„Hej, Hari! Imaš posetu!"
Hari je začuđeno pogledao u zatvorskog čuvara, pitajući se ko bi njega mogao da poseti. Hteo ja da ga to pita, ali je ipak odlučio da drži jezik za zubima. Otkako je uhapšen i osuđen, retko ko mu je dolazio u posetu. Kad ovako zabrljaš u životu, svi ti okrenu leđa, i prijatelji i porodica, mada si im nekad i te kako bio potreban. Sad je Hari imao samo svoj neudobni krevet i hladnu ćeliju, s kojima će se družiti svake noći svog jadnog života.
Ustao je s klupe na kojoj je čitao novine i krenuo za čuvarom ka sobi za posete.
U njoj nije bilo nikog. Sa zatvoreničke strane zaštitnog stakla stajali su samo on i čuvar. S druge strane sedeo je čovek u elegantnom odelu kakvo bi i Hari verovatno nosio da nije u zatvoru. Prepoznao ga je, mada se nikad nisu lično upoznali. Srce mu je brže zakucalo i prvi put posle mnogo godina, dlanovi su mu se oznojili. Brzo je ugasio tu iskru nade koja je zasijala i zapretila da se pretvori u ozbiljan plamen želje. Želeti nešto što nikad neće imati samo donosi nemir i bol. Mada je znao da je zaslužio, Hari se trudio koliko je mogao da izbegne duševnu patnju.
Hari je seo u svoju stolicu s druge strane stakla i zagledao se u čoveka ispred sebe.
Uzeo je slušalicu i strpljivo sačekao da i onaj čovek to učini.
„Gospodine Eliot."
Hari je nagnuo glavu ka ramenu. „Gospodine Harison."
„Vi znate ko sam?"
„Moja ćerka se udala za vas. Naravno da znam ko ste."
Blejk Harison, vojvoda od Olbanija, zagledao se u čoveka pred sobom.
„Izgledate sasvim drugačije na fotografijama", rekao mu je.
„Zatvor isisava život iz čoveka. Da li je Samanta dobro? Džordan?" To što je izgovorio imena svojih ćerki čak je i njega šokiralo. Kajanje mu je stegnulo grlo.
,,Obe su dobro."
„A mališan?"
„I on je odlično."
Nije bilo isto čitati vesti o svojoj deci u novinama i čuti ih iz usta nekoga ko živi s njima. Hari je osetio delimično olakšanje. „Zna li Samanta da ste ovde?"
„Ne zna. Tek će saznati."
„Onda, zašto ste ovde?"
Blejk ga je pogledao pravo u oči i napravio izraz lica kao kad moćan čovek procenjuje rizik investiranja u sumnjiv posao. Hari je dobro znao šta sledi posle takvog pogleda, budući da je i sam često umeo da načini čoveka manjim od makovog zrna jednim takvim pogledom. Ne želeći da izgleda kao uplašeni miš, ispravio se i uložio veliki napor da ne skrene pogled.
„Zašto ste to učinili?", upitao ga je Blejk. „Morali ste znati da će vas uhvatiti pre ili kasnije."
Hari je zatreptao. Znao je da Blejk sigurno nije došao da ga propituje o njegovoj prošlosti, ali je predosetio da će od onog što mu bude odgovorio zavisiti da li će pridobiti Blejkovo poverenje ili prezir. Zadobiti poverenje ćerkinog muža moglo bi značiti da će ubuduće videti ćerku i unuče uživo, a ne na novinskim fotografijama.
„Vi ste biznismen i dobro znate kolika je moć novca."
„Moć koju zadobijete novcem lako može postati prokletstvo."
Hari je klimnuo glavom. „Tačno tako." Novac je bio Harijeva loša navika. Njegov porok. I uopšte nije bilo važno to što ga je imao mnogo više nego što je mogao potrošiti. Želeo je da ima više uprkos tome što je zbog svoje gramzivosti izgubio porodicu i slobodu. Sada plaća visoku cenu za svoju glupost.
Obojica su sedeli u tišini nekoliko trenutaka. Zatim se Blejk ponovo zagledao u njega.
„Razmišljate li ikada o svojim ćerkama?"
Hari je pomislio na jedine vredne stvari u svojoj ćeliji. „Svakog dana."
„Zašto onda niste ni pokušali da uspostavite kontakt sa Samantom?"
Hari je skrenuo pogled. „Ne zaslužujem je. Doneo sam joj samo bol i patnju." Grlo mu se steglo od tuge. Progutao je pljuvačku.
Blejk je odmahnuo glavom, očigledno se dvoumeći da li da izgovori ono zbog čega je zapravo došao. „Gospodine Eliot, zamolio bih vas za jednu uslugu."
„Kakvu uslugu bih ja vama mogao učiniti?"
Pogledi su im se ukrstili. „Zamolio bih vas da uništite svaku fotografiju, novinski članak i bilo šta drugo što imate u vezi sa mnom i Samantom."
Hari je toliko čvrsto stegnuo slušalicu da su mu prsti pobeleli od tog stiska.
„Zašto?"
„U ovom zatvoru postoji osoba koja ne sme da sazna ništa o nama i našim prijateljima."
Hari je zainteresovano pogledao u svog zeta. „Hoćete li mi reći ko je ta osoba?"
„Ne smem. Ali ako vam je stalo do ćerki i njima dragih ljudi, učinićete to."
„Imaš još jedan minut, Hari", obavestio ga je čuvar.
Pošto je još malo razmislio o Blejkovim rečima, Hari je samo kratko klimnuo glavom. „Čuvajte ih."
„Hoću."
Hari je vratio slušalicu na mesto i još jednom pogledao u Blejka pre nego što je izašao iz prostorije...
***
„Novinari zahtevaju da se oboje pojavite na bini", rekao im je Džej, pritom lupkajući olovkom po svom rokovniku koji je držao na kolenima. „Ne budete li sazvali tu konferenciju za štampu i obelodanili da ste se venčali, proganjaće vas sve dok ne budete i u sopstveno kupatilo ulazili strepeći da će vas neko uslikati."
Karter je zažmurio i odmahnuo glavom. Zašto je život morao baš ovoliko da se zakomplikuje? Elajza je prešla prstom preko njegove podlaktice i time uspela da mu izmami mlak osmeh.
Sad kad je znao za jezivi razlog njenog dugogodišnjeg skrivanja, nije imao srca da je izloži očima javnosti. Din je bio u pravu. Trebalo je da je odvedu u neku džunglu, što dalje od svih. Osećao se kao egoista, zato što je ona ostala ovde samo zbog toga što ju je on zaprosio. Na trenutak je pomislio na sve one jadne žene koje je Sančez hladnokrvno pobio, ali je uspeo da istera tu jezivu sliku iz glave.
„Kartere?"
Prenuo se iz misli i pogledao u Elajzine tamnosmeđe oči. „Molim?"
„Mislim da bi bio red da kažemo Džeju šta se dešava."
„Šta to Džej ne zna?", upitao ih je Džej i nastavio da lupka olovkom po rokovniku, nervozno prelazeći pogledom sa Elajze na Blejka.
Karter je prošao rukom kroz svoju ionako razbarušenu kosu. Bilo je rizično reći Džeju o okolnostima u kojima se Elajza nalazi. Međutim, još rizičnije bilo je dopustiti da se ona pojavi na konferenciji za štampu.
Elajzini prsti prelazili su preko njegovih u sitnim krugovima, kao da je time želela da ga privoli da se povuče. Bude li joj se išta dogodilo, on će biti kriv za to. Da je slušao Dina, ona bi bila bezbedna. Daleko od prijatelja, ali bezbedna.
„Šta to Džej treba da zna?", ponovio je Džej nešto glasnije.
U vestima se već spekulisalo o Elajzinom poreklu, budući da je njegov konkurent za mesto guvernera očigledno obavio detaljnu istragu o njenoj porodici i imigracionom statusu. Pronađu li bilo šta nelegalno u biografiji buduće prve dame Kalifornije, Karter sigurno neće biti izabran. Ali nije ga bilo briga za to. Elajzina bezbednost bila mu je važnija od položaja.
A opet, s druge strane, s pozicije guvernera mogao bi joj pružiti daleko bolju zaštitu nego što će moći ako ostane advokat ili sudija.
Ne. Moraće dobro da promisli o svemu.
I moraće da potegne nekoliko veza.
Okrenuo je dlan i prepleo prste s njenim. „Elajza je u programu zaštite svedoka. Zato su morali da joj promene identitet."
Džej je prestao da lupka olovkom i pogledao zapanjeno u Elajzu.„Stvarno?"
Ona je klimnula glavom i slegnula ramenima. „Stvarno."
Džej je ustao sa stolice i počeo nervozno da korača po prostoriji kao čovek koji je popio najmanje šest šoljica kafe. „Dakle, zato je Blejk uveo dodatne mere obezbeđenja? Neko te proganja?"
„Verovatno."
,,Ko još zna za ovo?"
„Bliski prijatelji, porodica... Zašto pitaš?"
Džej je protrljao bradu. „Sad kad ste u braku, ovo će isplivati na površinu. Svesni ste toga, zar ne?"
Elajzin zbunjen pogled dao mu je do znanja da nije sasvim sigurna šta sledi.
„Zna li i tvoj ujak?"
„Maks?"
„Da, on."
„Nismo u najboljim odnosima."
„Ali blizak ti je rod. Glasači to znaju. I ranije sam ti govorio da bi trebalo da se osloniš na njega, ali sad mi se čini da nemaš drugog izbora."
„Ne mogu se osloniti na Maksa."
„Kandidovaće se na reizborima za dve godine. Prikupiće glasove na sve moguće načine."
„Na šta ciljaš, Džeje?", upitao ga je Karter.
„Tako ćemo obelodaniti stvar pre drugih. I učinićemo to tako da javnost vidi da je tvoj ujak uz tebe. On ne mora znati zašto je tamo. Reći ćemo da novinari žele da objave vašu zajedničku fotografiju."
„Maks jeste samoljubiv, ali teško da će doleteti samo radi toga da bi se slikao sa mnom."
„A ako ga pozovemo na dobrotvornu večeru u subotu?", predložila je Elajza.
Karter nije bio oduševljen ovim predlozima. Pre bi napravio pakt sa crnim đavolom nego sa svojim ujakom. „Molim te da mi pojasniš šta dobijamo Maksovim prisustvom?"
„Sviđalo ti se ili ne, Kartere, Maks uživa veliko poštovanje među političarima. Ili bolje rečeno, strahopoštovanje. Kao što i sam znaš, političari mogu da stoje na suprotnim stranama i glože se oko različitih stavova u pogledu vođenja zemlje, ali svi vi imate porodice i želite da ih zaštitite. Ono što ti činiš odraziće se na Maksa, baš kao što će se njegova dela odraziti na tebe. Zato mu treba jasno predočiti da je u njegovom najboljem interesu da stane uz tebe i Elajzu kada obelodanite ovu informaciju. Maks nije došao do mesta u senatu zato što je vukao glupe poteze. Naprotiv."
Maks je bio sve samo ne glup, pomislio je Karter. Ne samo što je oštrouman već je i izuzetno opasan čovek. Smučilo mu se od same pomisli da će njemu dugovati uslugu.
„O čemu razmišljaš?", tiho ga je upitala Elajza.
Prineo je njenu ruku svojim usnama i poljubio joj prste. „Ne znam možemo li da mu verujemo. U stvari, znam da ja ne mogu."
„Može li da nam oteža situaciju?"
„Kratkoročno gledano, verovatno ne." Ali, đavo uvek dođe po svoje, pre ili kasnije.
Džej je stajao po strani i vrteo olovku između prstiju.
„Zašto ne bismo zamolili tvoju majku za uslugu? Ona najbolje poznaje svog brata."
Karter se na ovo usiljeno osmehnuo. „Pa, dobro..."
Elajza mu je stegnula ruku i obratila se Džeju. „Pobrini se da na toj dobrotvornoj večeri bude slobodnih mesta za našim stolom. Naknadno ćemo ti javiti koja imena treba dodati na listu zvanica."
„Odlično", rekao je Džej i odmah krenuo da izvrši zadatak. „Znaš i sam kako se kaže, Kartere. Drži prijatelje blizu, a neprijatelje još bliže."
***
Elajza je još jednom zamolila Gven da joj pomogne oko izbora odeće. Karter joj je otvorio račun i dao joj punu slobodu oko trošenja novca. Elajzi to nije bilo baš po volji, budući da je imala svoj novac, ali znajući da je Gven neće odvesti u neku jeftinu radnju, pristala je, svesna da njen privatni račun neće moći da pokrije troškove Gveninog luksuznog ukusa.
U stvari, Elajza nije bila svesna koliko je Karter imućan sve dok je nije pitao za mišljenje u vezi s veličinom privatnog mlažnjaka koji je odlučio da kupi.
„Ti to ozbiljno?", upitala ga je.
„Lepo sam ti rekao da ne mogu doveka koristiti Blejkov avion. Potreban je njemu", rekao joj je i pokazao joj prstom ka spavaćoj sobi u avionu. „Tamo mogu dvoje da spavaju. I sedišta se potpuno spuštaju."
„Kartere, ovo je avion. Mlažnjak."
„Da, pa šta?"
„Ti umeš da letiš?"
„Za to postoje piloti."
„Ti ozbiljno nameravaš da kupiš taj avion?"
Pomerio se u stolici i pokazao prstom ka monitoru koji je zauzimao trećinu njegovog radnog stola. „Mislim da bi tamnija boja enterijera bila prikladnija", razmišljao je naglas.
Elajza je zažmurila i odmahnula glavom. „Jesi li video koliko nula stoji iza prve dve cifre cene tog aviona? Molim te, koliko je velika ta tvoja posuda za kafu u kojoj držiš ušteđevinu?"
„Dovoljno", rekao je i kliknuo na sliku drugog modela aviona. „Ovaj mi se više dopada. Šta ti misliš? Ima dvanaest sedišta."
„Nisi normalan."
„Dopada mi se tamno drvo."
„Kartere, to čudo košta nekoliko miliona! Sigurna sam da se šališ."
Kliknuo je na treću sliku i oči su mu naglo zasijale. „Ovo je prava stvar!Ovaj može da pređe tri hiljade kilometra s jednim rezervoarom i ima osamnaest sedišta. Savršen je."
Elajza ga je uhvatila za ramena i snažno ga prodrmusala. „Probudi se. Šta to, pobogu, radiš?"
„Kupujem avion. Šta drugo?"
„Zašto?"
„Zato što nam je potreban. Letim skoro svake nedelje, a uz to ne želim da se ti guraš po javnim aerodromima. Blejk mi je odavno rekao da treba da uložim novac u privatni avion, ali tada mi se ta investicija činila nepotrebnom. Sada sam promenio mišljenje."
„Blejk je iz plemićke porodice i može da obriše dupe novčanicom od hiljadu dolara ako mu se tako prohte. Ne moraš da se takmičiš sa svojim najboljim prijateljem, Kartere."
Karter je nakrivio glavu i stidljivo se osmehnuo. „Elajza, ne takmičim se ni sa kim. Ovo sam odavno planirao."
,,I zašto si baš sad odlučio da ga kupiš?"
Povukao ju je prema sebi i naterao je da mu sedne u krilo. Obujmio ju je oko struka i zagnjurio glavu ispod njenog vrata. Nozdrve su joj se ispunile njegovim muževnim mirisom i celo telo joj se ispunilo prijatnom toplinom.
„Krajnje je vreme da prestanem da glumim da ne mogu ovo da priuštim... Mogu, Elajza. I želim... zbog tebe."
Spustila je ruke na njegova široka ramena i počela da ga masira. „Meni nije potreban avion."
Nagnuo se ka njoj i poljubio je u vrh nosa. „Ne slažem se."
„Ti si potpuno lud."
Nasmejao se i okrenuo se u stolici držeći je u krilu, tako da su sada oboje bili okrenuti licem prema velikom monitoru. „Koji ti se najviše sviđa?"
„Kao što rekoh, lud si."
„Tamna orahovina ili svetla borovina?"
Elajza je pogledala u sliku na ekranu. „Svetlo deluje staromodno."
„Onda ćemo kupiti ovaj model s tamnim enterijerom i većim rezervoarom, tako da možemo preleteti celu zemlju bez dopune goriva."
Teško je odoleti ovakvim stvarima. Ali, za ime sveta, nisu kupovali par skupih cipela, već ceo avion! „Ako se umorimo, moramo imati spavaću sobu." Pomislivši na vreme provedeno u krevetu dok su leteli s Havaja, srce joj je brže zakucalo i oblilo ju je rumenilo.
Karter je prebacio ruku preko njenih ramena i kliknuo mišem na slike dva najskuplja modela na ekranu. Njihovi luksuzni enterijeri opremljeni barom, spavaćom sobom, kuhinjom, uz dva reda kožnih sedišta, zasijali su pred njenim očima. Kupatilo je bilo prostrano i kompletno opremljeno.
„Taj krevet ne izgleda naročito velik."
Karter ju je poljubio u rame i prešao usnama preko njenog vrata. „Nama ne treba mnogo prostora."
Elajza je okrenula glavu i spustila vreli poljubac na njegove usne. Dok ga je ljubila, Karter je zaboravio i na avione, i na sve ostalo. Jedino na šta je mislio bilo je koliko je voleo vreme koje je provodio s njom u krevetu.
***
Abigejl je pristala na Džejev predlog. Mada nije posebno verovala svom bratu, znala je da će on učiniti sve što je potrebno samo da bi izbegao skandal i sačuvao porodično ime.
Džej je izmenio spisak zvanica za dobrotvornu večeru i dodao na njega imena Karterove majke, ujaka i nekoliko novinara. Nilov tim će se pobrinuti za bezbednost dobrotvorne večere.
Formalna večera zahtevala je da Elajza nosi dugačku svečanu haljinu stegnutu u struku i s prilično dubokim dekolteom. Elajzi se isprva nije dopala, ali ju je onda Gven podsetila na to da kao supruga budućeg guvernera mora promeniti način odevanja.
Čak i u prostoriji punoj naoružanih pripadnika obezbeđenja, Elajza će se osećati kao gola bez svog pištolja. Nije mogla da ga ponese, jer njena haljina to nije dozvoljavala.
Dok su se vozili luksuznom limuzinom do hotela u kom se održavalo dobrotvorno veče, Elajza je razmišljala o tome kako se nikad neće navići na raskošan život koji Karter vodi. Ipak, mada joj je sve to bilo strano, nije mogla da porekne da su joj se neke stvari dopadale. Karter je sedeo do nje i kucao poruku Džeju kojom ga je obavestio da su krenuli i da pripremi sve za njihov dolazak. Dok su prolazili bulevarima Los Anđelesa, Elajza je posmatrala svetla grada i prisećala se svojih detinjih snova u kojima je sebe zamišljala kao princezu koja se udaje za zgodnog princa. Primetivši druge vozače kako izvijaju vrat ne bi li ustanovili ko se krije iza zatamnjenih stakala elegantne limuzine, nije mogla da se otme utisku da joj se san naposletku ostvario. Sedela je pored najzgodnijeg muškarca na svetu i nosila njegov dijamantski prsten - onaj za koji nije hteo da joj kaže koliko je koštao - i taj isti najzgodniji muškarac je nju zvao svojom suprugom.
Srce joj se ispunilo radošću, a duša prijatnom toplinom. Karter joj se uvukao duboko pod kožu, i to ju je pomalo i plašilo. Možda njihov brak ipak može potrajati, razmišljala je. Pa ipak, dok su noću vodili ljubav i šaputali jedno drugom nevaljale stvari, nikad nisu ni reč prozborili o ljubavi. Elajza nije mogla da se ne zapita postoji li još neki razlog zašto se Karter oženio njom, osim onih koji su se ticali njene bezbednosti i njegove kandidature. Mada je silno želela da on gaji prema njoj osećanja slična onima koje je ona gajila prema njemu, bila je duboko svesna da je njemu za pobedu na izborima preko potrebna žena. Ako se izuzmu dosadašnji razvedeni guverneri, za tu stolicu nikad nije izabran nijedan neženja.
Karter je prema njoj bio plemenit kao svaki vitez. Budući da se osećao odgovornim za to što je njena prošlost razotkrivena, nije bio takav čovek da joj okrene leđa bez ikakvog razloga. Znala je da će biti uz nju sve dok joj bude pretila ikakva opasnost. Ma koliko je htela da proizvede u sebi osećaj krivice za to što ga je držala kao taoca u braku, nije uspela. Kako bi i mogla, posle eksplozije strasti koja je gorela među njima od dana venčanja. Ali ipak nije mogla da prestane da brine. Šta će se desiti kad se ta strast jednom ugasi? Stresla se od same pomisli na to.
Karter je prestao da kuca poruku i uhvatio je za ruku. „Jesi li dobro?", upitao ju je.
„Jesam", žustro mu je odgovorila.
„Sigurno? Video sam da se osmehuješ, a onda si se naglo uozbiljila."
Stegnula mu je ruku i pogledala ka blistavom ulazu u hotel pred kojim se njihova limuzina upravo zaustavila. „Brinem kako će proći ovo veče."
„Imaš tremu?"
„Malo."
Pošto se vozilo zaustavilo, šofer im je otvorio vrata. „Uz tebe sam."
Široko se osmehnula i pružila mu ruku da joj pomogne da izađe iz limuzine.
Dok su ruku pod ruku koračali ka hotelskom holu, najmanje deset bliceva sevnulo je u njihovom pravcu. Nil je stajao kod samog ulaza, dok je drugi telohranitelj koračao iza njih. Elajzi se učinilo da je svaki muškarac u tamnom odelu koji je stajao bez pratnje zapravo nečije obezbeđenje. Pošto su ih u svečanom holu dočekali njihovi domaćini, Elajza je zaboravila na sve ostalo.
Poznati holivudski par srdačno se rukovao s Karterom dok im je on predstavljao svoju suprugu. Holivudska diva ju je pozdravila kao da su stare prijateljice i time oslobodila Elajzu neprijatnog osećanja nepripadanja ovoj raskoši. Pošto ju je poljubila u oba obraza, Merilin ju je počastila osmehom za koji je holivudski producenti plaćaju suvim zlatom.
„Dodali smo još četiri stola čim smo saznali za vaše venčanje. Tomu i meni je velika čast što ste odlučili da se baš kod nas prvi put pojavite zajedno u javnosti."
„Čast nam je što ste nas pozvali", rekao joj je Karter.
Merilin je bila izuzetno sitna žena. Čak i u visokim štiklama, jedva je dosezala Elajzi do ramena. „Mnogo se radujemo što ste došli."
Dok se rukovao s Tomom, Karter je dodao: „Nadam se da vam ne smeta dodatno obezbeđenje."
„Nimalo. Čim smo čuli da će nam se pridružiti i vaš cenjeni ujak, shvatili smo zašto ste morali da ih angažujete."
Elajza je prigušila potrebu da se nasmeje.
Tom i Merilin su ih uveli u svečanu salu u kojoj je zabava već otpočela. Dok je prelazila pogledom preko sale ne bi li ugledala neko poznato lice, Elajza uopšte nije primetila da se zalepila za Kartera kao prilepak, sve dok je on nije potapšao po ruci. Odmah je opustila ruku. Zašto se odjednom tako uznemirila? Ovde nipošto ne bi smela da pokaže strah, ali dok su prolazili pored velikog ogledala, primetila je sumnju u svojim očima.
Možeš ti to, Lisa. Možeš.
Karter se zaustavio kod konobara i uzeo čašu šampanjca s poslužavnika. Nagnuo se ka njoj i šapnuo joj na uho. „Izgledaš kao da bi ti ovo veoma prijalo."
Bio je u pravu. Posle samo nekoliko gutljaja prijatno osvežavajućeg tečnog ohrabrenja, telo joj se opustilo.
„Gospođo Bilings?"
Zastala je i tek tada shvatila da se neko njoj obraća. „Ja sam Džejd Li, a ovo je moj partner Randal." Džejd Li, jedna od najtraženijih modnih kreatorki u Holivudu, bila je oličenje savršenosti i vitkosti. Bože, jede li neko ovde?
„Drago mi je što smo se upoznali."
Džejd je pohvalila Elajzinu haljinu i upitala je ko ju je dizajnirao. Elajza nije imala pojma. Gven bi to sigurno znala, ali Elajzu nije bilo briga. Džejd se nasmejala Elajzinom nepoznavanju mode i pozvala je da svrati u njen atelje da joj pokaže neke svoje modele.
Ćaskale su malo o modi, malo o zvanicama, malo o vremenu. Posle nekog vremena, Elajza se našla na metar razdaljine od svog muža. Svi su znali ko je ona, a budući da su filmske zvezde bile domaćini ove dobrotvorne večere, znala je i ona neke od njih. Za kratko vreme je potpuno zaboravila na to da su svuda oko njih telohranitelji, i počela da se ponaša kao prava političareva žena.
Dešavalo se da joj neko postavi nezgodno pitanje u vezi sa Karterovom kandidaturom i šansama za pobedu na izborima, ali Elajza je dobro znala na koja pitanja treba da odgovori, a koja treba da zaobilazi kao mačka vrelu kašu. Džej ju je dobro podučio pre prijema. Zato bi se takvima samo ljupko osmehnula i diplomatski im odgovorila: „Karter će predstavljati interese glasačkog tela. Zar jedan guverner ne treba da služi svom narodu, a ne da vlada njime?"
Neki bi se zadovoljili ovakvim odgovorom, dok je bilo i onih koji bi nastavili da čačkaju mečku, ali ne preko granice pristojnosti.
Sve u svemu, većina zvanica je krila svoje pravo lica iza maske slatkastozašećerenih osmeha. Ona poznata dizajnerka htela je da Elajza nosi njene haljine ne zbog toga što joj je Elajza prirasla za srce, već zato što je znala da će joj se time prodaja udvostručiti. Filmski producenti su im se ulagivali kako bi prikupili poene kod Kartera i isposlovali finansijsku podršku, ako bude bio izabran za guvernera. Svako je imao neki svoj interes.
U prostoriji je bilo mnogo moćnih i uticajnih ljudi, ali Elajzi je bio potreban prijatelj. Potražila je pogledom Kartera i pronašla ga na drugom kraju prostorije. Zapiljila se u njega da bi ga naterala da se okrene ka njoj. Kad je to učinio, osmehnuo joj se i napravio izraz lica kojim ju je upitao da li je dobro.
Klimnula je glavom i uzvratila mu osmeh, zatim je nastavila da razgovara sa ženom koja je stajala pokraj nje. Ali tek kad je videla da je Samanta stigla i da se zaputila ka njoj, Elajza se uistinu opustila.