Gledala je u tamu želeći da nestane, nije znala šta se dogodilo...šta nije bilo u redu? Treperila je od preživljenog iskustva i prvog zanosa koji joj samo doneo još veći strah da je nešto pogrešila. Usne su joj bridele od poljubaca, telo bolelo od želje a u glavi haos. Začu kako mu se ote dubok uzdah i pretrnu...htela je pitati a nije smela plašeći se odgovora. Suza joj skliznu niz obraz...bio je pored nje a miljama daleko. Zašto se povukao? Nije mu se dopadala? Trenutni zanos i otrežnjenje da nije ono što je mislio? Jedva je smogla snage, okrenu lice prema zidu i skupi se kao uplašeno dete želeći da pobegne što dalje. Gutala je jecaje stežući jastuk, ni za šta na svetu ne bi želela da vidi koliko je povređena. Začu kako se pomera u tami, njegov dlan dodirnu joj leđa i spusti se do struka...začu šapat.
-Dođi...ne okreći mi leđa.
Oseti njegov dah na vratu i telo koje se priljubi uz nju. Držao je zagrljenu šireći toplotu, disao je mirno ne pomerajući se. Polako utonu u san ne znajući da je svo vreme gledao u tamu svestan da je postao njen ovisnik. Slomila ga je svojom lepotom...rastavila na deliće samo jednim pogledom. U njoj je bila svetlost kojoj nije mogao da se odupre...opčinila ga je i od njega stvorila roba sopstvenih misli. Zaspao je pred zoru.
-Draga Jara, kako si spavala? – Anisa je pitala gledajući je toplo.
Ona se zbuni i pocrvene, jedva izgovori pokušavajući da zvuči uverljivo.
-Dobro, hvala na pitanju. A vi?
-Boga mi, za divno čudo, dobro. Umara me put, ostarila sam i nisam više za duga putovanja.
Seli su za postavljen sto kod porodice Aslan. Jara je ćutala još uvek pod utiskom provedene noći stideći se same sebe. On je zauzeo mesto preko puta nje hladan kao led. U njemu se vodila borba koju je pokušavao dobiti sam sa sobom. Imao je hiljadu pitanja ali ni jedan odgovor. Igrale su mu slike pred očima, osećaj koji je imao dok je bila u njegovom zagrljaju je samo pojačavalo njeno prisustvo i smetenost. Jeo je polako razmenjujući po neku reč sa domaćinima i dedom. Čovek kada bi ga posmatrao sa strane rekao bi da je u miru sa sobom dok je u njemu ključala krv za devojkom koja je sedela na metar od njega.
Nastavili su put...baka je tražila da bude sa njima u kombiju. Odahnula je...samo što dalje pobeći od njega, ni sama nije znala kako bi mogli razgovarati nakon svega. Volela bi da se sve zaboravi samo iz razloga da joj ne pokušava obrazlagati zašto se nije dogodilo ili zašto jeste. Objašnjenje joj je najmanje trebalo, nakon ovih par dana otići će i na sve staviti tačku.
Polako su se spuštali niz planinu i predeo se menjao...sve manje je bilo zelenila. Sve ređe naseljenih mesta, po neki zalutali zaseok u kamenu i oštrom stenju virio je ispod naherenih krovova. Suva zemlja je prelazila u pesak. Iza prevoja se pojavi pustinja. Gledala je očarana prizorom. Pesak boje zlata sijao je na prepodnevnom suncu prelamajući se na omanjim uzvišenjima praveći senke oker žute. U daljini iza jednog uzvišenja pojavi se beduin sa kamilama koje su lenjo gazile prateći ga u stopu. Životinje su na sebi imale lepo ukrašena sedišta sa omanjim ćilimima jarkih boja i kićankama. Anisa joj reče da ih verovatno vodi u obližnji kamp zbog turista jer to je jedna od atrakcija Maroka. Sa zanimanjem je posmatrala nepreglednu pustinju koja se protezala sve dokle joj je pogled dosezao. Iz misli je prenu dekin glas koji reče.
-Dušo, ne bih da me pogrešno shvatiš, da bi imala pravi osećaj susreta sa pustinjom pređi u džip...taj osećaj nikada ne bi menjao. Sada bih seo za volen da mogu i vozio ali asma mi ne dozvoljava taj luksuz.
Našla se u neugodnoj situaciji, najradije bi odbila ali na reči starca nije se mogla oglušiti. Konvoj se zaustavi i ona pređe kod Isaka. Grlo joj je bilo suvo, u dželabu i letnjim pantalonama sa naočarima za sunce i maramom na glavi delovao joj je kao da je lik iz nekog filma. Krenuli su za kombijem...oseti na licu vreo pustinjski vazduh, oko nje se presijavao pesak kao zlatni opiljci. Nebo kristalno čisto delovalo je nestvarno u poređenju sa celom okolinom. Isak naglo zaobiđe vozila i krenu ispred svih...jurio je kroz pustinju gde su se jedva nazirali tragovi prethodnih vozila, dižući pesak u oblak...vetar je šibao kroz otvorene prozore mrseći joj kosu poigravajući se sa tamnim pramenjem koje je nesvesno sklanjala zadivljeno posmatrajući dine i put ispred sebe. Oči su joj sijale od uzbuđenja, na sve je zaboravila... imala je osećaj potpune slobode, svaka misao se topila na vrelini Sunca. Bila je negde na kraju sveta, usred ničega gde je bilo dozvoljeno sve, nisu postojala pravila, nije bilo straha i mogla je disati punim plućima. Prešli su Erg Chebbi, najdužu dinu i na horizontu se pojaviše šatori. Nije mogla verovati da ljudi mogu živeti usred ničega. Zaustavi džip i iz šatora izađoše muški članovi nomadskog sela...bila je fascinirana njihovim izgledom. Turbani i široka odeća, prekrivenih lica kao iz priča o „Hiljadu i jednoj noći" magija koja je širila zenice upijajući svaki trenutak vredan pamćenja. Uvedoše ih u jedan od šatora...unutra je bilo zastrto najlepšim tepihom koji je ikada videla...divani i šareni jastuci koji su odisali toplinom u polutami šatora. U uglu je bila mala pećnica napravljena od opeke iz koje se širio prijatan miris. U samom uglu sedela je prilika žene obučene u crnu široku haljinu sa maramom na glavi i pokrivenog lica. Podiže se i gipkim korakom priđe...snop svetlosti pade na njene zelene oči koje zablistaše kao smaragd kada ugleda Isaka. Biserne perle su padale po čelu sa ukrasa na glavi dajući njenom pogledu posebnu draž. Jara oseti kako je preseče izgled nepoznate devojke...ništa privlačnije i ženstvenije nije videla u svom životu od nje. Naklonila se tek toliko da pokaže poštovanje i podigla glavu gledajući u njega sa otvorenom naklonošću. Ponudi ih da sednu, obrati se Isaku na berberskom. Koliko je mogla da shvati razgovor je bio oko posluženja. Jara spusti glavu ne želeći da ih gleda, osećala je fizičku bol dok ih je slušala...talasi ljubomore su je kidali stvarajući bes. Ubrzo dođoše i ostali, pridružiše im se Abdul i Anisa. Laknu joj zbog dolaska ovo dvoje starih ljudi, u njihovom društvu se osećala zaštićeno i sigurno. Odmah je sa njima razmenila utiske o putu kroz pustinju, prekide ih ulazak devojke koja je nosila poslužavnik. Spustila je čaj i srdačno se pozdravila sa prisutnima, Anisa je pohvali i udeli komplimente. Kada se udaljila baka tiho reče Jari.
