~Nesto najgore je kada se probudis i shvatis da je sve bio samo san..~
Sara P.O.V.
"Neymare.." vikala sam za njim,ali uzalud
Pa sta je njemu?Nije kraj sveta ako su izgubili jednu utakmicu.
Vratila sam se na mesto gde sam ostavila malenog Davija.
"Gospodjice sta se desilo?"
"Neymar..je malo..nervozan..ali sve je uredu..molim te odvedi malenog kuci.."
"A gde cete vi?"
"Moram da pronadjem Neymara.."
_______________
Nije kuci,nije kod svojih drugova.Pa gde je nestao ovaj decko?Trazim ga vec nekoliko sati..Vec jedva hodam..sta hoce da me ubije??
Ni na jebeni telefon ne moze da se javi..aaaaa..kako me samo nervira..
odjednom mi je zavibrirao mobitel,bio je to njegov telohranitelj
"Da?"
"Uspeo sam nekako da ga uspavam,ali trazio je sve vreme Neymara..verujem da oseca da se nesto desava.."
"Hjoj.." uzdahnula sam
"Ovo mi se uopste ne svidja gospodjice,iako je ovde uglavnom toplo,noc je i kao da smo baksuzi nekako je hladno.."
"Da,primetila sam..stavise pomalo i drhtim.."
"A on je samo tako izleteo onako mokar,u dresu..sta ako mu se nesto desi?"
"Ne,nikako.Nemoj da me plasis.."
"A da ga pocnemo i mi traziti?Mislim..bilo bi brze.."
"Ne,vi samo ostanite da cuvate kucu i malenog,mislim da bi nas Neymar ubio da se nesto desi Daviju,ja cu ga pronaci.."
"Ali kako gospodjice?"
"Ne znam..." poklopila sam besno
Mamice..pomozi mi..potrebna si mi sada..molim te cuvaj mi Neymara..Ako mu se nesto desi..ja cu umreti...
"Javi se javi se..." govorila sam iako nije bilo odgovora
pi-pi---pipp
Naravno..
U tom trenutku mi je zavibrirao mobitel,bio je to telohranitelj opet.
"Da?"
"Mislim da je jedan novinar uspeo da ga uhvati,zapisi gde treba da ides.."
"Govori.."
"Uredu.." rekla sam te poklopila
Molim te budi dobro,nemoj nesto da ti se desi..Ne sme nista da ti se desi..
_____________
Nakon nekih pola sata voznje,najzad sam stigla do mora.
Boze..sta on hoce ovde?I kako je samo hladno...
Nisam navikla da je ovde tako hladno...
Hodala sam gore dole i odjednom sam ugledala nekog decka,ustvari ne nekog vec Neymara.
Brzo sam potrcala ka njemu.
"Ney.." tiho sam ga dozvala
Nije ni obratio paznju na mene,samo je bezvoljno gledao u more.Oci su mu bile uplakane.A i takodje verovatno crvene i zbog vetra.Posto je jako duvao.
"Da li si dobro?" upitala sam ga
"Sta ti trazis ovde ?Zasto si dosla?Zar ne shvatas da hocu da budem sam?Zar ne mogu ni jedan dan da budem sam..?" vikao je na mene
"Naravno da mozes...ali zabrinula sam se..samo tako si izleteo..zbog toga sam odlucila da moram da te pronadjem.."
"Lepo jako lepo..izvini sto me zabole sto si se ti brinula za mene.."
"Zasto ti takav prema meni?Zasto si tako hladan?"
"Zato...sto..." pokusao je nesto da mi kaze,ali je stao.A bes u njegovim ocima je polako nestajala.
"Nerviras me...jako.."
"Ja tebe nerviram?A izvini nisam znala.." ironicno sam rekla
"Da,bas ti.."
"Sta je tebi?Alo nisam ja kriva sto ste izgubili..."
"Kakogod.."okrenuo se i krenuo nekuda
E pa nece moci tako,uhvatila sam ga za ruku.I tada sam shvatila kako mu je topla ruka.
"Neymare..zasto si tako topao?" spustila sam svoje ruke na njegove obraze.Bili su prevruci.
"Boze mili..ovo je nemoguce..dodji idemo kuci.."
"Ne zelim.."
"Molim te krenimo.."
"Molim te Ney..." molila sam ga
"Ako ces prestati tu da mi kukas,idem.." rekao je i nekako sam uspela da ga odvedem do njegovog automobila.
"Gde su ti kljucevi?" upitala sam ga uspaniceno,ako mu se nesto desi..kunem se da cu umreti od tuge..
"Evo ti.." pruzio mi je i videla sam kako me vec jedva gleda
Samo budi dobro,samo budi dobro..Vozila sam kao luda prema svojoj kuci.
Htela sam da ga odvezem njegovoj kuci,ali toliko sam bila uspanicena da nisam mogla ni da se setim kako da stignem do njegove kuce..
Uff..jos mi je i tata ostao sa igracima i sve..Ko zna kada ce doci kuci..Aaa...
"Da li si dobro?" upitala sam ga
"Ne bas.." rekao je
Na njegove reci su mi se suze skupile u ocima.bice dobro zar ne?On je jak nogometas..mora biti dobro,jedan vetar ne moze da ga pobedi..Pobogu ima samo 21 godinu..ne moze sada nista da mu se desi...
_____________
"Gospodjice sta vam se desilo?" upitala me je sluskinja
"Samo mi pomozi da ga uvedem u kucu i zovi smesta lekara.."
"Da,naravno.."
Kada smo najzad uspeli da ga odvedemo do moje sobe,spustili smo ga na moj krevet.
Sluskinja je otisla da javi lekaru da dodje odmah,ja sam pozvala ostale da im kazem da sam pronasla Neymara.
Nisam htela nista da im govorim,nisam htela da se bezpotrebno brinu.
Samo se nadam da nije nista strasno.
Sela sam kraj njega,na krevet.
"Zasto mi ovo radis?" upitala sam ga,ne znam da li me cuje ili ne..ali me to sada ne zanima...
kucc-kucc
"Napred.."
"Gospodjice,vas otac je rekao da je morao hitno da odputuje.."
"Sada?U 12 sati uvece?"
"Da..ima hitan sastanak ujutru,tako je rekao.."
"Uredu.." promrmljala sam
"Da li stize vise taj doktor?" viknula sam na nju,znam da nije ona kriva ali ja sam jako nervozna..
"Ubrzo..samo se smirite.."
"Ne mogu.." rekla sam te ponovo skrenula pogled ka Neymaru.
"Idem dole.."
"Ne mogu da se smirim..ali trebala bi.."
"Ney..ljubavi moja..." milovala sam ga nezno po licu.Kako si samo neodoljiv.Prosto nasladji decko kog sam srela u zivotu..
Zasto sam morala bas u tebe da se zaljubim?
________________
Nakon pola sata
"Kako je doktore?" prosto sam napala odmah doktora,kada je izasao
"On je veoma jak decko,oporavice se brzo...Stavise bice mu vec sutra bolje.."
"Sigurno je dobro?"
"Jeste..imace jos temperaturu,to cu vam objasniti kako da mu je skidate..ako se pogorsa stanje naravno zovete mene..
Izasao je samo onako znojav na hladan vetar i zbog toga je dobio temperaturu..Cuvajte ga.."
"Naravno da hocu.." rekla sam te smo sisli da mi objasni jos neke stvari
Pokusala sam sve da zapamtim,ali toliko sam bila nervozna da sam jedva uspela da ga saslusam.
"Dovidjenja,hvala vam.." rekla sam,zatim sam se uputila ka Neymarovom automobilu.
Mora da ima nesto od garderobe,ne moze da ostane tako u dresu....
_____________
Nakon sto sam najzad u njegovoj torbi pronasla majcu i sorc,uputila sam se nazad u kucu.
"Gospodjice..."
"Da,reci.." promrmljala sam,jer sam iskreno receno vec jedva stojala na svojim nogama
"Resila sam sve kao sto ste rekli,da li mogu sada da idem da spavam?"
"Da,naravno.."
Rekla sam te potrcala gore.
Kada sam usla u svoju sobu.Neymar je bio budan.
"Gde sam ja?" upitao me je
"Kod mene.." rekla sam te sela kraj njega
"Moras da se presvuces ne mozes da ostanes tako.."
"Ne mogu sam..nemam snage.."
Pogledala sam ga u oci i stvarno je izgledao izmoreno.Naravno kada je bolestan..uff..jos i ja razmisljam..
"Pomozi mi.." dodao je a ja sam se sledila..
Cekaj..jedno je da te dovucem ovde kod mene,da pozovem lekara..a drugo je da..te gledam..onako...bez majce...
"Naravno.." odgovorila sam,pa covece bolestan je ne mogu sada da se glupiram.
Polako je ustao sa kreveta i poceo je da skida majcu.O moj Boze...trudila sam se da ne gledam,ali nisam mogla da odolim...
SAro....on je bolestan..zato prestani..
Kada je pokusao da ustane da bi skinuo sorc,zateturao se.Zbog cega sam ga brzo uhvatila da ne bi pao.
"Samo oprezno.." rekla sam,a moje ruke su bile na njegovoj vreloj kozi..zbog cega sam se najezila..
Kada sam shvatila da samo u boksericama stoji ispred mene,srce mi je stalo..Kako je samo zgodan..
I bolestan..tako da prestani da budes tako dosadna Saro..
Brzo sam mu pomogla da se obuce,da ne bih morala da gledam njegovo savrseno telo..Jer mozda minut vise..tako sa njim u istoj sobi...on samo u boksericama...uf..ko zna sta bih uradila...
Legao je nazad u krevet,a ja sam proverila da li mu je i dalje tako velika temperatura.
Hvala Bogu bila je puno manja,sto znaci da je bolje.
"Sada pokusaj da odspavas.." rekla sam i krenula napolje,ali me je on uhvatio za ruku.
"Ostani samnom.."
"Z-zasto..?" uspela sam nekako da ga upitam,zasto zeli da budem ja pored njega?
Pokazao mi je rukom da sednem kraj njega,a on se uzdigao.Bila sam poprilicno blizu njega.Sto znaci da sam bila poprilicno blizu njegovih usaana..Sto me je izludjivalo.
Gledao me je pravo u oci,sa onim njegovim prelepim zelenim ocima.Ocima kojim niko ne moze da odoli...
"Zbog ovoga.." rekao je i htela sam da ga pitam o cemu on to prica.Ali nisam mogla,zato...zato sto me je poljubio...
Njegove ruke je obmotao oko mog struka i vukao me je sve vise uz sebe.
Mislila sam da nikada vise necu osetiti njegove vrele usne na mojima.
Neymar ili Sofia,Neymar ili Sofia...u mislila su mi bila njihova imena,ali me sada nije to zanimalo.
Obmotala sam svoje ruke oko njegovog vrata i prstima lagano prolazila kroz njegovu kosu.
Ne zanima me,stagod da se desi posle ovog poljubca...ali sada zelim da uzivam u ovom savrsenom trenutku.
U trenutku kada njegove slatke usne ljube moje sve vise i vise,bez prestanka.
Kada smo vec oboje ostali skoro bez vazduha,odvojili smo se jedno od drugog.
Nisam smela ni da pogledam Neymara u oci,samo sam skrenula pogled ka podu.
"M-moram da idem.." brzo sam ustala sa kreveta i potrcala ka vratima
"S.." pokusao je valjda da kaze moje ime,ali ja sam brzo izletela iz sobe.
Naslonila sam se na zid i lagano se spustila sve do poda.On je mene poljubio...ovo se ne desava..
Da li ja sanjam?Ne sanjam zar ne?
Bila sam srecna kao neko maleno dete,doslo mi je da skacem od srece.
Skroz sam zabrinula njegove reci koje mi je rekao tamo,zaboravila sam da je bolestan i da sam toliko jako brinula za njega..
Bitno mi je bilo da me je poljubio..Ovo se ne desava...
Doslo mi je da vristim od srece,ali necu..Neymar mora da spava.
Udarila sam se u glavu,pa lepo je rekao doktor da moram da mu dam neki lek..
O Boze Saro...ti si se totalno sludila...a sada jos vise od kada te je poljubio...
Prstima sam prelazila svoje usne.Zatvorila sam oci i tacno sam mogla da se setim ukusa njegovih poljubaca.Njegove slatkoce,neznosti sa kojom me je ljubio.
Saro lek..lek..i lek..ne poljubac..
Otisla sam do kuhinje da bih sve uzela,zatim sam se ponovo vratila.
Uff..kako se treba ponasati nakon sto te je poljubio poznati nogometas?Po drugi put...
Kao prvo moram da pazim da ne padnem u nesvest ili da se ne sapletem ili nesto slicno..A dalje ce biti lakse.
Polako sam otvorila vrata,mislim da sam se nadala da je vec zaspao ali nije.
"D-donela sam ti lek.."
Pruzila sam mu lek i casu sa vodom.
"Kako si?" upitala sam ga
"Lose..sve me boli.."
Nisam mogla da podnesem da vidim kako izgleda,bio je tako bled..tako slab..tako nekako..slomljen...
"Pokusaj da spavas..pomoci ce ti.." rekla sam,zatim sa ugasila lapmu koja je bila na mom ormaricu.
"Ja i dalje mislim ono sto sam rekao.."
"Sta to?" bilo mi je lakse da pricam,posto je u sobi bio mrak.pa moje oci nisu morale da se susrecu sa njegovim savrsenim pogledom.
"Znas ti dobro.." rekao je i uhvatio me je za ruku
"Molim te.." dodao je
Uff.dobro...prevrnula sam ocima..ako bas zelis da umrem pored tebe onda ce biti tako..
"Uredu.." odgovorila sam
"Ali spavaj,bice ti bolje.."
Sela sam na krevet,a on je lezao pored mene.
"Izgledas tako veliko dok lezim.."blago se nasmesio i meni je laknulo.
Laknulo mi je kada sam ugledala njegov slabasan osmeh.Ipak osmeh je osmeh.
"Spavaj..." rekla sam po ko zna koji put,ali hajde vise..stvarno ce mu biti bolje kada malo odspava.
O moj Boze...Neymar Junior i ja u istom krevetu..dobro ovo zvuci preverzno..ali hellooouuu...nemoguce je...
Stvarno imam osecaj da sanjam..ali ako samo sanjam zasto se jos nisam probudila?
Ustinula sam sebe da proverim da li spavam,ali nista se nije desilo..
Znaci ne sanjam.Neymar me je poljubio...waoo...koja sam ja ustvari srecnica...
"Spavas?" upitala sam ga tiho,posto nije bilo odogovora shvatila sam da spava.
"volim te bebo..najvise.." govorila sam dok sam ga nezno milovala po obrazu
"Mozda nisi moj..ali te ja svejedno volim..."
"I ne mogu da zamislim vise svoj zivot bez tebe.."
Nisam mogla da odolim morala sam da ostavim maleni poljubac na njegovom licu.Morala sam...
Znam da me ne cuje i da ne oseti da sam ga poljubila,ali svejedno mi je..
Mozda u meni postoji nada,da on ipak ne spava.
______________