Bio je to Dzejson koji je poput kuceta trcao po sumi ka meni dozivajuci me
Dzejson: Izabela molim te stani(nastavlja trcati ka meni te se ja smilujem i stanem)
-Sta je Dzejsone?(odgovorim drsko te prevrnem ocima i ubrzo se on nadje pored mene)
Dzejson: Progovorila si (osmehne se gledajuci u mene sto me natera da se postidim te namrsteno spustim glavu pa je podignem)
-Samo mi reci sta hoces i nestani(odbrusim jos jace)
Dzejson: Zelim da me saslusas(odgovori tuzno)
-Uredu(potvrdim glavom da pocne sto njega natera da se jos jednom osmehne)
Dzejson POV(point of view)
Napokon mi je dozvolila da govorim. Cele ove dve nedelje neprestano sam ubijao mozak razmisljajuci o recenici koju mi je rekla,poslednju recenicu
-Zeleo sam da ti kazem da mi je stalo. Da to nije bio nikakav dogovor sa Lili,kunem se. Od dana kako smo stigli u Nju Orleans,tacnije od dana kad si me spasila gajim osecanja prema tebi Izabela. Ne mogu bez tebe,ne radi mi ovo molim te(nastavljam da je molim jer ne znam sta drugo,sve cu podneti samo ne da nju izgubim)
Izabela: To je tvoje objasnjenje?(odgovori drsko bez ikakve emocije pa nastavi) Eto,saslusala sam te. Sad me ostavi na miru(okrene glavu i krene napred te je ja zaustavim uhvativsi je za ruku pa je privucem sebi i poljubim je ali mi ona udari samar i udalji se) Dzejsone. Ne!(podvikne brisuci usne)
Pokusao si da me iskoristis,lagao si me i mazao mi oci kao budali!
-Ne! Govorim ti ozbiljno Izabela. Ja.. Ja (zastanem pa odlucno nastavim) Volim te Izabela
Izabela POV(point of view)
Njegove reci me saseku poput grane. Da li on to misli ozbiljno. Cujem njegove ubrzane otkucaje srca,izgleda da misli ozbiljno.
Skupim snage te mu odgovorim
-I ja tebe volim(jedva izgovorim te osetim njegove ruke oko mog struka,cvrsto me je zagrlio a potom poljubio u kosu)
Ubrzo potom osetim druge ruke oko mojih ramena,gledam u Dzejsona zbunjeno koji je udaljen od mene i lik ga cvesto drzi za ramena okrenutim rukama ka ledjima
-DZEJSONE!(poviknem sa svim glasom iz mog grla)
Dzejson: IZABELA PAZI!(povikne ali prekasno,osecam iglu koja je zabijena u moj vrat,magli mi se vid i ne osecam vise nista,sa poslednjim atomom snage jedva uspem da izustim)
-Nne,ne Dzejso(u tom trenutku se vec nadjem bez svesti)
***
Klaus
Proslo je dva i po sata. Gde je Izabela mogla da nestane. Zovem je ali se ne javlja pa brzo obavestim Dejmona
-Izabele nigde nema,ne javlja mi se(pricam uspaniceno u slusalicu)
Dejmon: A Dzejson? Gde je on?(upita brzo sa dozom straha
-Nema ni njega(odgovorim brze)
Dejmon: Krecemo odmah!(povikne te prekine vezu)
..
Izabela POV(point of view)
-Volim te Izabela
-I ja tebe..
Ne znam da li sanjam mislim da da,vidim Dzejsona kako me grli,drzi sa ruku i prica tako lepe stvari,osecam da se znojim ali ne mogu da se probudim. A mislim da i ne zelim..
U snu me prepadnu dva lika koja hvataju mene i njega,je l' ovo stvarnost.. Ne znam
***
Dejmon
Sta ako su ih uhvatili!! Nerviram se i trazim Elenu i Lili,vidim ih kako sede na sofi u dnevnoj
-Pozurite,krecemo odmah!(Elena brzo ustane i pita me sta se dogodilo) Nemamo vremena!,Izabela i Dzejson su nestali! (Lili leti ka autu zurno a potom Elena i ja i ubrzo se vec nadjemo na putu)
-Klause,krenuli smo. Gde da se nadjemo?(pitam zurno,besno i zabrinuto)
Klaus: stanite dva km udaljena od vile,tu cemo se naci
...
Putovali smo dva sata,nasli se sa Klausom i poceli da pretrazujemo sumu. Ubrzo smo nasli jednu malu zgradu u zemlji. Usao sam unutra i video tamnicu,cuo sam buncanje. Bila je to Izabela
Izabela: I ja tebe(pricala je u snu)
-Izabela!(poviknem prilazeci joj pokusavajuci da je probudim)
Izabela POV(point of view)
Budi me glas mog oca,osecam teske okove na mojim zglobovima,budim se,vidim tatu,mutno mi je sve. Krvavih zglobova krenem prema njemu ali me teski lanci vrate pri zid,osecam se malaksalo. Grozno,a onda se setim
-Gde je Dzejson??!(poviknem glasno)
Dejmon: Izabela.. Ja(prekinem ga,vidim da mu je lice tuzno i kao da krije nesto)
-Govori!!!(podviknem glasnije sa suzama)
Dejmon: Dzejson je mrtav..(izgovori jos tuznije stezuci me jako po ramenima,grleci me ali ga odgurnem)
-Obecala sam mu da ce ziveti. Za sve sam ja kriva(naslonim glavu na zid i nastavljam da placem)
Od tezine okova i vrbene u svom organizmu kao bes i bol koji sam osetila naterali su me da opet padnem u nesvest.
Budim se,oko sebe vidim svoju sobu u Mistik Folsu,na krevetu vidim tatu kako sedi.
Dejmon: Napokon si ustala(odgovori blagim smeskom)
-Bolje da nisam(promumlam i okrenem se na bok okrenuta ledjima tati)
Dejmon: Izabela.. Znam da ti je mnogo tesko,uzmi popij malo ovoga(okrenem se ka njemu i vidim da gleda u tecnost koja se nalazi u solji koju drzi u ruci) Ne znam sta je ovo ali to ti je spremila Boni,pomoci ce ti malo(ponovo se lazno osmehne)
-Ne zelim nista(izdahnem ravnodusno)
Kako ocekuju da sve bude kao pre?
Njega nema.. Taman kad smo resili sve,spremni da budemo zajedno on um.. Ne mogu to ni u sebi da izgovorim. Osecam kako mi suze liju niz lice i osetim tatinu ruku kako ih nezno brise rukama
Dejmon: Bice sve uredu,isplaci se(zagrli me a ja ga stegnem jos jace dok suze idu niz moje lice setim se Lili)
-Tata..(promumlam u zagrljaju)
Dejmon: Hmm?(i dalje me cvrsto drzi)
-Gde je Lili?(promumlam zabrinuto udaljavajuci se iz zagrljaja)
Dejmon: Valjda je u sobi .. (Zastane pa nastavi)
Od onog dana je nismo videli..
-Kako mislis od onog dana?(upitam zbunjeno sklanjajuci kosu sa lica)
Dejmon: Prosle su dve nedelje od tada...(kaze spustivsi pogled)
-Dve nedelje?(upitam sokirano)
Dejmon: Da,ne znam sta ti je bilo. Boni je bacila neke cini sinoc i izgleda da je uspelo. Kao da si bila pod magijom i vrbenom. Sada je proslo(zagrli me ponovo sto me natera na suze)
Elena: Dejmone..(pozove ga ulazeci u sobu i da mi blagi zabrinuti osmeh.Tata se udalji od mene i mama puna suza me zagrli jace)
Bice sve uredu malena(te reci me pogode jos vise jer znam da nece biti uredu,nikad vise)
...
Stojim ispred vrata Liline sobe i ne cujem nista,mogu da zamislim kako je njoj. Verovatno teze nego meni.. Ubrzo se trgnem i sklonim. Sisla sam u dnevni boravak. Tamo sede Klaus,Boni,Stefan i Kerolajn. Svi gledaju u mene ocekujuci nesto. Prvi mi prilazi Klaus i zagrli me
Klaus: Nisam uspeo,oprosti mi(stegne me jos jace)
-Nisi ti kriv(promumlam)
Udaljim se iz zagrljaja i pojurim ka Boni
-Mora da postoji nacin da ga vratim,molim te,ja,ucinicu bilo sta(preklinjem je sa suzama u ocima dok svi oni zapanjeno i tuzno gledaju)
Boni: Zao mi je Izabel,nema nacina(kaze tuzno i razocaravajuce te mi obrise suze i nasloni me na svoje grudi)Elena(prosapuce tiho)
Elena: Dodji mila(zagrli me i odvede me u sobu.(nemam snage vise ni da hodam kao ni da disem,osecam se prazno i razocarano u sebe)
...
Izgleda da sam zaspala. Budim se i vidim da je 07:09h. Rano je ali ja ne mogu vise da spavam te ustanem i popijem casu vode koja se nalazila na komodi pored mog kreveta.
Znam sta da radim dalje,necu vise plakati,to sebi ponovim po ko zna koji put pa obrisem suze i pogledam se u ogledalo. Otici cu iz Mistik Folsa i zapoceti novi zivot,novi pocetak.
Dejmon:Ljubavi,gotov je dorucak!(povikne)
-Evo,dolazim(uzvratim te poletim niz stepenice. Osecam miris palacinki koje savrseno mirisu)
Elena: Izvoli svoju kafu draga(postavi mi kafu na sto te se ljubazno nasmeje)
Dejmon: I izvoli cigare(doda mi te mi namigne)
Iskreno nedostajalo mi je ovo,ovakav odnos sa njima. Sta li je sa Lili...
-Ovaj,tata(Upitam ga paleci cigaru)
Dejmon: Ahm?
-Gde je Lili?(upitam zabrinuto)
Dejmon: Nasao sam poruku na njenom stolu da je otisla u Kanadu..(odgovori tuzno te me uhvati za saku ruke)
-Aa.. Nadam se da ce biti dobro..
Dejmon:Nadam se da hoce(osmehne se blago te mi malo stisne ruku pa je pusti)
-Zelela sam da vam saopstim nesto(kazem odlucno)
Elena: Slusamo te(osmehne se)
-Planiram da napustim Mistik Fols..(izgovorim pazljivo nestrpljivo iscekivajuci njihovu reakciju)
Elena: Ako ce te to usreciti onda mozes(osmehne se)
Dejmon: (namigne mi te izusti) slazem se sa mamom
-Stvarno?(upitam sokirana)
Dejmon: Aha(osmehne se te uzme da jede)
Elena: Izabela popij ti prvo tu kafu pa lagano uzmi da jedes(osmhne se)