3 sata nase veze

6

《Perspektiva- Vasilisa》

Prevrcem se po krevetu te duboko udahnem i nervozno ustajem. 3 je sata, moje misli ne prestaju da ga prizivaju, a kad zatvorim oci njegov tamni pogled koji gleda kroz mene osjecam.

Jos mi ne izlazi iz glave njegov pogled i dizanje case prema meni. Plasi me njegova pojava, plasi me njegov pogled ali koliko me plasi toliko me uzbudjuje i tjera da pozelim da ga nijesam odbila u klubu.

Ispila sam casu vode te  kad sjednem za sto u kuhinji sa se malo proispitam sta mi je sa mozgom nocas...bzacujem zvono na vratima.

Ne nisam poludjela opet se zaculo te ja pazljivo na prstima  pridjem i pogledam kroz spijunku. Moj bivi decko, pijan tetura na hodniku i dalje dobro nasminkan.  Pravila bih se luda i vratila u krevet da nije poceo kao lud da lupa na vratima.

-"Vasilisaa otvori!!!"

Nije prestajao, a moje zivce biva sve tanje i tanje te kad otvorim vrata divljacki se proderem

-" sta hoces koji kurac!!"

Te i samu sebe sokiram ovim, kao i komsiju preko puta koji je bio uplasen u pidzami na vratima.

-"Odakle ti pravo da lupas u 3 sata ujutru na mojim vratima"

Usao je i zalupio ih  jako da se na tren i sama uplasim ovog poteza

-"Nasla si mi zamjenu Dionisa?onog kriminalca..."

Pijana budala!

-"sad je jasno zasto mi je bivsa uspjesna u svemu..."

Hvata me za vrat i pribija uz zid, primicuci mi svoju groznu facu blize.

-"kurvo raznih kriminalca"

-"skloni se od meneee!!!"

Proderem se ali on ne reaguje

-"sada cu ja tebe da podsjetim ko je..."

Nije zavrsio recenicu, a vrata stana su bila razbijena. Pala su tik pored nas, i dok sam shvatila sta se desava  bolesnik je bio na podu, dok je preko njega Dionis sjedeo i udarao ga krvnicki.

Trepnem da se dozovem jer sigurno se osjetim isti tren sto je ludo jer 3 je ujutru i sta on radi tu!?

-" Pusti ga!"

Proderem se kad vidim da ovaj polako ostaje bez svijesti u lokvi krvi.

-" Borise vodite ga na lijecenje kod nas"

Je bilo sve sto kaze kada se ustane i krene preko vrata kao da ja nijesam tu, kao sa nije prebio mog bivseg i kao da nije 3 sata ujutru. Mirisao je savrseno, a uz sve to njegova dva otkopcana dugmeta kosulje naslucivala su zgodno tijelo ispod.

-" Od kud ti ovde?"

Postavila sam pitanje, a on se ni ne okrene.

-" Dionis kako si znao da je on ovde? Sta radis u 3 sata u mojoj zgradi?"

I konacnk se okrenuo, kacio je rukave od kosulje malo ispod lakta kako bi sakrio krv na njima.

-"Spasio sam ti zivot malena, a ti me pitas takva pitanja"

-" Odakle si znao da je ovde?"

-" Javili su mi da seta ispred tvoje zgrade"

-" ko ti je javio!?"

Njegovo ozbiljno lice,  sada polako pocinje da se mjenja dok me krene skenirati. Crna uska spavavica iznad koljena mi savrseno stoji i ne znam zasto ali raduje me sto me vidi sada.

-" Vasilisa udji u stan, prehladices se bosa si"

Izgovorio je i prosao par koraka ka izlazu

-"Dionis sta ces uraditi sa njim?nemoj da ga ubijes"

Zastao je, duboko udahnuo i pogledao ispred sebe

-"ako se okrenem ka tebi malena ta uska spavacica ce nestati i uradicu ono sto bih tako silni zeljeo zato nemoj sa me zaustavljas. "

Moj mozak se izgubi i ko zna sta bih mu rekla da nije otisao ostavljajuci me zbunjenu.  Bio je ovde, njegove rijeci su na mene uticale kao, kao neka droga i tjera me da  ga pozelim.

Ja tog covjeka ne poznajem ali njegova tama kao da me zove da dodjem i ostamem u njoj.  Ne razmisljam racionalno, ocigleno jer treba li da se plasim sto je bio u mom stanu u 3 ujutru iako mu nikada nisam rekla dje stanujem?