Jedan

8K 420 37
                                    

~Jedan~

" Pany, dušo, siđi dolje! Zakasniti ćeš u školu! " - dovikivala je moja mama, a ja nisam ustajala. Mrzim ovo. Zaklopim oči nastojeći da ne zaspim. Samo još 5 minuta.

" Pany Angela Rose! " - začujem majčine korake. Čim me zove mojim punim imenom to nije dobro. Moram ustati, brzooo! Skočim s kraveta, brzinom munje navučem traperice i crvenu majicu. Počešljam svoju smeđu valovitu kosu i... čekaj, smeđu? ne znam baš je li smeđa. Više je zlatno-kestenjasta. Možda samo kestenjasta... Nije bitno, brzooo! Otvorivši vrata sobe zamalo sam udarila mamu. Ups!

" Oh! Mama! Dobro jutro! " - Preduhitrim ju i sjurim se niz stepenice u kuhinju. Shit! Imam još deset minuta do početka škole! Zagrizem sendvič i otpijem gutljaj kakaa, nabacim ruksak na leđa i doviknuvši pozdrav izletim iz kuće. Iza sebe začujem majčin glas: " Pany, jesi li doručkovala? " " Jesam! Bok! " - odgovorim glasno i odjurim u školu. Sva sreća stigla sam točno na vrijeme. Trenutak poslije je zvonilo. Prvi sat imam matematiku. Profesorica je demon. Zauzmem svoje mjesto u četvrtoj klupi do prozora. Ubrzo začujem i drugo zvono, a profesorica počne blebetati o jednađbama. Anne kao i obično kasni na sat. Inače, to je moja prijateljica. Jedina i najbolja u cijeloj školi. Nitko se ne druži sa mnom i to mi baš i ne smeta. Volim samoću.

" Dobro jutro, profesorice! Oprostite što kasnim! Neće se ponoviti! " - u razred uleti Anne sa svojim svakidašnjim isprikama. " Gospođice Law, kakvo je to ulijetanje u učionicu!? I još sa zakašnjenjem! Nečuveno! Sjednite na svoje mjesto! " - zmijski ton naše profe se ne može zaboraviti. Anne se smjesti pokraj mene.

"Joj jedva sam stigla jutros. Gnjavatorica od sestre, ponovno!"- reče Anne sa svojim tipičnim kolutanjem očima. "I ja sam skoro zakasnila jutros. A znaš mene! Hehe! Nikada neću stići na vrijeme."- odgovorim šapatom i počnem prepisivati zadatke s ploče. "Znaš mogla bi mi pomoći oko ovoga. Ne kužim baš."- upita Anne otvarajući bilježnicu. "Da, da. Nema problema."- odgovorim ne podižući pogled od bilježnice. " Gospođice Law, izvolite na ploču." - začujem profin glas i sažalno pogledam u Anne. Ona uzvrati istim pogledom. Kratkim koracima dođe do ploče, uzme kredu i nekoliko puta puhnuvši uspije izračunati površinu trokuta. Koje remek dijelo! "U redu gospođice Law. A sada da vidimo možete li rješiti ovaj zadatak."- kaže zlobno profa i počne postavljati zadatak. Anne je pogledala u razred kao da pita:"A što ću sad?". Razred se zlobno zasmijulji. Anne je s mukom gledala kobasicu od zadatka koji je postavljala profesorica. Lice joj je bilo crveno od muke. Jadna Anne. I u taj čaš začuje se zvono.

"Gospođice Law, spasili ste se. Ovaj put. Slijedeći se nećete dobro provesti."- reče profesorica i izjuri iz učionice. "Joj Pany! Što ću sad? Uhvatila me se! Mrtva sam!"- jadikovala je Anne spremajući knjige. Dok smo izlazile iz razreda i krenule prema učionici biologije začula sam jako iritantan glas, meni najmrže osobe na cijelom planetu: "Pany, dušo! Pa kako si mi danas, ha? Izgledaš mi baš... grozno." Na tu se rečenicu koja nije bila smiješna Nevoljko se okrenem u njenom smijeru i pogledam je najhladnijim pogledom koji postoji: "O, Rochell! Koje 'ugodno' iznenađenje. Nažalost nemam vremena za daljnje rasprave s tobom. Vidimo se nadam se. Adio!". Trudim se biti fina prema njoj iako i sama zna da ju mrzim. Prošle godine kada smo bile na izletu sa školom rekla sam joj da mi se kloni s puta. To je sve rekla mojima pa sam bila u kazni.

Mrzim ju i mislim da je to poprilično jasno!

School for SupernaturalsWhere stories live. Discover now