromnu grešku i da će učiniti sve da Louisa izbaci iz svog života.
Poverovala sam. Zaista jesam. Ipak je moja sestra jako dobra glumica.
„Darleena, ja nemam ništa s njim.", kaže tiho. Nasmejem se.
„Nema potrebe da se pretvaraš više. Louis je rekao Niallu. Odao je vašu malu tajnu.", kažem i njene oči se rašire. Besna je.
„Ne mogu da verujem...", prosikta. „Gad! Zašto je rekao?", sada deluje uspaničeno. „Ko zna kome je sve ispričao? Gospode, ako Derick sazna..."
„Neće.", prekinem je. Pogleda me skoro suznim očima. „Rekao je samo Niallu. Samo nas četvoro znamo za to. Niko više.", kažem.
„Dobro.", klimne šapućući. „Ćutaću. Ne govori nikome za mene, neću ni ja za tebe.", kaže. Nasmejem se dok u sebi odišem od olakšanja.
„U redu."
„Vaš doručak, dame.", zgodni konobar dođe i natera nas da skrenemo poglede ka njemu i posmatramo ga dok nam servira jelo.
***
Nakon doručka, ušla sam u svoj auto i odvezla se do hotela. Nešto mi je u grudima bujalo, osećala sam tremu. Ne znam zašto, samo znam da sam jedva čekala da stignem i vidim njega.
Juče je nakon pauze za ručak otišao, nije se ni javio. Kasnije mi je samo pustio poruku da je zaboravio na porodični ručak. Mislim da je njegov brat otvorio firmu i započeo sopstveni posao, nešto kao turistička agencija.
Ne znam šta se događa sa mnom. Zašto mi taj muškarac nedostaje posle manje od 24 časa koja smo proveli odvojeno? On mi je ljubavnik, tako će biti stalno. Moram da se naviknem i na to da ga možda u budućnosti neću ovako često viđati.
Ali sada... Mislim da mogu uživati u zajedničkim trenucima i ne razmišljati o budućnosti. Sada samo želim da što pre izađem iz ovog lifta i odem pravo u njegovu kancelariju.
Trudim se da mi koraci budu što laganiji. Ne želim da izgledam kao da bilo gde žurim. Iako znam da bih trebala jer sam već dosta zakasnila na posao. Ali ko zna kako bih izgledala da se smeškam dok jurim hodnikom samo da bih što pre dospela u njegovu kancelariju?
Zapravo, prvo ulazim u svoju. Ostavljam torbu na sto i gledam se u ogledalo. Šminka mi se nije razmazala. Udahnem duboko i izađem.
Philippa nije tu, nije bila ni kada sam došla. Pomislim na trenutak da je možda u Niallovoj kancelariji i zbog toga kucam.
„Napred!", njegov glas mi izazove leptiriće u stomaku. Otvorim vrata. Čim me vidi, osmeh mu se proširi licem. Ustane iz svoje fotelje. „Zašto kucaš?", pita.
„Philippa nije tu?", upitam ja njega nešto tiše dok zatvaram vrata za sobom.
„Ne."
„Odlično.", nasmejem se i zaključam vrata. Sada se i on nasmeje. Odmah pojurim ka njemu i već u narednom trenu sam mu u zagrljaju, naše usne su spojene.
Ljubim ga kao da ga nisam videla niti poljubila čitavu večnost. Ali ni on nije ništa bolji. Jednakom žestinom mi uzvraća.
„Uzmi me.", prošapućem. „Odmah.", zastenjem u njegove usne. Osetim da se smeje. A kroz trepavice vidim iskrivljenu liniju njegovih usana.
„Odmah, mlada damo.", senzualan glas dopire do mojih ušiju i čini da osetim leptiriće u stomaku.
Zgrabi me za kukove i snažno ih spoji sa svojim. Dovede me do stola, usput mi svlačeći košulju. A onda mi podigne suknju tako da ostane preko mog stomaka.
Dok mu otkopčavam košulju, njegova ruka sklizne niz moj stomak i pronađe moje gaćice. A onda ih pomeri u stranu i prstima pređe preko mog intimnog područja zbog čega se još više navlažim.
„Uvek spremna za mene.", prošapuće ljubeći mi vrat. Jednim prstom lagano uđe u mene. Zastenjem i moja glava padne na njegovo rame.
Ali pre nego što uspem da se opustim, on izvadi svoj prst iz mene. Pogledam ga i vidim da ga liže. Osetim ponovo nešto čudno u stomaku.
Dok skida svoju košulju, ja otkopčam njegove pantalone. On ih spusti do članaka zajedno sa svojim boksericama. Rukom par puta pređe preko svoje dužine.
Mislim da se još više navlažim zbog toga. Ali i zbog njegovog pogleda.
Skine mi gaćice i baci ih negde pored nas pre nego što me uhvati i podigne na sto. Povuče me tako da sedim na ivici, a onda mi priđe. Osetim njegov ud na svom ulazi. Protrlja se.
„Piješ tablete?", upita. Nasmejem se kada se prisetim koliko se brinuo kada mu nisam rekla da pijem tablete.
Klimnem glavom. I on sam se nasmeje. Očekujem da uđe u mene, ali ne čini to. Osećam koliko mu ud pulsira dole. Nastavlja da se trlja.
„Niall...", prošapućem. Gotovo da dahćem.
„Možda bih trebao da te kaznim zbog onoga.", prošapuće. Odmahnem glavom. „Ne?", nasmeje se.
„Ne.", šapnem. „Molim te..."
„Šta me moliš? Reci mi šta želiš.", kaže stiskajući mi kukove.
„Tebe.", odgovorim istog trena. A njemu ne treba ništa duže da uđe u mene, naglo i neočekivano. Uzdahnm glasno.
„Očekivao sam malo bezobrazniji odgovor.", zastenje u moje usne i polako se izvuče. „Ali mi se i ovaj sviđa.", prošapuće dok ujedno ulazi u mene, ali ovog puta lagano. Moje uzdahe guši poljupcima koje mi pruža.
Jednom rukom mi drži nogu visoko na svom kuku dok mu je druga na mom potiljku i ne dozvoljava mi da se pomerim. Tera me da ga ljubim i ljubim. Imam osećaj kao da mu usne vape za mojim.
Njegovi prodori posle minut vremena postanu brži. Ruka mu sa mog vata sklizne do mojih grudi gde prstima nežno obuhvati moju bradavicu. Gotovo da vrisnem.
Svesna toga da nas neko može čuti, spuštam usne na njegov vrat. Ljubim mu kožu, nežno i zavodljivo je grickam, a potom jezikom prelazim preko nje. Ruke su mi sve vreme u njegovoj kratkoj plavoj kosi.
„Jebote.", opsuje kada mu glava padne na moje rame. „Prebrzo ću da svršim.", promumla, kroz zube rekla bih. Njegov ton me ukoči.
„To nije dobro?", moj glas je dosta tih. On stane. Ostane u meni, ali se ispravi kako bi me video. Obuhvati mi lice svojim nežnim i toplim šakama.
„Jeste. To znači da si neverovatno jebeno dobra.", izdahne. Nasloni čelo na moje. „Ali želim da duže uživam u ovome. Dok smo zajedno.", prošapuće gledajući me u oči.
Srce mi tako neobično reaguje na njegove reči. Moj stomak isto. Osećam se tako čudno, srećno i zadovoljno sada.
Prijaju mi njegovi nežni dodiri, njegov topao dah koji mi se rasipa po licu, njegove mekane usne i njegovi strastveni poljupci. Osećam se lepo u njegovim rukama, u njegovom zagrljaju. U samom njegovom prisustvu.
Oh, Bože. Zaljubljujem li se ja u njega?
***
Ležimo zagrljeni, ali obučeni na kauču u njegovoj kancelariji. Razgovaramo o poslu koji ne obavljamo. Letnja sezona uskoro počinje i hotel bi trebao da počne sa raznim promocijama i reklamiranjima.
Čeka nas gomila posla, a nas dvoje smo odlučili da ležimo ovde, budemo zajedno sve dok nas neko ne potraži. Mislim da je prošlo sat vremena od naše odluke. A onda je njegov kancelarijski telefon zazvonio.
„Da?", on se javlja na telefon. Ja polako ustajem sa kauča i ispravljam svoju napola zgužvanu odeću. Niall izdiše. Bacam pogled ka njemu. „Dobro, dolazim.", kaže natmurenim glasom. A onda spusti slušalicu.
„Nešto loše?", upitam kada vidim da izdiše sa spuštenom glavom. Ali odmah je podigne ka meni i odmahne.
„Traži me otac.", kaže. „Nemam snage za njega sada. Pridikovaće mi jer ništa još nisam započeo."
„Pa započni onda. Ja krećem sad.", kažem mu dok mu prilazim. „Ozbiljno, Niall. Moramo malo više da se posvetimo poslu.", pogledam ga ravno u oči kako bi shvatio moju ozbiljnost. Ali on se samo nasmeje.
„Teško mi je da budem usresređen na posao kada si ti pored mene.", namigne mi. Udarim ga blago u rame. Ali se i nasmejem. Poljubim mu usne.
„Idem. Radiću ono što mi je tvoj otac poslao, a ti pokušaj da smisliš još nešto.", kažem dok ga milujem po licu. Još jednom ga poljubim, a onda se odovjim i krenem ka vratima. „Vidimo se kasnije."
„Ćao, mala.", kaže iz mojih leđa. Kladim se da gleda u moju zadnjicu jer namerno vrckam kukovima dok napuštam njegovu kancelariju.
Philippa je ispred, na svom mestu. Pitam se da li ona može da čuje šta mi unutra govorimo i da li je nešto malopre uopšte i čula. Ali naravno, to ne mogu da je pitam.
„Zdravo, Darleena.", kaže kada me vidi.
„Zdravo.", osmehnem se. Pre nego što uđem u svoju kancelariju, okrenem se ka njoj. „Možeš li mi naručiti kafu?", upitam je. Pogleda me i klimne glavom.
„Naravno."
„Hvala ti.", ponovo se nasmešim, a potom se okrenem i uđem u svoju kancelariju.
Ovo je čudno. Philippa je drugačija. Ili je možda sa mnom samo drugačija. Nekako je sva zvanična preda mnom. Inače nije takva. Baš čudno.
Pa... Nije baš da imam vremena za to pošto je došlo vreme da se bacim za posao.
***
Gotovo da sam zaboravila kako je to raditi celog dana. S obzirom da gospodin Horan Stariji uvek ima velike zahteve, nisam stigla da odem na pauzu za ručak. Morala sam prvo da završim ono što sam počela. A to je potrajalo.
Sada umirem gladna dok se vozim nazad kući. Izašla sam pola sata ranije jer sam završila ono što sam započela. S Niallom nisam ni mogla da se pozdravim jer je došla Inna kako bi izašli na večeru.
Neću da lažem, osećam ljubomoru. U stomaku mi se kuvalo dok sam ih gledala kako odlaze držeći se za ruke. Volela bih da i mene može da uhvati za ruku u javnosti.
Nažalost to se neće dogoditi. I to je ono što me rastužuje. Ali me raduje činjenica da mu više značim od Inne. Ne voli je niti mu se sviđa. Dosadno mu je sa njom. A sa mnom...kaže da je drugačije. Uzbudljivije i lepše.
Srce mi ponovo ludo skače dok se prisećam njegovih reči koje mi je šaptao dok smo zagljeni ležali na kauču u njegovoj kancelariji. Volela bih da smo duže tako pričali i mazili se.
Zakupljena plavokosim muškarcem i njegovim osmehom, čak ni ne primetim da je u garaži Leov auto. Trebalo bi da je još na poslu. On nikada ne izlazi pre vremena.
Osetim nešto čudno u grudima. Zapravo se zabrinem. Nadam se da je se u redu. Požurim da izađem iz auta. A potom odem do prednjeg ulaza i izvadim ključ. Kada uđem u kuću, lagana muzika mi dopre do ušiju i fin miris se proširi mojim nozdravama.
Ostavim svoju tašnu na komodu u hodniku, izujem se i krenem hodnikom. Zaustavim se u kuhinji u kojoj moj muž...kuva? On nikad ne kuva!
„Leo?", pozovem ga sva zbunjena. On se okrene uz širok osmeh.
„Zdravo, draga!", veselo me pozdravi, priđe i poljubi mi usne. A onda se vrati šporetu.
„Šta radiš to?", upitam.
„Spremam nam večeru.", kaže. Ućutim. Nešto se ovde dešava. On nikada ne kuva osim ako se ja ne uspavam pa na brzinu spremi nešto za doručak. Ručak i večeru nikada nije spremio.
Posmatram ga šta radi. Prvo nešto promeša u tiganju. Ne prepozajem šta je to unutra. A potom se okrene i uzme da secka...pečurke?
Kada vidi da ga posmatram, nasmeje se i ostavi sve što radi. Ode do frižidera, uzme flašu vina, a onda i čašu iz vitrine i ulije vino u nju. I pruži mi je.
„Slavimo nešto?", upitam. Pomislim da je možda neka godišnjica na koju sam zaboravila. Ali ne. Danas je 4. april, a tog datuma se nije dogodilo ništa nama bitno.
„Mhm.", nasmeje se dok podiže svoju čašu ka meni.
„Neku godišnjicu?", upitam. On se još šire nasmeje. Da li je moguće da sam zaboravila na neku godišnjicu?
„Ne baš.", kaže. Dobro je. Ipak nisam prolupala. „Ali za godinu dana će biti.", kaže i ja skupim obrve. Biće?
„Pojasni, molim te."
„Pa, draga moja... Otac mi je danas zvanično prepustio firmu. Sada sam ja njen vlasnik.", kaže ponosno. Čoveče! I treba da bude ponosan! Toliko vredno je radio samo da bi zaslužio poverenje i dokazao ocu da on to može!
„Čestitam!", uzviknem i zagrlim ga koliko mogu s obzirom da držimo oboje pune čaše vina. „To su divne vesti. Baš mi je drago. Zaslužio si.", kažem dok se smeškam. Tako mi je drago zbog njega.
„Hvala, draga. Sada ćemo nas dvoje da to proslavimo, a u petak će doći svi na večeru. I moji i tvoji. Pozvaćemo samo najbliže.", kaže. I moje raspoloženje u sekundi opadne. Ali za neko čudo, osmeh mi stoji na licu. Postajem stvarno dobra glumica.
„Dobro.", prošapućem i otpijem malo vina. On me pusti i vrati se spremanju večere.
Moji planovi sa Niallom propadaju. Trebalo je da u petak nakon posla ostanem duže kako bih bila sa njim, a možda čak i prespavala. I sve to uz izgovor da pravimo žurku u hotelu kako bi otvorili novu sezonu.
Dođavola! Osećam se jadno od pomisli da otkazujem Niallu. Ne želim to. Ali moram. Gospode! Ovo je užasno...
Taj grozan osećaj u grudima prekine moj telefon koji negde zazvoni. Shvatim da je u torbi koja je na komodi u hodniku. Odmah odem do nje.
„Enola!", javim se poprilično iznenađena.
Zaboravila sam na nju. Stvarno sam grozna. Misli su mi poslednjih dana bile preokupirane Niallom i našom...aferom, da sam prosto zaboravila da pozovem svoju najbolju prijateljicu i vidim kako je i šta radi. Da se ispričam sa njom uz kafu u nekom kafiću.
„Živa li si, drugarice?", upita i ja se nasmejem.
„Jesam..."
„Pa što se ne javljaš? Znaš li koliko je prošlo od kad smo se poslednji put čule?", pita. Glas joj zvuči kao da me kritikuje.
„Dugo, znam. Ali ti znaš šta se događalo.", kažem i pritom mislim na svađu sa Leom i na moj odmor. Ona ne zna za mene i Nialla i želim da tako i ostane. Ne znam jesam li spremna za to da još neko sazna. Christy i Louis su sasvim odovljni.
„Da, znam.", uzdahne. „Jel sad sve u redu?", pita, a glas joj je nekako tih i bojažljiv. Kao da se plaši da ne pita nešto pogrešno.
„Da, jeste. Okej smo sada.", kažem.
„Ljubavi, gde stoji stoljnjak?", čujem Lea da viče iz kuhinje. Nasmejem se. Uzeo je da sprema večeru, a pojma nema gde se šta nalazi.
„Evo idem, čekaj.", povičem nazad kada odvojim malo telefon od uva. A onda se vratim Enoli. „Moram da idem. Leu je otac prepisao firmu danas i sada nam pravi večeru.", kažem.
„Oh. To je baš lepo. Čestitaj mu.", ona kaže.
„Hoću, hvala. Hajde, čujemo se. Zvaću te u subotu da izađemo na kafu, može?", upitam.
„Naravno. Čujemo se."
„Ćao.", kažem i poklopim. A sada, slavljenička večera...
***
Sutradan ujutru, probudila sam se sama, pre alarma. Mislim da me je vino koje smo Leo i ja sinoć pili odmah nateralo da zaspim čim sam legla. Osim toga, naterlo me je i da se probudim pre vremena i to sa blagom glavoboljom.
Ali barem sam imala vremena da se spremim bez žurbe, doručkujem i pripremim sebi i Leu doručak. Pošto je on sada svoj šef, ne mora toliko rano da odlazi na posao tako da sam sada ja ona koja odlazi prva.
Jedva sam čekala da izađem iz kuće i dođem na posao. Ne zbog posla, razume se. Želela sam njega da vidim. Međutim, malo sam se razočarala kada mi je Philippa rekla da nije tu.
Kako bi mi vreme što pre prošlo dok ne dođe, uzela sam i bacila se na posao od juče. Devojka iz restorana mi je donela kafu koja me je dodatno razbudila. Izgleda da je ona kafa od kuće bila nedovoljna naspram vina popijenog od sinoć. Tek sam se posle druge šolje toplog napitka vratila u normalu.
A kada sam bila u najvećem poslu, Philippa je ušla u moju kancelariju.
„Darleena, tvoj mobilni...", kaže dok zatvara vrata. „Da li je kod tebe?", ona pita. Skupim obrve zbunjena.
„Valjda... Zašto?", upitam.
„Zato što mislim da nije.", kaže. Ozbiljna je i dok govori ovako zvanično sa mnom, imam utisak kao da je ona meni šefica.
„Tu mi je...", šapućem više onako za sebe dok uzimam tašnu i tražim mobilni. Mislim da sam je celu prevrnula dok nisam shvatila da zapravo nije tu. „Nema ga. Mora da sam ga ostavila kući.", kažem.
Pogledam je i vidim da klima glavom.
„Da. Niall te je zvao.", kaže i moj se stomak prevrne. Kako ona...? „U petak neće doći na posao jer tog dana ima neko porodično okupljanje. Pa mi je rekao da ti prenesem da sutra umesto ovde, odmah ujutru odeš u onu kuću gde ste bili kada si se vratila sa putovanja.", kaže.
Dok ovo govori, stomak mi se okreće kao bubanj u veš-mašini. Zbunjena sam. Ona...ona zna? Nemoguće. Niall joj je rekao? Ili je sama nekako saznala?
Imam toliko pitanja da joj postavim, ali sam totalno zanemela. Ne mogu usta da otvorim. Samo sedim i gledam je kao u duha.
Na sreću, ona sama odgovara na moja nepostavljena pitanja.
„Znam za vas dvoje. Niall mi je rekao. On meni sve govori. Ja sam mu nešto što ga celog života pokriva kod oca, štitim ga kada upadne u sranja i još što šta. Evo, na primer, prenosim njegove poruke njegovoj ljubavnici.", kaže i nasmeši se.
Malo mi postane lakše jer sada znam da je to ona Philipa koju poznajem. Nije više onako sva zvanična i robotasta.
„Philippa..."
„Nemoj da se pravdaš ili nešto slično. Nema potrebe. Ne iznenađuje me ništa više što on uradi. Verovatno zato što mi je postao jako predvidljiv.", slegne ramenima. A meni u stomaku nastavi da se bućka.
„Gospode...", izdahnem. „Od kada znaš?", upitam je.
„Pa on mi je zvanično rekao nakon izložbe nakita, pred odmor koji smo imali. Ali i pre toga sam bila sigurna da će se nešto među vama dogoditi.", kaže.
Znala sam. Ta žena ima neverovatnu moć zapažanja. Ili smo nas dvoje bili previše očigledni. Sranje. Nadam se da je ovo prvo.
„Dobro. Ali molim te da..."
„Neću nikom govoriti, ne brini.", prekine me. Ponovo olakšanje.
„Hvala.", prošapućem.
„Samo pazite šta radite.", glas joj je upozoravajuć. Klimnem glavom. „Dobro. Idem sada. Ostavljam te da radiš.", kaže i krene ka vratima u trenutku kada moj kancelarijski telefon zazvoni.
„Možeš ti?", Philippa me upita i ja klimnem glavom. A onda podignem slušalicu.
„Da?", javim se.
„Hej, Darleena.", poznati glas mi ispuni uši.
„Leo?", upitam. Zašto on sada zove i to na ovaj fiksni?
„Da, ja sam. Ovaj... Zaboravila si telefon. I imaš 6 propuštenih poziva od neke Nadie.", kaže.
U trenutku mi se smrači pred očima i sve što sam pojela od sinoć mi se popne do grla. Ovo jebeno nije dobro...
„Ko je Nadia, Darleena?"
~~~Hm, hm... Izvinjavam se što malčice kasnim. O nastavku neću ništa da vam kažem, ali o onome što sledi... Mnogo sam zakomplikovala, ljudi. Ne njihov odnos, ali ono što se događa oko njih i za šta oni nemaju pojma...to sam mnogo umrila:D Nećete ni vi da razumete ponešto, ali ću se truditi da to pomalo otkrivam kroz onaj deo na početku. Sad moram da idem, a vi mi ostavite vote i kom, pa se čujemo na stranici:**~~~