Svaka osoba ima svoju ljepotu - nijedna druga kopija
ali lično njegova i prepoznatljiva
gde ih ljudi prepoznaju na ulici ili bilo gde
prilagođeni prema sopstvenoj strukturi i obliku,
ali po mom mišljenju najvažnija je unutrašnja ljepota,
šta je sakriveno unutrau srcu i mozgu
koji vam govore.
Predivno je imati čoveka pored tebe
i svaki dan ti kaže - volim te,
snažno odvodite na ruke,
svakog dana učinite dan lepšim
sa svojim izgledom i njegovim divnim glasom
čak i da bude najgluplji na svet
ne meri se unutrašnjom lepotom
koji vam je uvek ostavio bez daha i komentare,
kada ga pogledaš u njegove oči,
koje su predivne prema moru
u kojoj sami ploviramo
i zaboraviš sve što jednostavno kaže pogled
da ste napravljeni jedno za drugo.
Onda nema problema - pustite vreme da stoji
neka provode dane i noći,
ništa se neće promeniti
kad uvek imaš čoveka pored tebe
jer tada je sve lako "za pesmu
i ne moramo da razgovaramo - mi razumemo oči drugog
dovoljno je gledati jedni druge
jer se otkriva pogled,
tako se smejemo,
na kraju, zagrljaj je ovde
i poljubac kao bič na torti.
