Zavedi me (Prvi deo trilogije "Iskušenje ljubavi") 🔚

3. Belfast

- Hej. - prišao mi je dok sam gledala šta ću da obučem.

- Hej. - pogledala sam ga.

- Nisi se valja naljutila?

- Nisam. Moram da se spremam za posao.

- Gde radiš?

- U jednoj srednjoj školi. Predajem... srpski jezik.

- Profesorka! Tako mlada, a već počela da radi.

Osmehnula sam se.

- Pa... mogla bi da me naučiš srpski, profesorka.

- Stvarno želiš da naučiš srpski?

- Da, zato što ću imati najbolju profesorku.

- Dobro. Dogovoreno. Počećemo večeras.

- Važi. - poljubio me je. - Imam snimanje od pola dva. Kada ti krećeš?

- Oko pola dvanaest.

- Dobro. Poći ćemo zajedno. Ispratiću te do škole, posle toga idem da vežbam one tekstove.

- Naporno ti je?

- Onako. Nije toliko. Navikao sam.

Izvadila sam rezervni ključ od kuće iz tašne. - Uzmi.

- Ključ?

Klimnula sam glavom. - Želim da se preseliš kod mene.

- Stvarno?

- Mhm.

Zagrlio me je čvrsto. - Hvala ti. Hoćemo li spavati u odvojenim sobama?

Vratio sam se ranije sa snimanja i preneo svoje stvari kod Katarine kući. Odlučio sam da je iznenadim - ponovo. Pošto je ceo dan radila, spremio sam nam večeru. Odmah da napomenem da ne znam hoće li mi ostati glava na ramenima kada vidi u kakvom je stanju njena kuhinja.

Falilo je vino. Otišao sam do prodavnice i kupio najskuplje vino. Čim sam se vratio, čuo sam zvuk fiksnog telefona. Podigao sam slušalicu, ali sam ćutao.

- Keti? - čuo sam glas one njene drugarice Jasmine. - Ženo!? Aman, javi se! Htela sam da te pitam šta želiš za rođendan. Imala sam u planu da ti kupim Karmonu, ali pošto ga mrzim iz dna duše, kupiću ti neku knjigu. - brbljala je.

Da li je ova devojka normalna?

- Ništa te ne čujem. Možda ti telefon ne radi dobro. Zovi me preko skajpa. Ljubim te. Ćao. - prekinula je poziv.

Rođendan.

Nije rekla kada.

Kako da saznam?

Nervozno sam tražio po Katarininoj sobi bilo kakav dokument. Posle pola sata sam uspeo da pronađem njen pasoš.

O, moj, Bože.

Pa njoj je sutra rođendan.

Postao sam još više nervozniji. Stići će za sat vremena a ja joj nisam ništa kupio. Brzo sam obukao jaknu i odjurio do grada.

Polako Karmona. Nemoj da pucaš visoko. Kupi joj neku sitnicu koja nije mnogo skupa a koja će je svakako obradovati.

Lutao sam gradom i ništa mi nije zapalo za oko. Vratio sam se i ugledao je u dnevnoj sobi.

- Hej. - osmehnula mi se.

Ćutim i ne progovaram.

- Šta se desilo?

I dalje ćutim. Ne mogu ni da je pogledam.

- Pričaj sa mnom, jebote.

Pogledao sam je i slegnuo ramenima. - Bio sam do grada da ti kupim... poklon za rođendan. Nisam ništa našao.