TRY...

Chapter 51.

"Hah...konačno,već sam pomislila da si ponovo zbrisala negdje na vikendicu.." Tina govori šaljivo na šta ja prevrčem očima te se uspravljam u krevetu. Još uvjek sam u grudnjaku i uskim farmerkama. Kvagu imam grozne navike...mogla sam se prehladiti ovako gola.

"Ha-ha jako smiješno...što si me zvala?" ustajem sa kreveta te sa poda uzimam majicu koju sam bacila dok sam plesala.

"Znaš da je za 7-8 dana nova godina pa sam te planirala pitati da li ćemo i ove godine slaviti u tvojoj kući ili ćemo kod mene.." pita a ja zastajem na trenutak.

Nova godina? Zar već?

Za 7-8 dana je nova godina? Totalno sam zaboravila na to...u zadnje vrijeme zaboravljam i kako se zovem a kamoli šta više... Toliko stvari se izdešavalo u vrlo kratkom roku a ono što mi je otac ispričao danas bilo je dovoljno da okupira moj mozak tako da nije bilo više mjesta za bilo koju drugu pomisao ili informaciju.

"Melissa da li si tu.." Tina pita nakon kratkotrajne šutnje a ja stavljam ruku preko čela te počinjem hodati u krug po sobici.

"Da da tu sam..uhm mož.."

"Melissa?" vrisnula sam te skočila u mjestu dok mi je mobitel snažno ispao na pod kada sam začula kucanje na vratima moje sebe popračeno savršenim promuklim britanskim akcentom. Kvragu totalno sam zaboravila da je on ovdje. Skoro mi je srce iskočilo. Brzo podižem mobitel sa poda te ga drhtavom rukom prislanjam uz uho.. Adrenalin mi kulja venama te par puta pušem kako bi smirila ubrzano disanje te pročistila grlo od prethodnog vriska.

"Tina nazvat ću te kasnije.." govorim u slušalicu te brzo poklapam ne čekajući njen odgovor. Najbrže što mogu navlačim majicu preko sebe nekako šeprtljavo te par puta zapinjem u njoj a onda se prislanjam uz vrata te tiho provjeravam da li je brava zaključana. Jest. Dobro je. Prislanjam uho na vrata te osluškujem da li je on još uvijek ovdje.

"Melissa jesi li tu?" trzam se kada ponovo čujem taj jebeni promukli glas zbog kojeg prestajem disati te zatvaram oči. Tijelom mi prolaze trnci i samo ne znam da li je to od straha ili nekog čudnog uzbuđenja kojeg stavra njegov glas u mojim gaćicama. Kvragu.

"Šta hoćeš Harry?" pitam strogo kada sam konačno bila uvjerena da mi je glas smiren.

"Uhm... samo sam te htio pitati ako mi možeš dati neku deku ili jastuk pošto planiram spavati..." govori nekako nevino i već mogu zamisliti njegove punašne usne kako se pomjeraju dok ovo izgovara. Ponovo zatvaram oči i šutim par trenutaka jer mi se grlo steže zbog njegovog dubokog,promuklog muškog glasa.

"Nemam Harry i ne planiram izaći iz ove sobe dok ne prođe nekoliko jebenih dana pa makar crkla od gladi...u ostalom koji dio od 'nemoj se penjati na gornji sprat' nisi razumio?" ponovo pravim neki strog i ljut glas iako moje tijelo reaguje suprotno od onoga što govorim. Možda i previše suprtno.

Harry blago uzdiše uz moja vrata dok je meni uho naslonjeno od ista i već u glavi zmišljam kako taj vreli dah pomješan a mirisom metvice završava na mojoj koži ispod uha. Kvragu Melissa o čemu razmišljaš. Otkud ti sad to?

"Mrzim pravila..." primjećujem kako hvata za ključaonicu ali na svu steću vrata su zaključana."Kvragu zašto si se zaključala.." psuje ali mu glas nije iznerviran. Čak šta više glas mu je prijateljski nastrojen i zvuči kao da smo mi stari jarani koji se samo zajebavaju po praznoj kući. E pa nismo Harry... Sad ćemo igrat kako ja sviram.

"Imam pravo raditi šta želim u vlastitoj kući..sad odlazi Harry!" govorim strogo te odmićem uho od vrata.Stavljam ruke na bokove te tiho ispuhujem okreću ći se par trenutaka oko sebe. Ne znam zašto sam ovoliko nervozna ali srce mi lupa u grudima kao ludo i osjećam se nekako smušeno i izgubljeno. Nadam se da je to od adrenalina koji traje malo i predugo za obično uzbuđenje.