Za sve je kriv Rio

Lose vesti.

*Neymarov POV*

Mislio sam da je ovo nemoguce.Da nikad vise necu da se zaljubim.Sa NJOM sam imao i dete,ali nikad,nikad nisam bio zaljubljen.Ona je drugacija.Cini mene i moj svet drugacijim.Navikao sam da budem sa devojkama samo po par dana,da ih iskoristim,nisu me zanimale,bio sam sa njima samo radi zabave.Planirao sam da uradim isto i sa Ninom.Kada sam je prvi put video,primetio sam da je lepa,pomislio sam da je glupa i da ce da padne na moj "sarm".Kada je prisla blize,shvatio sam da je potpuno drugacija.Da ima to "nesto".Pozvao sam je da izadjemo i kada smo prvi put pricali,zaljubio sam se.U trenutku.Nije to ona glupa,klinacka ljubav,vec nesto drugo.Prvo sto sam pomislio kad sam je poljubio bilo je "Zelim da provedem ostatk zivota sa njom".Ocekivao sam da me osamari,da pocne da vice na mene,ko zna sta,ali mi je ona uzvratila poljubac.Iako posle toga nije nista rekla,cini mi se da sam joj se svideo.Ponekad pomislim me ne voli.Ne znam zasto,plasim se.Plasim se da se jedno jutru probudim,a da ona nije tu.Da je nema.Mozda budem pronasao pismo ili bi samo otisla,bez pozdrava?Cesto sam o tome razmisljao.Nesvesno.Jer ja nju previse volim.Ona mi je sve.Ne mogu bez nje.Svaki gol sam posveti njoj.Plasim se da cu da je izneverim ako nekad izgubimo.Ili ako pronasim neki penal.Sta ako izgubilo danas utakmicu protiv Mexica?Pa onda i onu sledecu i ne prodjemo dalje?Ne mogu to ni da zamislim.

"Ej mali."-u tom trenutku je izasla iz kupatila i legla pored mene na krevet.

"Hmm,jel mi verujes da sam bas sad razmisljao o tebi?"

"Mm,stvarno?A o cemu tacno?"-volim njen osmeh.

"Paa,uglavnom o tome kako te volim.Dovoljno zadovoljavajuce?"

"Za sad.Volim i ja tebe.Najvise."-kao da se ponovo rodim kada mi kaze da me voli.

"Ajde,ne zelimo da zakasnim na utakmicu?"

"Naravno da ne.Stani samo da se obucem.Daj mi tvoj dres."-skinuo sam dres i dao joj ga.Pre nego sto ga je uzela,pogledala mi je u stomak(pitam se zasto,ahah),nasmejala se,pa ga tek onda prihvatila.Skinula je svoju majcu i obukla dres.Dole je ostala u sortsu i obula je kopacke.Da,kopacke.Htela je iste kao moje.Cudno mi je to.Navikao sam da bivse na utakmice nose uske markirane haljine i stikle od 25 centimetra,a ne dres i kopacke.Ali ovo mi se svidja vise nego bila koja Pradina haljina.Nagnula se i poljubila me.Uzvratio sam joj poljubac i povukao na krevet.Ljubili smo se jos par minuta dok nismo krenuli.

*Nakon utakmice Brazil-Mexico*

"Nema veze,imate jos jednu utakmicu,tada pobedjujete sigurno."

Iako se smejala i ohrabljivala me,bio sam besan na sebe.Sto sam dozvolio da bude izjednaceno.Mogli smo da pobedimo.Trebali smo.

"Ali sta ako ne pobedimo?"

"Ej,razmisljas gore od mog brata.On je ubedjen da nece da pobede,da ce nesto strasno da se desi.Razmisljaj pozitivno,okej?"

"Okej,ako ti kazes."-iako smo bili na sred terena,prisao sam joj i poljubio je.Iz publike su se culi zvizduci i odusevljeni povici.Nasmejao sam se i ponovo je privukao sebi.Od jednom je Nina pocela da se smeje i odmakla se.Sela je na travu i nije prestajala da se smeje.

"Sta je bilo?"

"Jaoj ne znam,samo mi je smesno."

"Sta?"

"Kazem ti,nemam pojma."

"Hoces zbog ovoga da prestanes da se smejes?"

"Zbog ce.."-nije stigla ni da zavrsi recenicu,a ja sam je ponovo poljubio.

"Izgleda da hocu."-rekla je kada sam je pustio da se odmakne.

*Nakon utakmice Cile-Spanija*

Kada sam se vratio sa treninga,Nina je lezala na krevetu i plakala.Brzo sam joj prisao.

"O ne,nisu valjda izgubili."

"Jesu."-bila je sva upklakana,maskara joj se razmazala,ali sam ipak bio zaljubljen u nju kao i prvi put.

"Zao mi je.Znam koliko ti Spanija znaci.Sada nece moci da prodju dalje.Ali za cetiri godine?Ko zna..."-znao sam da nista nece da joj pomogne da se oseca bolje,ali sam pokusao.

"Hvala ti.Nije mi do price.Idem da se sredim,pa cu da legnem."

"Sigurno?Neces da popricamo?Da ja to resim na moj nacin?"-danas na stadionu je uspelo,mozda ce i sad.

"Nemoj molim te.Stvarno ne mogu da pricam."-ali mi je ipak prisla i poljubila me.

"Mhmm,njam,ahahah."

"Sta je bila?"-pitala me je.

"Ma nista,samo ti je ukusna maskara."

"Molim?Ahahah."-uspeo sam da je nasmejem.

"Nista.Ajde cekam te da legnemo."

"Vazi.Volim te."

"I ja tebe."

*Sutra*

"Aaa,mnogo si mi nedostajao,nismo se videli..."

"Dan i po?"

"Otprilike."-Kun je dosao kod nas i Nina i on su razgovarali.Dugo su pricali,oboje su nekoliko puta podigli glas,pogotovo Nina.Bio sam u sobi,jos sam lezao,ali nisam cuo o cemu pricaju.

"Resicemo ovo zajedno."

"Ti pricaj sa njim.Ionako je zvao tebe,ne mene."-nacuo sam delove razgovora.

"Nikolina,trazio je da oboje budemo tamo."

"Znam,izvini.Dobro.Idem da se obucem,sacekaj me tu,odmah dolazim."

"Samo da te podsetim.Nikako nemoj dres da obuces.Nikako dres nekog Spanca."

"On to mora da prihvati.Oblacim Torresov dres.Nek ovako lakse shvati."

"Razumem.I ja sam u svom dresu.A to ce verovatno i vise da ga iznervira.U pravu si.Slobodno obuci sta hoces."-sada su se vec drali,bili su besni,tako da sam sve cuo.

"Lose vesti."-Nina je usla u sobu.

_________________________________________

Ovaj deo mi se najvise svidja od svih do sad.Ne mogu da verujem da je prica ovoliko popularna.Samo mi kazite,da li da pisem kao Neymar ili kao Nina?Nastavljam sutra uvece,izvinite ako ima gresaka.Ly all. ♥