Obeležen njenim usnama 🔚

Sedamnaesto poglavlje

– Zašto tek tada?

– Zato što ne želim da te povredim.

– Nećeš me povrediti.

– Umukni, inače...

– Neću da umuknem, hoću da mi se osvestiš.

Držao mi je ruke na ramenima, milovao mi je grudi i stomak. Tek tada sam shvatila šta želi da uradi. Nisam bila uplašena niti uspaničena – želela sam i ja to. Silno sam želela da probam sve sa njim. Uhvatila sam ga za ruku i stavila je u svojoj kosi. Želela sam da probam analni seks sa njim. Nije hteo da me uhvati za kosu, nego ispod brade, za vrat. Blago ga je stiskao, a mene je to još više napalilo.

Nisam mogla ni da sanjam da će mi ovo nenormalno prijati. Bojao se moje reakcije, znam, ali sam uspela da ga opustim kada sam mu rekla da uživam. Nisam ga ništa slagala – od reči do reči je tako. UŽIVAM u svakom trenutku sa njim.

Ubrzavao je i nabijao se sve jače, stiskajući mi rukama guzove i pljeskajući me po njima. Izgubila sam pojam o vremenu, kao i uvek kada sam bila u njegovim rukama. Oboje smo bili blizu. Orgazam mi je protresao celo telo, a onda je i on doživeo tornado.

Kakav lep osećaj!

– Baš sam srećan što smo počeli da živimo sami. – govori mi dok me privlači sebi.

– I ja sam. Mnogo je bolje kad smo sami. – krenula sam da ustanem i ugledala sam krv na čaršavu.

Strahinja je počeo da se smeje. – To je tvoje delo. – pokazuje mi vrat koji krvari.

– O, Bože. – brzo sam ustala i pronašla maramicu. Prislonila sam je uz njegov vrat i držala je nekoliko minuta.

– Navikao sam. – odmahuje glavom. – Od mali' nogu.

Prasnula sam u smeh. – Ali nisi mi ostao dužan.

– Jesi li stvarno uživala? – pogledao me je ozbiljno.

– Stvarno sam uživala. – nagnula sam se nad njim, pomerila maramicu i poljubila mu vrat.

– Žao mi je, nisam htela da dođe baš do krvi.

– Nisi, nisi. Sve da ti ne poverujem.

Začuli smo zvono na vratima.

– Jaoj, ne. – gunđa Strahinja. – Ko god da je neka se nosi...

– Idi otvori i reci da spavamo.

Brzo se obukao i otišao. Čula sam Snežanin glas kada su počeli da se raspravljaju.

– Odmah sa si krenuo sa mnom.

– Ići ćemo posle, ženo nedokazana.

– Strahinja, ne podiži mi pritisak...

Prekida je. – Nemoj da vičeš, Lola spava.

– Imaš pola sata da se spremiš i siđeš dole.

Čula sam jak tresak vratima i Strahinju kako ulazi u sobu.

– Luda žena.

– Šta je htela?

– Da idemo da odaberem odelo.

– Hajde prvo da doručkujemo, pa onda idi.

– Ideš i ti sa mnom.

– Ma obećala sam Branki da odem do nje.

– Okej, ići ću onda sa onom ludačom.

– Hajde, ne nerviraj se. Znaš i sam da moraš kad-tad da odabereš odelo.