Za sve je kriv Rio

Samo ljudsko bice,jebote.

"29.05.2014. Cetvrtak

Ovo mi je definitivno najlepsi dan u zivotu.Putujem u Brazil.Da,jebeno cu da gledam svetsko prvenstvo na stadionu.Zivotni san mi je bio da upoznam Ronalda.Mozda to i ostvarim.Ko zna..."

Ma ko jebe dnevnik.Spakovane su mi stvari,samo da krenem.Prva utakmica-Brazil:Hrvatska.Let mi je tek za nekoliko sati,ali ne mogu da se strpim.Uzela sam kofer,omiljenu tasnu i izasla iz kuce.Kad imas dvadeset jednu godinu i kada si mega super popularna celoj planeti nije bas od pomoci,ako te mrzi da nadjes pristojnog vozaca/nosaca kofera.Da,ja sam Nina Swarovski,mega super ultra popularna.Pff,ne znam kako iko moze da se proslavi pisanjem super ultra mega giga gadnim ljubavnim pesmicama i snimanjem dnevnika,ali eto,ja sam uspela.Bila sam sa svim mogucim super starovima,ali nijedna veza nije bas bila nesto posebno.One sa Justinom Bieberom i Ikerom Casillasom nisu bile lose,ali ne i one prave.

Zivot mi je prilicno jednostavan.Zivim u Madridu,blizu stadiona naravno,uzivam u svim utakmicama,ali cini mi se da vise nisam onoliki Realov fan kao sto sam bila.I Ronaldo me super giga nervira.Ne znam zasto sam napisala da ga volim i da hocu da ga upoznam.Mrzim Barselonu.Ne mogu da podnesem Messija i Neymara.Stvarno ih previse mrzim.

Jedino sto mi nedostaje u zivotu je brat.On je fudbaler naravno,ali nije amater.Nego reprezentativac Argentine i igra u Manchester Citiju-Kun Aguero.Stvarno mi nedostaje.Kada smo bili klinci nismo se podnosili,ali sam se stvarno vezala za njega od kad smo na drugim krajevima kontinenta.Nisam bila na puno njegovih utakmica,jer sam uglavnom bila sa nekim deckom ili u studiju.Ma zivot mi je stvarno super.

Otisla sam na aerodrom.Omiljena Star baks kafa mi je uvek pomogla da rascistim misli.Obozavala sam avione.Fascinirali su me.Jedva cekam da ponovo poletim.Doslo je vreme za moj let.Sela sam u sediste i opustila se.Obozavam ovaj osecaj.Kada smo ponovo mogli da ukljucim elektronske uredjaje uzela sam slusalice i pustila dobro poznate pesme:Lana Del Ray,Justin Bieber,ali uglavnom Lana.Nisam se bas skoncetrisala na njen savrsen glas jer sam razmisljala o tome kako cu da vidim brata.Nismo se videli mesecima.U stvari,od kad nam je mama umrla,zvao me je skoro svaki dan,ali to nije bilo isto kao kad me zagrli.Sa tatom se dugo nisam cula.Ne zovem ga,ne zove on mene.Stalno smo se svadjali.Oko mojih momaka,mog stana,oko svega.Ponekad mi je zao zbog toga,ali jebiga,zivot ide dalje.

Dugo sam spavala.Probudio me je glas stjuardese koja je obavestavala da slecemo za par minuta.Da preskocim ovaj dosadni deo procedure na aerodromu.Stigla sam u hotel.Rio je prosto savrsen.Naravno da sam trazila sobu sa pogledom na statuu Isusa i naravno da necu ni pola vremena ovde da provodim jer su utakmice u svim mogucim gradovima.Jebiga.Obukla sam se najlezernije sto sam mogla i izasla iz sobe.Nisam morala da se raspakujem sada.Ima za to vremena.

Na prvom kiosku na koji sam naisla kupila sam Coca Colu.Ne znam zasto,ali u zadnje vreme pijem samo onu Light ili Zero,kao da cu manje da se gojim od takve.Haha.Setala sam se po parku u centru.Sunce je bilo predivno,taman da jos malo pocrnim.Ako je to uopste moguce,jer se tokom cele godine przim na madridskom suncu.Sve je izgledalo kao obicna setnja.Ali od tog dana,vise nista u mom zivotu nije bilo isto.

Kolike su sanse da u setnji po parku sretnete ljubav svog zivota?Male,ha?Pa mozda se onih malih 1% osmehnulo bas meni.Zamislite setate se i vidite najsavrsenijeg decka na svetu kako potpisuje autograme i slika se sa fanovima?E,ja sam tako videla Neymara.Bio je prosto savrsen.Crvene uske pantalone,zelena majca koja je otkrivala njegove predivne ruke i kacket .Wow.Jel ovo ljubav na prvi pogled ili sta?Prisla sam da se slikam sa njim.Bila sam sva onako mega uctiva:"Cao.Izvini,mogu da se slikam sa tobom?"Odusevio me je osmeh na njegovom licu jer me je verovatno prepoznao.Pa mislim,ko mene ne zna,ahahah.Sa istim tim osmehom mi je odgovorio:"Ne.Zao mi je."Besnela sam u sebi.Kakav kreten.Mogao je bar da kaze da zuri ili tako nesto.Znala sam da ne trebam da verujem fudbalerima.Krenula sam nazad prema hotelu,vidno iznervirana.Bas u trenutku kad sam se okrenula,najlepsim mogucim glasom me je pitao:"A sad da ja tebi nesto predlozim.Da li bi izasla sa mnom?Sutra uvece na primer?"Pocela sam da ludim.Da li je to mene najzgodniji fudbaler sveta pozvao da se vidimo?Izgleda da jeste.Iako sam htela da skacem i vristim od srece,rekla sam samo:"Da,to bi bilo okej." "Odlicno,dolazim po tebe u osam.I da,znam u kom si hotelu,ja sam na spratu ispod."Povlacim ono sto sam rekla.Pa mozda Neymar i nije tako los.I jos jedan savrsen osmeh kada je odlazio.Pa ja sam samo ljudsko bice jebote.

 #Vidim da su neki vec citali pricu,pa bih volela da mi kazete kakva je i da li da nastavljam.Ako vam se svidja,nastavicu sa 20 citanja.Meni se prvi deo ni malo ne svidja.Ostali su duzi i cini mi se da su stvarno dobri.Tako da,ako vam se ovaj deo ne svidja,drugi su super. ♥

http://www.wattpad.com/story/20402092-are-you-mine-neymar-fanfiction Citajte ovu pricu,bolja je. ♥