The Mafia Princess: The Reuni...

By ElenDzej

26.6K 1.4K 374

[ druga knjiga: The Mafia Princess ] ❝Vidimo se u paklu.❞ Zločini ne prestaju, jer rat žele dobiti po svaku c... More

Posveta/Beleška/Zahvalnica
Početak
01: More boje vina
02: Vrata pakla
03: Ponuda
04: Ples sa đavolom
05: Povratak iz mrtvih
06: Dvostruka prevara
08: Benefaktor
09: Faktor rizika
10: Osvajač
11: Tiha smrt
12: Uplakani đavo
13: Tetouburg
14: Plan B
15: Dan D
16: Pandorina kutija
17: Plava krv
18: Pirova pobeda
19. Kocka je bačena
20: Između đavola i dubokog plavog mora
21: Iz pepela
22: Do smrti
23: Ples smrti
24: Šah-mat

07: Detalji čine priču legendarnom

1K 61 8
By ElenDzej


Ljudi su zarobljeni u istoriji i
istorija je zarobljena u njima.
-Džejms Baldvin.

___________________________________________

Elenor

Probudila me je zvonjava telefona.

Znala sam na kojem mestu se nalazi telefon, te sam posegnula ka noćnom stočiću i uzela telefon pa pritisnula zelenu slušalicu. Oči su mi bile zatvorene, dok je glas na zvučniku govorio.

"Dobro jutro Elenor", Posejdonov glas činio se jednoličnim gotovo kao kod voditeljke za jutarnji program.

Nisam se mučila da odgovorim, već sam pustila njega da nastavi.

"Danas odlučujemo da li nastavljamo saradnju ili ne. Budi u skladištu 23b, istočni sektor doka za sat vremena", sačekala sam još koji trenutak, a nakon toga spustila slušalicu.

Sumorno i teško, jesenje jutro protezalo se duž grada na koji imam pogled sa prozora. Volela sam jesen i zbog toga mi nije bilo teško da razmišljam. S jedne strane, nije imalo mnogo šta da se razmišlja. Ja sam svoju odluku već donela.

***

Znala sam da će Posejdon doći ranije. Proučila sam njegovu taktiku istog trenutka kada sam se rukovala sa njim ispred zatvora.

Znala sam da je uredan u svojim zločinima, ne ostavlja tragove, igra po svojim pravilima i da većinom ostavlja druge da obave prljav posao za njega. Posao koji sam ja nekada radila.

Igra prljavo ali lukavo. Tako sam ja jedino i znala sa njim.

Razlog zašto sam želela sa njim da se nađem ranije je veoma prost. Previše sam lukava da znam da sastanak koji je planirao nije planirao samo za mene. Bila sam sigurna da će tome prisustovati i Lukas Barker, zbog čega nisam htela da stvar prepustim slučaju.

Parkirala sam auto kod govornice doka. Zatim sam peške došla do skladišta, kako bi za to vreme mogla da smislim u glavi opcije događanja, iako sam noćas hiljadu puta smislila različiti scenario. I svaki se završavao na isti način. Na moj dobitak. Ili u krvavoj kupki iz koje niko neće izaći živ.

"Došla si ranije", Posejdon je rekao, dok je stajao na gornjem spratu skladišta, naslonjen laktovima na gelender. Nisam odgovorila. Popela sam se stepenicama koje vode do drugog sprata i produžila ka njemu. Na sredini se nalazio sto, sa dve stolice.

"Izvoli", pružio je ruku ka stolici, koju sam ja trenutak kasnije izvukla te sela. Sačekao je da sednem, a zatim se spustio u stolicu preko puta mene.

"Verujem da znaš zašto sam te pozvao."

"Verujem da znaš zašto sam došla", pokeraško lice bez emocija mu je odgovorilo.

Bio je opušten, a i ja sam.

Stavio je laktove na sto, prste sužavajući u trokut. Sako i košulja su mu se povukli, otkrivajući mali deo arapskih tetovaža slova i brojeva koje se verujem prostiru duž oba rukava. Zapazila sam sitnu tetovažu u obliku iskrivljene zvezde, tik iznad desnog palca, a u s razmeri sa kažiprstom. Nisam pridodavala tome mnogo pažnje jer sam se fokusirala na svoj dogovor sa njim koji je potom usledio.

Staklasto plave oči su me direktno posmatrale, odavajući strogoću i opasnost.

"U redu", bilo je prvo što sam rekla, glasom kojim govorim da pristajem.

"Pristajem, radiću za tebe", na to je raširio zenice, ali ipak ostao pribran. Mogla sam osetiti da je u sebi likovao i slavio, misleći da je osvojio šah-mat.

"Pod određenim uslovima", težina reči dala se osetiti u vazduhu i ja sam to naglašavala. Želela sam da zna da ja nisam njegov pas koji će po narudžbini izvršavati njegove prljave poslove. Ja sam njegov budući ortak. To sam upravo i nameravala da mu kažem.

"Da čujem", klimnuo mi je, dozvoljavajući da nastavim. Izgledao je opušteno i pribrano, kao da svakog dana ugovara ovakve sastanke.

"Prvo, moraš da mi vratiš potpunu moju imovinu zajedno sa porodičnom kućom, koja je ostala u posredstvu Blodsa."

Želela sam to. Želela sam svoju staru kuću jer to je bio moj dom. U njoj sam odrasla. U njoj sam odlučila kojim putem ću ići. Značila mi je ta kuća iako u njoj više nema topline. Doduše, topline u njoj nema već deset godina.

"Hm", zamislio se, "sentimentalnost. Sećanja", frknuo je na to.

"U redu", pristao je. Na to sam u glavi precrtala prvu stvar sa liste koju sam zabeležila i zaklela se da ću uzeti od Posejdona. A lista je dugačka.

"Drugo, pročitaćeš mi testament i dodelićeš mi sve što je na njemu."

Želela sam da znam šta je otac ostavio posle smrti. Ipak, bio mi je otac, a njegova stara moć može uz dobro vođstvo doneti kako negodovanje tako i strahopoštovanje.

"I to je u redu", odgovorio je. Naravno da je u redu kada nije ništa još uvek o tvom trošku, pomislila sam. Ali ono što ću upravo reći itekako će te koštati.

"I treće", konačno sam rekla, poslednju i za mene najbolju stvar, " pedeset procenata tvoje prodaje narkotika i oružja pripada meni. Bez dokaza da sam u tome i bez pisanja", na to sam videla promenu njegovog izraza lica. Želela sam veliki ulog i to će ga mnogo koštati.

"U čemu je caka?", upitao je te zažmurio je na jedno oko, pokušavajući da dokuči.

"Samo hoću da se obezbedim", oblizala sam usne, objašnjavajući. Znala sam da sam na pravom putu. Još jedan korak mi fali kako bi potpuno upala u igru.

"Mnogo ćeš me koštati Blekova", procenjivački je rekao, "sreća pa mnogo vrediš."

"Nisam na prodaju Bruno", izgovorila sam njegovo ime sa oštrinom i gruboćom.

"Nisam to ni mislio, naprotiv, mislio sam da meni mnogo vrediš", izgledao je kao da se pravda. Jadno. Takvo nešto ne bi trebao da radi vođa Blodsa.

Prošle su sekunde našeg posmatranja, nakon što ne progovorio.

"Četrdeset", misleći na udeo u poslovanju sa njim.

"Pedeset. Uzmi ili ostavi, Bruno", naposletku sam dodala, "ali oboje znamo da ti trebam", nalaktila sam se na sto, procenjivački.

Na kraju je nakrivio glavu, u smislu, neka ti bude.

"Dogovoreno, ratniče", rekao je, kada sam dodala još nešto na šta je on po izrazu lica, pomislio da je još jedan uslov.

"Neka ovo ostane među nama", u trenutku kada su se ponovo vrata skladišta uz škripu otvorila. Ustala sam i rukovala se sa njim, trenutak pre nego što je Lukas Barker zakoračio u prostoriju. Video je naše rukovanje. Nakon toga je krenuo ka nama.

Dok nam je Lukas prilazio, Posejdon je odgovorio.

"Naravno."

"Pa dobro, kada smo svi na okupu, mogli bi da počnemo", rekao je kada se rukovao sa Lukasom. Nakon toga smo se smestili za isti sto za kojem smo Bruno i ja do pre nekoliko trenutaka sedeli. Bruno je nastavio.

"Razlog zbog čega sam vas stavio za isti sto je jednostavan", jednolično je nastavio, prelazeći pogledom sa mene n

"Želim da dva najbolja likvidatora rade za mene", rekao je, misleći na Lukasa i mene. I dalje smo gledali u njega.

"Taj posao obuhvata likvidiranje ljudi koje vam ja pošaljem, smišljanje planova za upad u skladišta i rad sa policijom", na zadnje sam se pobunila, dok je Lukas pažljivo posmatrao.

"Policija?", nastavila sam, "ne", odlučno sam rekla, odmahujući glavom.

"Nećete imati direktan kontakt sa njima. Korumpirani policajci će biti od veoma velike pomoći radi donošenja informacija iz lične grupe. Na taj način ćete znati u kom trenutku će se policija naći na mestu zločina ili krađe", delovao je tako samouvereno i odlučno, rečima govoreći i misleći da ćemo pristati na ovako nešto.

Verovala sam da će Lukas pristati. Sam je rekao da mu duguje i da bi taj dug platio, mora se vratiti na stare staze.

A ja?

Konačno sam se izvukla iz kandži kriminala. Iako iz kriminala nema izlaza. A sada ću dopustiti da me neki glupi inat ponovo vrati u stare vode. Da napomenem da Posejdon najverovatnije radi na dve strane i ne bih se začudila kada bi nas na kraju izigrao i smestio naše ubistvo - kada mu više ne budemo potrebni.

Osim toga, moram da vratim svoju kuću. To je jedino što mi je ostalo nakon svega.

I želela sam da znam Lukasove odluke. Šta namerava da uradi nakon ovoga. To je ono što me je kopkalo. Tada sam donela konačnu odluku.

"U redu, pristajem", rekla sam naposletku. Nakon svega, detalji čine priču legendarnom, zar ne? Još jedan od razloga bio je da otkrijem Posejdonove tajne. Čovek kao što je on mora da ih ima.

Sigurna sam da je umešan u još nešto. U to sam se uverila kada mi je prišao ispred zatvora.

Lukas nije ništa rekao na to. Hladno me je pogledao, pre nego što je odgovorio.

"Pristajem, prijatelju", nisam se iznenadila kada ga je nazvao prijateljem. Ali sam sigurna da to nije bilo iskreno.

"Vrlo dobro", rekao je Posejdon, "tu smo da stvaramo istoriju."

Nakon toga smo se rukovali, a ja sam sa lukavim osmehom smislila plan Posejdonovog uzdignuća i pada.

________________

Ko želi neka pogleda moju novu knjigu Chasing her. Hvala

Šta mislite?

Continue Reading

You'll Also Like

434K 11.3K 57
Tama. Tama ne može otjerati tamu,to može svjetlost. On je bio tama. Bio je u tami,nije znao kako izaći iz nje,pa je i on postao tama. Kad jednom se...
23.7K 671 21
Sta prvo pomislite kada neko kaze zena zmija? On prvo pomisli na nju. Savrsena zena, glatke koze, zelenih ociju, vitkog tela i sa kratkim fitiljom. S...
14.6K 1.3K 55
~ Triler/horor sa dozom romatike~ Lusindin život je veoma buran, i na veoma surov način njen predah od realnosti u školi biva oduzet. Sve više je t...