TRY...

Chapter 54.

"Baš se fino slažemo.." Harry govori te ustaje sa fotelje i ide zamnom u kuhinju.

"Da ,da ne možemo se bolje slagati..." sarkastično govorim prevrčući očima te ulazim u kuhinju te sjedam na stolicu a Harry odmah preko puta mene. Zar njemu nije jasno da sam pobjegla od njega? Isti je kakav pas.Stalno hoda za tobom.

Tišina.

Pobogu ako si došao zamnom onda reci nešto ili idi.

"Svidjeo ti se moj poljubac jutros.."smiješi se.

Kvragu bolje da si otišao nego to rekao.

Pogledala sam u njega. Smiješi se. Joj zaljepit ću mu takvu šamarčinu da će mu lice toliko nateknuti tako da se neće moći nasmijati sljedećih mjesec dana.

"Nije.." pravim ozbiljan izraz lica te odmahujem glavom. Skrećem pogled kako mu moje oči nebi rekle istinu. Ako je to uopšte moguće.

"Jest.."

"Nije!"

"Melissa ja sam hodajući detektor laži...meni ne možeš ništa sakriti.." smiješi se kada sam ga pogledala.

"Detektor lazi?" glasno se smijem.

"Ma nemoj..odakle ti to?" značajno pitam kao da ne vjerujem.Zapravo i ne vjerujem.

"Pobogu stari mi je bio detektiv...naslijedio sam neke njegove gene...znam zaviriti ljudima u dušu.."

Dakle zato mu je onakav prodoran pogled.

"Da baš." smijem se. Glasno.

"Malo prije kada si rekla da ti se nije svidio poljubac skrenula si pogled... jutros nakon poljubca si se namrštila dok sam te pusto da u tišini razmišljaš... kladim se da si se mrštila jer ti je bilo krivo što nisi dozvolila ovaj poljubac...kada pričaš samnom pogled ti često leti na moje usne..."

"Okay okay prestanmi..." mašem rukama kako bi ga zaustavila "Plašis me...šta si ti neki vampir.."

"Hodajući detektor laži.." sliježe ramenima.

"Prestani to govoriti nestavrno je" govorim a on primiče stolicu k mojoj a ja ne činim ništa da bi se odmakela od njega. Toliko mi je blizu da mogu osjetiti toplinu koju njegova koža ispušta. Noge nam se dotiću ispod stola a ja se trzam.

"Vidiš...sad sam ti se primakeo a ti se nisi odmakela...mala privlačim te kao što i ti mene privlačiš.." smiješi mi se u lice a ja mogu osjetiti metvicu u njegovom dahu. Pobogu otkud ta metvica. Ne postoji kaladont od metvice.

"Ne seri harry!" govorim smrknuto ali on mi brzo hvata bradu jednom rukom i okreče mi glavi prema sebi nakon čega pritišče svoje usne na moje. Pokušavam se oduprijeti ali on na sekundu odvaja usne od mojih i govori..

"Ne protivi se malena...dozvoli mi samo na sekundu...znam da me želiš koliko i ja tebe.." govori a njegov dah ulazi u moja usta. Ludim. Tijelo mi drhti a gačice mi postaju vlažnije zbog same pomisli njegovih usana na mojima.

Prepuštam se poljubcu. Rastavram usne i dozvoljavam svom jeziku da se igra sa njegovim. Poljubac je nježan,spor i bolan. Želim onaj snažniu,neuredni poljubac. Namjerno me muči. Namjerno se igra samnom.

"Ovo je pogrešno Harry..." guram ga od sebe dok zdrav razum govori umjesto mene. Opet sve kvari ali da nije njega vjerovatno bih se kajala za gomilu stvari.

"Samo .."Harry mrmlja zatvoreih očiju te se ponovo naginje na mene ali ja ga guram u ramena.

"Ne..." govorim nekako malaksalo jer sam još uvijek obuzeta poljubcem. Ustajem sa stolice te trčim na sprat. Ulazim u sobu,sjedam kraj vrata te zadihano dodirujem usne. Vrele su i nekako čudno natečene. Bole me... Imam osjećaj da i one osjete čežnju za njegovim usnama. Kvragu želim te usne. Osjetim kako mi se suze nakupljaju u očima. Nisam sigurna da li je to zato što ne smijem biti sa njim zbog ponosa ili zato što sam mu dozvolila da me poljubi.

Kvragu još uvojek osjećam njegovu ruku na mom vratu i bradi. Klecavo ustajem sa poda te prilazim krevetu. Noge mi se ttesu. Sjedam na krevet te uzimam mobitel kako bi nazvcala Tinu i Steph. Moram se nekako smiriti. Moram se nekome izjadati.

Otključavam mobitel te vidim 5-6 propuštenih poziva. Sv su od Iana. Koji vrag sad on hoće... Klikam poziv na njegovo ime. Možda je nešto hitno dok me je ovoliko puta zvao. Nadam se da nije ništa u vezi treninga jer je tata rekao da je razgovarao sa trenerom i objasnio mu da ja neću dolaziti par treninga i trener se složi.

"Melissa..." Ian se javio nakon dva zvonjenja. Zvuči nekao zadihano i u žurbi.

"Ej Ian...jesi li dobro?" pitam pomalo zabrinuto te liježem na krevet na leđa.

"Da ..da dobro sam...uhm... jesi li sama?" pita...još je više zadihan.

"Ian jel ti to trčiš.." pitam nekako namršteno jer mi nije jasno šta radi.

"To sad nije bitno...samo mi reci da li si sama?" pita nekako iznervirano i nestrpljivo

Pa ako izuzmemo da je Harry podstanar u mojoj kući mogu reći "Da,jesam.."kimam glavom.

"Melissa moram ti nešto reći..mogu li svratiti kod tebe...hitno je..?" pita nakon čega se čuje nekakva lomljava i par psovki sa druge strane slušalie. Definitivno trči. Sigurno je pao.

"Ne Ian...ne...ne ne...nemoj dolaziti nisam dobro nikako i nije mi do bilo kakvog društva" lažem " ako možeš reci mi preko telefona.."

"Ne...ove telefonske linije se prisluškuju...poslat ću ti poruku ali je moraš odmah izbrisati kada je pročitaš okay.."

"Uredu ali...O čemu se radi?" pitam zbunjeno a on uzdiše.

"Shvatit ćeš kada pročitaš poruku.." rekao je a onda tiho opsovao na nešto sa druge strane linije te poklopio.

Čekala sam jedno 15 nminuta poruku kada je ona konačno stigla. Nervozno sam otvorila poruku te udahnula prije nego što sam počela čitati.

* Oprosti što ti ovo nisam ranije rekao ali mislio sam da je to završena priča. Prije nekoliko godina išao sam u vojsku. Služio sam je dvije godine a onda je naš vojni oficir napravio malu grupicu momaka kojima je dao poseban zadatak. Ako taj zadatak izvrše pravilno...slobodni su iz vojske. U toj grupici smo bili ja i Harry. Tu smo se i upoznali. Zadatak je bio da mu dovedemo kćerku Thomasa Graya. Kunem se da nisam znao zašto si mu potrebna. Tada mu nisam htio otkriti da te ja poznajem čitav život jer bi me izbacio iz grupe a htio sam ostati u njo kako bi te zaštitio u slučaju da neko od tih vojnika dođe do tebe. Harry te je uspjeo naći. Ne znam kako ali molim te bejži od njega. Sada znaš istinu Melissa. Kunem se da nisam na njihovoj strani. Ja sam ti prijatelj Melisa i nikada ti nebi naudio. Harry je opasan i mogao bi ti naudii. Harry i ja smo bili dobri prijatelji ali jednom smo se gadno posvađali i tada mi je rekao da će mi se osvetiti i oteti te. Budii oprezna Melissa. Ja ne mogu biti čitav život uz tebe.!" Brzo i naglo se usparavljam u krevetu šokirano čitajući poruku nekoliko puta.

Znači o ovom zadatku je Harry govorio kada je rekao da je napustio vojsku zbog nekog zadatka. Ali zašto me je onda odveo na tu vikendicu? Rekao je da me je tamo odveo da bi me spasio. Ali kako da mu vjerujem? On je premazan svim bojama. Izgleda da čak ni tata ne zna za ovo jer sigurno nebi dozvolio Harryu da ostane ovdje. Nisam sigurna da li je pametno da tati kažem za ovo ali sam sigurna da ne želim ostati više ni danna sa tim momkom u ovoj kući. Ovo prelazi sve granice izdržljivosti.

Bjesno i preplašeno ustajem sa kreveta te trčim na donji sprat te ulazm u kuhinju u kojoj i dalje sjedi Harry.

"Imaš 60 sekundi da mi objasniš šta je ovo!" isfrustrirano se derem iz petnih žila dok mu pokazujem ekran mobitela ispred očiju.

"Mobitel?" zbunjeno pita..

"Ne pravi se budala... procitaj šta piše!" skoro vrištim i ne skidam pogled sa njegovih očiju koje sada za mene predstavljaju samo gomilu nijansi zelene boje.

"Ugašen je.." govori te me namršteno gleda vidno iznenađen mojom reakcijom.

"Jebem ti..." psujem ispod glasa te okrećem mobitel prema sebi otključavam nakon čega mu ponovo guram mobitel pred oči.

Harry počinje čitati poruku dok mu se izraz lica mijenja sa svakom pročitanom riječi.

#Emina notes:

U ponedjeljak idem na more i nisam sigurna da li ću imati wi-fi tako da ništa ne obećavam za nastavak. Potrudit ću se da napišem još jedan nastavak do nedjelje :)

Luasm

xoxo